Кеплер-61

Од Википедија — слободната енциклопедија
Кеплер-61
Податоци од набљудување
Епоха J2000      Рамноденица J2000
Соѕвездие Лебед
Ректасцензија 19ч 41м &1000000000013081800000013,0818с[1]
Деклинација +42° 28′ &1000000000003098700000030,987″[1]
Прив. величина (V) 15
Особености
Развојна фаза главна низа
Спектрален тип K7V[2]
Астрометрија
Сопствено движење (μ) Рект: −2,255 ± 0,076[1] млс/г
Дек.: 10,482 ± 0,090[1] млс/г
Паралакса (π)2.9565 ± 0.0436[1] млс
Оддалеченост1.100 ± 20 сг
(338 ± 5 пс)
Податоци
Маса0,635 ± 0,037[3] M
Полупречник0,62 ± 0,03[3] R
Сјајност0,08 L
Температура4.017 +49
−150
[2] K
Вртење35,078 ± 0,924[4]
Старост>1[3] Гг.
Други ознаки
KIC 6960913, KOI-1361
Наводи во бази
SIMBAD— податоци
Енциклопедија на
вонсончеви планети
податоци

Кеплер-61 — ѕвезда од спектрален тип К на приближна оддалеченост од 1.100 светлосни години од Земјата во соѕвездието Лебед. Сместена е во полето на набљудување на вселенското летало Кеплер, дел од мисиите на НАСА чија цел е да најде вонсончеви планети околу други ѕвезди. На 24 април 2013 година беше објавено дека вонсончева планета (суперземја) во орбита на работ од животопогодниот појас, именувана како Кеплер-61b.[2]

Номенклатура и историја[уреди | уреди извор]

Вселенското летало Кеплер и неговата мета за потрага во Млечниот Пат.

Пред набљудувањето од Кеплер, Кеплер-61 имаше 2MASS каталошки број 2MASS J19411308+422831. Во внесниот каталог на Кеплер има ознака KIC 6960913, а кога се утврдило дека има планета во премин добила ознака занимливо Кеплерово тело со број KOI-1361.

Планетарните кандидати биле забележани од страна на вселенското летало Кеплер, мисија на НАСА со цел да се откријат вонсончеви планети во премин пред нивните матични ѕвезди. Методот кој го користи мисијата користи падови во сјајноста на ѕвездите. Овие падови во сјајноста може да се протолкуваат како планети во премин пред матичните ѕвезди гледано од Земјата, иако можно е причина да бидат и други појави, па од таа причина се користи поимот планетарен кандидат.[5]

по прифаќањето на научниот труд, екипата на Кеплер обезбедила дополнителни информации за системот „Кеплер-61“.[6] Ѕвездата го добила името Кеплер-61, од причина што околу матичната ѕвезда се забележани вонсончеви планети.[2] Сепак, ова е и името користено од јавноста за ѕвездата и планетарниот систем.

Планетарните кандидати кои се дел од ѕвездите цел на мисијата Кеплер се означуваат со ознаките „.01“, „.02“, „.03“ итн.. по името на ѕвездата, по редослед на забележување.[7] Ако планетарните кандидати се забележани едновремено, подредувањето следи по редоследот на орбиталните периоди од најкусиот кон најдолгиот орбитален период.[7] Следејќи ги овие правила, биле забележани два планетарни кандидати, со орбитални периоди од 49,51 и 303,158 денови. Следејќи ги овие правила, околу матичната ѕвезда имало еден кандидат, со орбитален период од 59,87756 денови.

Ознаката b е изведена по редоследот на откривање. Ознаката b ја добива првата планета на матичната ѕвезда, а d најдалечната.[8] Во случајот на Кеплер-61, била првично забеележана една планета, па во употреба била буквата b. Името Кеплер-61 потекнува директно од фактот што ѕвездата во каталогот е 61 по ред околу која е пронајден планетарен систем.

Ѕвездени одлики[уреди | уреди извор]

Кеплер-61 е портокалово џуџе со приближно 63% од масат и 62% од полупречникот на Сонцето. Нејзината температура изнесува 4.017 K и е со старост од 1 милијарда години.[3] За споредба, the Сонцето е со старост од 4,6 милијарди години,[9] и има температура од 5.778 K.[10]

Ѕвездата е малку побогата со метали за разика од Сонцето, со металичност ([Fe/H]) од околу 0.03, или околу 107% од количеството железо и потешки метали во Сонцето.[3] Сјајностае нормална за ѕвезда како Кеплер-61, со сјајност од 8% од онаа на Сонцето.

Привидната величина изнесува 15, со што ѕвездата е претемна за да се види со човековото око.

Планетарен систем[уреди | уреди извор]

Планетарен систем Кеплер-61[2]
Придружници Маса Голема полуоска
(ае)
Орбитален период
(денови)
Занесеност Наклон Полупречник
b 6,65 M 0,26 59,87756 <0,25 >89,80° 2,15 ± 0,13 R

Единствената позната планета во премин пред ѕвездта, под наклон релативно во однос на гледање од Земјата, или не повеќе од степн над или под линијата на набљудување од Земјата. На овој начин може директно да се извршат мерењата на периодоти рњлативниот полупречник на планетата, набљудувајќи го преминот на планетате пред ѕвздата.

Кеплер-61b е суперсемја со полупречник 2,15 пати од оној наЗемјата, и е во орбита на внатрешниот раб на животопогодниот појас. Нејзината орбита има значајно занесување што предизвикува големи промени во температурата, што може да ја наруши можноста за живот. Исто така поради нејзиниот полупречник, можно е да биде мал Нептун, што пак значи дека нема цврста површина.

Поврзано[уреди | уреди извор]

Наводи[уреди | уреди извор]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 Brown, A. G. A.; и др. (Gaia collaboration) (август 2018). „Gaia Data Release 2: Summary of the contents and survey properties“. Astronomy & Astrophysics. 616. A1. arXiv:1804.09365. Bibcode:2018A&A...616A...1G. doi:10.1051/0004-6361/201833051. Gaia Data Release 2 Vizier catalog entry
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 Exoplanet Characterization by Proxy: a Transiting 2.15 R_Earth Planet Near the Habitable Zone of the Late K dwarf Kepler-61 Sarah Ballard, David Charbonneau, Francois Fressin, Guillermo Torres, Jonathan Irwin, Jean-Michel Desert, Elisabeth Newton, Andrew W. Mann, David R. Ciardi, Justin R. Crepp, Christopher E. Henze, Stephen T. Bryson, Steven B. Howell, Elliott P. Horch, Mark E. Everett, Avi Shporer et al. April 26, 2013
  3. 3,0 3,1 3,2 3,3 3,4 „Kepler-61b“. Посетено на July 20, 2016.
  4. McQuillan, A.; Mazeh, T.; Aigrain, S. (2013). „Stellar Rotation Periods of The Kepler objects of Interest: A Dearth of Close-In Planets Around Fast Rotators“. The Astrophysical Journal Letters. 775 (1). L11. arXiv:1308.1845. Bibcode:2013ApJ...775L..11M. doi:10.1088/2041-8205/775/1/L11.
  5. Morton, Timothy; Johnson, John (23 August 2011). „On the Low False Positive Probabilities of Kepler Planet Candidates“. The Astrophysical Journal. 738 (2): 170. arXiv:1101.5630. Bibcode:2011ApJ...738..170M. doi:10.1088/0004-637X/738/2/170. Посетено на 2 March 2014.
  6. NASA (27 January 2014). „Kepler – Discoveries – Summary Table“. NASA. Архивирано од изворникот на 2017-04-01. Посетено на 1 March 2014.
  7. 7,0 7,1 „Kepler Input Catalog search result“. Space Telescope Science Institute. Посетено на 25 July 2015.
  8. Hessman, F. V.; Dhillon, V. S.; Winget, D. E.; Schreiber, M. R.; Horne, K.; Marsh, T. R.; Guenther, E.; Schwope, A. et al. (2010). "On the naming convention used for multiple star systems and extrasolar planets". arXiv:1012.0707 [astro-ph.SR]. 
  9. Fraser Cain (16 September 2008). „How Old is the Sun?“. Universe Today. Посетено на 19 February 2011.
  10. Fraser Cain (15 September 2008). „Temperature of the Sun“. Universe Today. Посетено на 19 February 2011.

Координати: Ѕвездена карта &1000000000000001800000018ч &1000000000000005200000052м &1000000000005106000000051,060с, +&1000000000000004500000045° &1000000000000002000000020′ &1000000000005950700000059,507″