Зета Лебед

Од Википедија — слободната енциклопедија
Зета Лебед
Местоположба на Зета Лебед (заокружена)
Податоци од набљудување
Епоха J2000,0      Рамноденица J2000,0
Соѕвездие Лебед
Ректасцензија 21ч 12м &1000000000561859400000056,18594с[1]
Деклинација +30° 13′ &1000000000036895700000036,8957″[1]
Прив. величина (V) 3.26[2]
Особености
Спектрален тип G8IIIa + DA4.2[3]
U−B Боен показател +0.77[2]
B−V Боен показател +0.98[2]
Астрометрија
Радијална брзина (Rv)+15.85 ± 0.26[4] км/с
Сопствено движење (μ) Рект: +6.51[1] млс/г
Дек.: –68.21[1] млс/г
Паралакса (π)22.79 ± 0.35[1] млс
Оддалеченост143 ± 2 сг
(43,9 ± 0,7 пс)
Апсолутна величина (MV)–0.01[5]
Орбита[6]
Период (P)6,489 ± 31 days
Голема полуоска (a)0.19"[7]
Занесеност (e)0.22 ± 0.03
Перицентарска епоха (T)40,712 ± 178 MJD
Аргумент на перицентарот (ω)
(споредна)
41 ± 10°
Полузамав (K1)
(главна)
3.31 ± 0.12 км/с
Податоци
ζ Лебед A
Маса3.05[8] M
Полупречник15[4] R
Површ. грав. (log g)2.41[5]
Сјајност112[4] L
Температура4,910[5] K
Вртежна брзина (v sin i)0.4 ± 0.5[8] км/с
Старост0.2[9] Гг.
ζ Лебед B
Маса0.6[7] M
Температура12,000[7] K
Други ознаки
Zeta Cyg, 64 Cygni, BD+29°4348, HD 202109, HIP 104732, HR 8115, SAO 71070[10]
Наводи во бази
SIMBAD— податоци

Зета Лебед (ζ Лебед, ζ Cyg) — двојна ѕвезда во соѕвездието Лебед. Има привидна величина од 3,26 и оддалечена е 143 светлосни години (44 парсеци) .

Главната составница, ζ Лебед A е џиновска ѕвезда од спектрален тип G8 IIIp. Најверојатно е дека се работи за џин во облик на црвена грутка, што е ѕвезда во напредна фаза која започнала со соединување на јадрениот хелиум. Има трипати поголема маса од Сонцето и 5 пати поголем полупречник. Зрачи 112 пати посјајно од Сонцето од нејзината надворешна атмосфера, при делотворна температура of 4,910 K. Дава жолтеникав сјај од типот G.[11]

Втората составница, ζ Лебед B е бело џуџе од типот DA4.2. Двете ѕвезди се вртат една околу друга, правејќи цел круг на секои 6.489 дена (17,8 години), при занесување од 0,22. Белото џуџе не е непосредно видливо, но се проценува дека има привидна величина од 13,2.[3]

Зета Лебед во атмосферата изобилува со бариум и други тешки елементи, што ја чини т.н. „благобариумска ѕвезда“. Овие елементи се синтетизираат од другиот член на двоецот кога минува низ фазата на асимптотската гранка на својот развој, а потоа се ифрлаат во ѕвездениот ветер и се насобират во тековната главна составница. Преда да се здобие со оваа дополнителна маса, Зета Лебед имала околу 2,5 пати поголема маса од Сонцето, додека пак поразвиената AGB-ѕвезда имала три Сончеви маси.[8]

Наводи[уреди | уреди извор]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 van Leeuwen, F. (November 2007), „Validation of the new Hipparcos reduction“, Astronomy and Astrophysics, 474 (2): 653–664, arXiv:0708.1752, Bibcode:2007A&A...474..653V, doi:10.1051/0004-6361:20078357
  2. 2,0 2,1 2,2 Fernie, J. D. (May 1983), „New UBVRI photometry for 900 supergiants“, Astrophysical Journal Supplement Series, 52: 7–22, Bibcode:1983ApJS...52....7F, doi:10.1086/190856
  3. 3,0 3,1 Holberg, J. B.; Oswalt, T. D.; Sion, E. M.; Barstow, M. A.; Burleigh, M. R. (2013). „Where are all the Sirius-like binary systems?“. ces of the Royal Astronomical Society. 435 (3): 2077. arXiv:1307.8047. Bibcode:2013MNRAS.435.2077H. doi:10.1093/mnras/stt1433.
  4. 4,0 4,1 4,2 Massarotti, Alessandro; и др. (January 2008), „Rotational and Radial Velocities for a Sample of 761 HIPPARCOS Giants and the Role of Binarity“, The Astronomical Journal, 135 (1): 209–231, Bibcode:2008AJ....135..209M, doi:10.1088/0004-6256/135/1/209
  5. 5,0 5,1 5,2 Allen, D. M.; Porto de Mello, G. F. (January 2011), „Mn, Cu, and Zn abundances in barium stars and their correlations with neutron capture elements“, Astronomy and Astrophysics, 525: A63, arXiv:1009.4688, Bibcode:2011A&A...525A..63A, doi:10.1051/0004-6361/200912356
  6. Griffin, R. F.; Keenan, P. C. (August 1992), „Spectroscopic binary orbits from photoelectric radial velocities. Paper 105: zeta Cygni“, The Observatory, 112: 168–182, Bibcode:1992Obs...112..168G
  7. 7,0 7,1 7,2 Barstow, M. A.; и др. (April 2001), „Resolving Sirius-like binaries with the Hubble Space Telescope“, Monthly Notices of the Royal Astronomical Society, 322 (4): 891–900, arXiv:astro-ph/0010645, Bibcode:2001MNRAS.322..891B, doi:10.1046/j.1365-8711.2001.04203.x
  8. 8,0 8,1 8,2 Yushchenko, A. V.; Gopka, V. F.; Kim, C.; Liang, Y. C.; Musaev, F. A.; Galazutdinov, G. A. (January 2004), „The chemical composition of the mild barium star HD 202109“, Astronomy and Astrophysics, 413 (3): 1105–1114, arXiv:astro-ph/0308337, Bibcode:2004A&A...413.1105Y, doi:10.1051/0004-6361:20031596
  9. Smiljanic, R.; Porto de Mello, G. F.; da Silva, L. (June 2007), „Abundance analysis of barium and mild barium stars“, Astronomy and Astrophysics, 468 (2): 679–693, arXiv:astro-ph/0702421, Bibcode:2007A&A...468..679S, doi:10.1051/0004-6361:20065867
  10. „zet Cyg“. SIMBAD. Центар за астрономски податоци во Стразбур. Посетено на 2012-03-02. (англиски)
  11. „The Colour of Stars“, Australia Telescope, Outreach and Education, Commonwealth Scientific and Industrial Research Organisation, December 21, 2004, Архивирано од изворникот на 2013-12-03, Посетено на 2012-01-16

Надворешни врски[уреди | уреди извор]


Координати: Ѕвездена карта &1000000000000002100000021ч &1000000000000001200000012м &1000000000561859400000056,18594с, +&1000000000000003000000030° &1000000000000001300000013′ &1000000000036895700000036,8957″