Кеплер-68

Од Википедија — слободната енциклопедија
Кеплер-68
Податоци од набљудување
Епоха J2000      Рамноденица J2000
Соѕвездие Лебед
Ректасцензија 19ч 24м &1000000000007765100000007,7651с[1]
Деклинација +49° 02′ &1000000000002493600000024,936″[1]
Прив. величина (V) 10,08[2]
Астрометрија
Сопствено движење (μ) Рект: −6,737 ± 0,929[1] млс/г
Дек.: −10,981 ± 0,694[1] млс/г
Паралакса (π)6.72 ± 0.24[1] млс
Оддалеченост490 ± 20 сг
(149 ± 5 пс)
Податоци [3]
Маса1,079 ± 0,051 M
Полупречник1,243 ± 0,019 R
Температура5.793 ± 74 K
Вртежна брзина (v sin i)2,4 ± 0,5[4] км/с
Старост6,3 ± 1,7 Гг.
Други ознаки
KIC 11295426, KOI-246, TYC 3551-189-1, GSC 03551-00189, 2MASS J19240775+4902249[4]
Наводи во бази
SIMBAD— податоци
KIC— податоци

Кеплер-68 — ѕвезда налик на Сонцето на главната низа. Засега се забележани три планети во нејзина орбита. Најдворешната планета има маса слична на Јупитер но е во орбита на животопогодниот појас.[5]

Високоразделните набљудувања на Кеплер-68 изведени со инструментот Астралукс на 2,.2m телекоп при опсерваторијата Калар Алто забележале широк кандидат придружник приближно на растојание од 11 лачни секунди. Споредувајќи ги овие набљудувања со оние на 2MASS се покажало дека сопственото движење е соодветно за тело гравитациски сврзано со системот Кеплер-68, но потребни се дополнителни набљудувања за да се потврди овој заклучок.[6]

Планетарен систем[уреди | уреди извор]

Моментално, забележани се три планети во орбита околу Кеплер-68. Двете внатрешни планети се забележани со методот на премин. Дополнителните Доплерови мерења помогнале да се определи масата на Кеплер-68b и помогнале да се забележи Кеплер-68d.[7]

Планетарен систем Кеплер-68
Придружници Маса Голема полуоска
(ае)
Орбитален период
(денови)
Занесеност Наклон Полупречник
b 5,9 M 0,0617 5,398763 - 87,6° 0,196 RJ
c 0,015 MJ 0,09059 9,605065 - 86,93° 0,081 RJ
d ≥0,87 MJ 1,4 625±16 0,18 RJ

Наводи[уреди | уреди извор]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 Brown, A. G. A; и др. (2016). „Gaia Data Release 1. Summary of the astrometric, photometric, and survey properties“. Astronomy and Astrophysics. 595. A2. arXiv:1609.04172. Bibcode:2016A&A...595A...2G. doi:10.1051/0004-6361/201629512.Gaia Data Release 1 catalog entry
  2. Høg, E. (2000). „The Tycho-2 catalogue of the 2.5 million brightest stars“. Astronomy and Astrophysics. 355: L27–L30. Bibcode:2000A&A...355L..27H.
  3. „Notes on Kepler-68 b“. Посетено на 17 January 2016.
  4. 4,0 4,1 „Kepler-68“. SIMBAD. Центар за астрономски податоци во Стразбур. Посетено на 17 January 2017. (англиски)
  5. Gilliland, Ronald L.; и др. (2013). „Kepler-68: Three Planets, One with a Density Between That of Earth and Ice Giants“. The Astrophysical Journal. 766 (1). 40. arXiv:1302.2596. Bibcode:2013ApJ...766...40G. doi:10.1088/0004-637X/766/1/40.
  6. Ginski, C.; и др. (2016). „A lucky imaging multiplicity study of exoplanet host stars – II“. Monthly Notices of the Royal Astronomical Society. 457 (2): 2173–2191. arXiv:1601.01524. Bibcode:2016MNRAS.457.2173G. doi:10.1093/mnras/stw049.
  7. http://astro.berkeley.edu/~gmarcy/22kois.pdf