Кеплер-70

Од Википедија — слободната енциклопедија
Кеплер-70
Податоци од набљудување
Епоха J2000      Рамноденица J2000
Соѕвездие Лебед[1][note 1]
Ректасцензија 19ч 45м &1000000000025474600000025,4746с[2]
Деклинација +41° 5′ &1000000000033882000000033,8820″[2]
Прив. величина (V) 14,87[3]
Особености
Спектрален тип sdB[1]
Привидна ѕвездена величина (U) 13.80[3]
Привидна величина (B) 14.71[3]
Привидна величина (R) 15.43[3]
Привидна величина (I) 15.72[3]
Привидна величина (J) 15.36[3]
Привидна величина (H) 15.59[3]
Астрометрија
Сопствено движење (μ) Рект: 7,185 ± 0,061[2] млс/г
Дек.: −3,134 ± 0,060[2] млс/г
Паралакса (π)0.7850 ± 0.0314[2] млс
Оддалеченост4.200 ± 200 сг
(1.270 ± 50 пс)
Податоци
Маса0.496 ± 0.002[1] M
Полупречник0.203 ± 0.007[1] R
Сјајност (болометричка)22,9 ±  3,1 L
Температура27,730 ± 260[1] K
Други ознаки
2MASS J19452546+4105339, KIC 5807616, KOI-55, UCAC2 46165657, UCAC3 263-170867, USNO-B1.0 1310-00349976.[3]
Наводи во бази
SIMBAD— податоци
KIC— податоци

Кеплер-70 или KOI-55Ѕвезда во соѕвездието Лебед со привидна величина од 14,87.[3] Со ова ѕвездата е премногу за да се види со човеково око.[4]

Станува збор за сино подџуџе, односно Кеплер-70 поминала низ фазата на црвен џин пред 18,4 милиони години. Во денешната состојба, во јадрото со соединува хелиум. Откако ќе го согори хелиумот ќе се збие и ќе создаде бело џуџе. Има релативно мал полупречник од околу 0,2 пати од оној на Сонцето, белите џуџиња се уште помали.[5] Ѕвездата во своја орбита има планетарен систем со две потврдени планети, Кеплер-70b и Кеплер-70c.[6] највантрешната планета ја има највисоката температура од досега познатите планети.

Планетарен систем[уреди | уреди извор]

На 26 декември 2011 година, се објавени докази за постоењето а две крајно краткопериодични планети. Тие биле забележани преку одбивањето на светлината од матичната ѕвезда од нивните површини, за разлика од методот на планетарен премин кога ѕвездата губи дел од сјајот.

Мерењата укажувале на постоење и на трета планета меѓу двете потврдени плането, но ова досега останува непотврдено.

Орбитите на Кеплер-70b и Кеплер-70c се во орбитална резонанција 7:10 и го имаат најголемото приближување меѓу кои и да се две познати планети.

Планетарен систем Кеплер-70[6]
Придружници Маса Голема полуоска
(ае)
Орбитален период
(денови)
Занесеност Наклон Полупречник
b 0,440 M 0,0060 0,2401 20–80, најверојатно 65 [note 2]° 0,759 R
KOI-55.03 (непотврдено) 0,222 M 0,0065  0,605 R
c 0,655 M 0,0076 0,34289 20–80, најверојатно 65° 0,867 R

Белешки[уреди | уреди извор]

  1. This is inferred from the RA and declination of the star.
  2. inclinations are derived from brightness variations and lack of transits.

Наводи[уреди | уреди извор]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 „Notes for Planet KOI-55 b“. Extrasolar Planet Database. Архивирано од изворникот на 19 January 2012. Посетено на 1 January 2012.
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 Brown, A. G. A.; и др. (Gaia collaboration) (август 2018). „Gaia Data Release 2: Summary of the contents and survey properties“. Astronomy & Astrophysics. 616. A1. arXiv:1804.09365. Bibcode:2018A&A...616A...1G. doi:10.1051/0004-6361/201833051. Запис на DR2 од „Гаја“ за овој извор на VizieR.
  3. 3,0 3,1 3,2 3,3 3,4 3,5 3,6 3,7 3,8 „KPD 1943+4058“. SIMBAD. Центар за астрономски податоци во Стразбур. Посетено на 1 January 2012. (англиски)
  4. Sherrod, P. Clay; Koed, Thomas L. (2003), A Complete Manual of Amateur Astronomy: Tools and Techniques for Astronomical Observations, Astronomy Series, Courier Dover Publications, стр. 9, ISBN 0-486-42820-6
  5. Cain, Fraser (4 February 2009). „White Dwarf Stars“. Universe Today. Посетено на 8 January 2012.
  6. 6,0 6,1 Charpinet, S.; и др. (December 21, 2011), „A compact system of small planets around a former red-giant star“, Nature, 480 (7378): 496–499, Bibcode:2011Natur.480..496C, doi:10.1038/nature10631, PMID 22193103

Надворешни врски[уреди | уреди извор]