Бело џуџе, исто така наречено и изродено џуџе или дегенерирано џуџе, е мала ѕвезда составена најмногу од електронски изродена материја. Бидејќи масата на белите џуџиња е слична на онаа на нашето Сонце а по волумен се слични на нашата Земја, тоа е многу густо. Слабата светлина доаѓа од емисијата на складираната врелина.[1] Вакви ѕвезди се околу 6% од сите познати ѕвезди во нашето ѕвездено соседство.[2] Необичната слаба светлина на белите џуџиња за првпат е забележана во 1910 година од Хенри Норис Расел, Едвард Чарлс Пикеринг и Вилијамина Флеминг;[3], p. 1 а името бело џуџе го дал Вилем Лујтен во 1922 година.[4]
White Dwarf Stars, Steven D. Kawaler, in Stellar remnants, S. D. Kawaler, I. Novikov, and G. Srinivasan, edited by Georges Meynet and Daniel Schaerer, Berlin: Springer, 1997. Lecture notes for Saas-Fee advanced course number 25. ISBN 3-540-61520-2.
Black holes, white dwarfs, and neutron stars: the physics of compact objects, Stuart L. Shapiro and Saul A. Teukolsky, New York: Wiley, 1983. ISBN 0-471-87317-9.
Physics of white dwarf stars, D. Koester and G. Chanmugam, Reports on Progress in Physics53 (1990), pp. 837–915.
Asteroseismology of white dwarf stars, D. E. Winget, Journal of Physics: Condensed Matter10, #49 (14 декември 1998), pp. 11247–11261. DOI 10.1088/0953-8984/10/49/014.
Discovery of New Ultracool White Dwarfs in the Sloan Digital Sky Survey, Evalyn Gates, Geza Gyuk, Hugh C. Harris, Mark Subbarao, Scott Anderson, S. J. Kleinman, James Liebert, Howard Brewington, J. Brinkmann, Michael Harvanek, Jurek Krzesinski, Don Q. Lamb, Dan Long, Eric H. Neilsen, Jr., Peter R. Newman, Atsuko Nitta, and Stephanie A. Snedden, The Astrophysical Journal612, #2 (September 2004), pp. L129–L132.