Бело џуџе

Од Википедија — слободната енциклопедија
Фотографија на Сириус A и Сириус B снимена со телскопот Хабл. Сириус B, кое е бело џуџе, може да се види како бледа точка долу лево, за разлика од посјајната ѕвезда Сириус A.

Бело џуџе, исто така наречено и изродено џуџе или дегенерирано џуџе, е мала ѕвезда составена најмногу од електронски изродена материја. Бидејќи масата на белите џуџиња е слична на онаа на нашето Сонце а по волумен се слични на нашата Земја, тоа е многу густо. Слабата светлина доаѓа од емисијата на складираната врелина.[1] Вакви ѕвезди се околу 6% од сите познати ѕвезди во нашето ѕвездено соседство.[2] Необичната слаба светлина на белите џуџиња за првпат е забележана во 1910 година од Хенри Норис Расел, Едвард Чарлс Пикеринг и Вилијамина Флеминг;[3], p. 1 а името бело џуџе го дал Вилем Лујтен во 1922 година.[4]

Поврзано[уреди | уреди извор]

Наводи[уреди | уреди извор]

  1. Грешка во наводот: Погрешна ознака <ref>; нема зададено текст за наводите по име osln.
  2. The One Hundred Nearest Star Systems Архивирано на 29 март 2013 г., Todd J. Henry, RECONS, 11 април 2007. Accessed on line 4 мај 2007.
  3. Грешка во наводот: Погрешна ознака <ref>; нема зададено текст за наводите по име schatzman.
  4. Грешка во наводот: Погрешна ознака <ref>; нема зададено текст за наводите по име holberg.

Надворешни врски и препорака за читање[уреди | уреди извор]

  • White Dwarf Stars, Steven D. Kawaler, in Stellar remnants, S. D. Kawaler, I. Novikov, and G. Srinivasan, edited by Georges Meynet and Daniel Schaerer, Berlin: Springer, 1997. Lecture notes for Saas-Fee advanced course number 25. ISBN 3-540-61520-2.
  • Black holes, white dwarfs, and neutron stars: the physics of compact objects, Stuart L. Shapiro and Saul A. Teukolsky, New York: Wiley, 1983. ISBN 0-471-87317-9.
  • Physics of white dwarf stars, D. Koester and G. Chanmugam, Reports on Progress in Physics 53 (1990), pp. 837–915.
  • White dwarf stars and the Chandrasekhar limit, Dave Gentile, Master's thesis, DePaul University, 1995.
  • Estimating Stellar Parameters from Energy Equipartition, sciencebits.com. Discusses how to find mass-radius relations and mass limits for white dwarfs using simple energy arguments.
  • Asteroseismology of white dwarf stars, D. E. Winget, Journal of Physics: Condensed Matter 10, #49 (14 декември 1998), pp. 11247–11261. DOI 10.1088/0953-8984/10/49/014.
  • Magnetism in Isolated and Binary White Dwarfs, D. T. Wickramasinghe and Lilia Ferrario, Publications of the Astronomical Society of the Pacific 112, #773 (July 2000), pp. 873–924.
  • White Dwarfs and Dark Matter, B. K. Gibson and C. Flynn, Science 292, #5525 (22 јуни 2001), p. 2211. DOI 10.1126/science.292.5525.2211a.
  • Testing the White Dwarf Mass-Radius Relation with HIPPARCOS, J. L. Provencal, H. L. Shipman, Erik Hog, P. Thejll, The Astrophysical Journal 494 (20 февруари 1998), pp. 759–767.
  • Discovery of New Ultracool White Dwarfs in the Sloan Digital Sky Survey, Evalyn Gates, Geza Gyuk, Hugh C. Harris, Mark Subbarao, Scott Anderson, S. J. Kleinman, James Liebert, Howard Brewington, J. Brinkmann, Michael Harvanek, Jurek Krzesinski, Don Q. Lamb, Dan Long, Eric H. Neilsen, Jr., Peter R. Newman, Atsuko Nitta, and Stephanie A. Snedden, The Astrophysical Journal 612, #2 (September 2004), pp. L129–L132.
  • Villanova University White Dwarf Catalogue WD, G. P.McCook and E. M. Sion.
  • Dufour, P.; Liebert, James; Fontaine, G.; Behara, N. (2007). „Rare White dwarf stars with carbon atmospheres“. Nature. 450: 522–524. doi:10.1038/nature06318. Посетено на 2008-01-02.CS1-одржување: повеќе имиња: список на автори (link)