23 Лебед

Од Википедија — слободната енциклопедија
23 Лебед
Податоци од набљудување
Епоха J2000      Рамноденица J2000
Соѕвездие Лебед
Ректасцензија 19ч 53м &1000000000000001737873017,37.873с[1]
Деклинација +57° 31′ &1000000000000002448100024,4.810″[1]
Прив. величина (V) 5,14[2]
Особености
Спектрален тип B5 V[3]
U−B Боен показател +0,76[2]
B−V Боен показател −0,13[2]
Астрометрија
Радијална брзина (Rv)−3,,6 ± 1,6[4] км/с
Сопствено движење (μ) Рект: +5,768[1] млс/г
Дек.: +11,483[1] млс/г
Паралакса (π)5.9155 ± 0.1728[1] млс
Оддалеченост550 ± 20 сг
(169 ± 5 пс)
Апсолутна величина (MV)−1.30[5]
Податоци [2]
Маса4,7+0,64
0,53
[6] M
Полупречник4,30 ± 0,45 R
Површ. грав. (log g)3,82 ± 0,08
Сјајност611,53[5] L
Температура14.893 ± 214 K
Вртежна брзина (v sin i)145 км/с
Други ознаки
23 Cyg, BD+57°2084, HD 188665, HIP 97870, HR 7608, SAO 32085, WDS J19533+5731[7]
Наводи во бази
SIMBAD— податоци

23 Лебед – обична,[2] сино-бела ѕвезда во северното соѕвездие Лебед. Таа е бледа ѕвезда, видлива со голо око, со привидна ѕвездена величина од 5,14.[2] Растојанието до ѕвездата, проценето според нејзиното годишно поместување од 5,9 млс,[1] е околу 550 светлосни години. Се приближува кон Земјата со околусончева радијална брзина од −32 км/с,[4] и се очекува да се приближи на 16,631 светлосна годинаs за околу 5.6 милиони години.[2] На тоа растојание, тековната ѕвезда би била со величина од 2,24.[8]

23 Лебед е обична B-тип ѕвезда од главната низа спектрален тип B5V, ѕвезда која генерира енергија преку јадрено соединување во нејзиното јадро. Таа е стара приближно 26[2] милиони години, нејзината маса е 4,7[6] пати поголема од Сончевата маса и има 4,3 пати поголем полупречник од Сончевиот полупречник.[2] Ѕвездата се врти околу себе со голема брзина, нејзиното ротација изнесува 145 км/с.[2] Зрачи 612[5] пати повеќе од Сончевата сјајност од нејзината фотосфера на делотворна температура од 14.893 K.[2]

Наводи[уреди | уреди извор]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 Brown, A. G. A.; и др. (Gaia collaboration) (август 2018). „Gaia Data Release 2: Summary of the contents and survey properties“. Astronomy & Astrophysics. 616. A1. arXiv:1804.09365. Bibcode:2018A&A...616A...1G. doi:10.1051/0004-6361/201833051. Запис на DR2 од „Гаја“ за овој извор на VizieR.
  2. 2,00 2,01 2,02 2,03 2,04 2,05 2,06 2,07 2,08 2,09 2,10 Fitzpatrick, E. L.; Massa, D. (March 2005), „Determining the Physical Properties of the B Stars. II. Calibration of Synthetic Photometry“, The Astronomical Journal, 129 (3): 1642–1662, arXiv:astro-ph/0412542, Bibcode:2005AJ....129.1642F, doi:10.1086/427855.
  3. Hill, P. W.; Lynas-Gray, A. E. (September 1977), „UBV photometry and MK spectral classification of northern early-type stars at intermediate galactic latitudes.“, Monthly Notices of the Royal Astronomical Society, 180: 691–702, Bibcode:1977MNRAS.180..691H, doi:10.1093/mnras/180.4.691.
  4. 4,0 4,1 Gontcharov, G. A. (2006), „Pulkovo Compilation of Radial Velocities for 35 495 Hipparcos stars in a common system“, Astronomy Letters, 32 (11): 759, arXiv:1606.08053, Bibcode:2006AstL...32..759G, doi:10.1134/S1063773706110065.
  5. 5,0 5,1 5,2 Anderson, E.; Francis, Ch. (2012), „XHIP: An extended hipparcos compilation“, Astronomy Letters, 38 (5): 331, arXiv:1108.4971, Bibcode:2012AstL...38..331A, doi:10.1134/S1063773712050015.
  6. 6,0 6,1 Gullikson, Kevin; и др. (August 2016), „The Close Companion Mass-ratio Distribution of Intermediate-mass Stars“, The Astronomical Journal, 152 (2): 13, arXiv:1604.06456, Bibcode:2016AJ....152...40G, doi:10.3847/0004-6256/152/2/40, 40.
  7. „23 Cyg“. SIMBAD. Центар за астрономски податоци во Стразбур. (англиски)
  8. At a distance (D) of 50.99 and an absolute magnitude (M) of −1.30, ignoring extinction (A), the apparent magnitude (m) would be:
    m = M + A + 5·log D + 5 ≈ −1.30 + 5·log 50.99 − 5 = 2.24
    Ref.: Dopita, Michael A.; Sutherland, Ralph S. (2004), Astrophysics of the Diffuse Universe, Astronomy and Astrophysics Library, Springer Science & Business Media, стр. 296, ISBN 3540433627