63 Лебед

Од Википедија — слободната енциклопедија
63 Лебед
Податоци од набљудување
Епоха J2000      Рамноденица J2000
Соѕвездие Лебед
Ректасцензија 21ч 06м &1000000000360938200000036,09382с[1]
Деклинација +47° 38′ &1000000000054249000000054,2490″[1]
Прив. величина (V) 4.56[2]
Особености
Спектрален тип K4 Ib–IIa[3]
B−V Боен показател 1,569 ± 0,012[2]
Астрометрија
Радијална брзина (Rv)−26,32 ± 0,23[2] км/с
Сопствено движење (μ) Рект: +6.53[1] млс/г
Дек.: −1.41[1] млс/г
Паралакса (π)3.16 ± 0.23[1] млс
Оддалеченост1.030 ± 80 сг
(320 ± 20 пс)
Апсолутна величина (MV)−2.93[4]
Податоци
Полупречник35[2] R
Површ. грав. (log g)1.27[5]
Сјајност4,396.65[4] L
Температура4,204[5] K
Вртежна брзина (v sin i)6.3[6] км/с
Други ознаки
f2 Cyg, 63 Cyg, BD+47°3292, FK5 3688, HD 201251, HIP 104194, HR 8089, SAO 50456, WDS J21066+4739[7]
Наводи во бази
SIMBAD— податоци

63 Лебед — единечна[8] ѕвезда во северното соѕвездие Лебед, на растојание од 1.030 светлосни години од Сонцето. За човековото око е видлива како портокалова ѕвезда со привидна величина од 4,56.[2] 63 Лебед се приближува кон Земјата со околусончева радијална брзина од −26 км/с.[2]

Станува збор за развиена ѕвезда која во својот ѕвезден спектар има одлики својствени за сјајни џинови и суперџинови. Одбрана е за спектрален стандард за класата ѕвезди со ознака K4 Ib–IIa.[3]

Табела на IAU Cygnus

Од причини кои сè уште се непознати, 63 Лебед има долга периодичност од (982 денови) и мали амплитудни промени во радијалната брзина од (742 м/с).[2] Ѕвездата се проширила до 35[2] пати од Сончевиот полупречник и зрачи за 4,397[4] пати повеќе од Сончевата сјајност од фотосферата при делотворна температура од 4.204 K.[5]

Наводи[уреди | уреди извор]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 van Leeuwen, F. (2007), „Validation of the new Hipparcos reduction“, Astronomy and Astrophysics, 474 (2): 653–664, arXiv:0708.1752, Bibcode:2007A&A...474..653V, doi:10.1051/0004-6361:20078357.
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 2,5 2,6 2,7 Lee, B. -C.; и др. (June 2014), „Low-amplitude and long-period radial velocity variations in giants HD 3574, 63 Cygni, and HD 216946“, Astronomy & Astrophysics, 566: 6, arXiv:1405.5955, Bibcode:2014A&A...566A.124L, doi:10.1051/0004-6361/201321863, A124.
  3. 3,0 3,1 Keenan, Philip C.; McNeil, Raymond C. (1989), „The Perkins catalog of revised MK types for the cooler stars“, Astrophysical Journal Supplement Series, 71: 245, Bibcode:1989ApJS...71..245K, doi:10.1086/191373.
  4. 4,0 4,1 4,2 Anderson, E.; Francis, Ch. (2012), „XHIP: An extended hipparcos compilation“, Astronomy Letters, 38 (5): 331, arXiv:1108.4971, Bibcode:2012AstL...38..331A, doi:10.1134/S1063773712050015.
  5. 5,0 5,1 5,2 Earle Luck, R. (2014), „Parameters and Abundances in Luminous Stars“, The Astronomical Journal, 147 (6): 137, Bibcode:2014AJ....147..137L, doi:10.1088/0004-6256/147/6/137.
  6. Lèbre, A.; и др. (May 2006), „Lithium abundances and rotational behavior for bright giant stars“, Astronomy and Astrophysics, 450 (3): 1173–1179, Bibcode:2006A&A...450.1173L, doi:10.1051/0004-6361:20053485.
  7. „63 Cyg“. SIMBAD. Центар за астрономски податоци во Стразбур. (англиски)
  8. Eggleton, P. P.; Tokovinin, A. A. (September 2008), „A catalogue of multiplicity among bright stellar systems“, Monthly Notices of the Royal Astronomical Society, 389 (2): 869–879, arXiv:0806.2878, Bibcode:2008MNRAS.389..869E, doi:10.1111/j.1365-2966.2008.13596.x.