R Лебед

Од Википедија — слободната енциклопедија
R Лебед
Податоци од набљудување
Епоха J2000      Рамноденица J2000
Соѕвездие Лебед
Ректасцензија 19ч 36м &1000000000493563300000049,35633с[1]
Деклинација +50° 11′ &1000000000059719800000059,7198″[1]
Прив. величина (V) 6,1 - 14,4[2]
Особености
Спектрален тип S2,5.9e-S6.9e(Tc)[3]
B−V Боен показател 0,101 ± 0,019[4]
Променлив тип Мирида[2]
Астрометрија
Сопствено движење (μ) Рект: −3,158[1] млс/г
Дек.: −5,755[1] млс/г
Паралакса (π)1.4835 ± 0.0963[1] млс
Оддалеченост2.200 ± 100 сг
(670 ± 40 пс)
Податоци
Полупречник745[б 1] R
Сјајност11,700[5] L
Температура2,200[6] K
Други ознаки
R Cyg, BD+49 3064, HD 185456, HIP 31822, SAO 31822, WDS J19368+5012[7]
Наводи во бази
SIMBAD— податоци
Светлинската крива на R Лебед, при што се забележува удвојувањето на периодот

R Лебедпроменлива ѕвезда од типот Мириди во соѕвездието Лебед, помалку од 4' од θ Лебед. Станува збор за црвен џин во асимптотската гранка на џинови на растојание од 2.200 светлосни години. Станува збор за ѕвезда од S-тип која има спектрални типови меѓу S2.5,9e to S6,9e(Tc).[3]

Ѕвездите со оваа маса се во развојна фаза која е нестабилна и од таа причина тие оддаваат променлива светлинска сјајност.[8] R Лебед има максимална светлосна величина од 6,1 и минимална величина од 14,4, со период од 426,45 денови.[2] Променливата сјајност на оваа ѕвезда била забележана од страна на англискиот астроном Норман Погсон во 1852 година, и историски е забележана нејзината промена на сјајноста во текот на период подолг од едно столетие.[8] R Лебед има исклучително периодично удвојување, каде променливите максимуми се со различна сјајност, па така вистинскиот период на пулсирање може да се смета за двоен од максимум до максимум.[9]

Каталогот на двојни и повеќебројни ѕвезди ја наведува ѕвездата BD+49 3065 со светлосна верличина 10 како придружна ѕвезда на R Лебед, со разделност од 91", и двете ѕвезди се на подеднакво растојание од Земјата. Вашингтонскиот каталог на двоѕвезди дополнително наведува уште една ѕвезда со светлосна величина 15 како ѕвезда придружник со разделност од 14".[10]

Белешки[уреди | уреди извор]

  1. Користејќи го Штефан-Болцмановиот закон со номинална сончева делотворна температура од 5,772 K:

Наводи[уреди | уреди извор]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 Brown, A. G. A.; и др. (Gaia collaboration) (август 2018). „Gaia Data Release 2: Summary of the contents and survey properties“. Astronomy & Astrophysics. 616. A1. arXiv:1804.09365. Bibcode:2018A&A...616A...1G. doi:10.1051/0004-6361/201833051. Запис на DR2 од „Гаја“ за овој извор на VizieR.
  2. 2,0 2,1 2,2 Samus', N. N; Kazarovets, E. V; Durlevich, O. V; Kireeva, N. N; Pastukhova, E. N (2017). „General catalogue of variable stars: Version GCVS 5.1“. Astronomy Reports. 61 (1): 80. Bibcode:2017ARep...61...80S. doi:10.1134/S1063772917010085.
  3. 3,0 3,1 BSJ (4 January 2010). „R Cygni“. AAVSO Website. American Association of Variable Star Observers. Посетено на 21 January 2014.
  4. Anderson, E.; Francis, Ch. (2012). „XHIP: An extended hipparcos compilation“. Astronomy Letters. 38 (5): 331. arXiv:1108.4971. Bibcode:2012AstL...38..331A. doi:10.1134/S1063773712050015.
  5. Guandalini, R; Francis, Charles (2010). „Infrared photometry and evolution of mass-losing AGB stars. III. Mass loss rates of MS and S stars“. Astronomy and Astrophysics. 513: A4. arXiv:1002.2458. Bibcode:2010A&A...513A...4G. doi:10.1051/0004-6361/200911764.
  6. Ramstedt, S; Schöier, F. L; Olofsson, H (2009). „Circumstellar molecular line emission from S-type AGB stars: Mass-loss rates and SiO abundances“. Astronomy and Astrophysics. 499 (2): 515. arXiv:0903.1672. Bibcode:2009A&A...499..515R. doi:10.1051/0004-6361/200911730.
  7. „R Cyg“. SIMBAD. Центар за астрономски податоци во Стразбур. (англиски)
  8. 8,0 8,1 Kiss, L. L.; Szatmáry, K. (August 2002). „Period-doubling events in the light curve of R Cygni: Evidence for chaotic behaviour“. Astronomy and Astrophysics. 390 (2): 585–596. Bibcode:2002A&A...390..585K. doi:10.1051/0004-6361:20020744.
  9. Kiss, L. L; Szatmáry, K (2002). „Period-doubling events in the light curve of R Cygni: Evidence for chaotic behaviour“. Astronomy & Astrophysics. 390 (2): 585–596. doi:10.1051/0004-6361:20020744.
  10. Mason, Brian D; Wycoff, Gary L; Hartkopf, William I; Douglass, Geoffrey G; Worley, Charles E (2001). „The 2001 US Naval Observatory Double Star CD-ROM. I. The Washington Double Star Catalog“. The Astronomical Journal. 122 (6): 3466. Bibcode:2001AJ....122.3466M.