Калиум

Од Википедија — слободната енциклопедија
Калиум  (19K)
Калиумови топчиња во парафинско масло. Поголемото има пречник од 0,5 см.
Спектрални линии на калиумот
Општи својства
Име и симболкалиум (K)
Изгледсребреносив
Калиумот во периодниот систем
Водород (двоатомски неметал)
Хелиум (благороден гас)
Литиум (алкален метал)
Берилиум (земноалкален метал)
Бор (металоид)
Јаглерод (повеќеатомски неметал)
Азот (двоатомски неметал)
Кислород (двоатомски неметал)
Флуор (двоатомски неметал)
Неон (благороден гас)
Натриум (алкален метал)
Магнезиум (земноалкален метал)
Алуминиум (слаб метал)
Силициум (металоид)
Фосфор (повеќеатомски неметал)
Сулфур (повеќеатомски неметал)
Хлор (двоатомски неметал)
Аргон (благороден гас)
Калиум (алкален метал)
Калциум (земноалкален метал)
Скандиум (преоден метал)
Титан (преоден метал)
Ванадиум (преоден метал)
Хром (преоден метал)
Манган (преоден метал)
Железо (преоден метал)
Кобалт (преоден метал)
Никел (преоден метал)
Бакар (преоден метал)
Цинк (преоден метал)
Галиум (слаб метал)
Германиум (металоид)
Арсен (металоид)
Селен (повеќеатомски неметал)
Бром (двоатомски неметал)
Криптон (благороден гас)
Рубидиум (алкален метал)
Стронциум (земноалкален метал)
Итриум (преоден метал)
Циркониум (преоден метал)
Ниобиум (преоден метал)
Молибден (преоден метал)
Технециум (преоден метал)
Рутениум (преоден метал)
Родиум (преоден метал)
Паладиум (преоден метал)
Сребро (преоден метал)
Кадмиум (преоден метал)
Индиум (слаб метал)
Калај (слаб метал)
Антимон (металоид)
Телур (металоид)
Јод (двоатомски неметал)
Ксенон (благороден гас)
Цезиум (алкален метал)
Бариум (земноалкален метал)
Лантан (лантаноид)
Цериум (лантаноид)
Празеодиум (лантаноид)
Неодиум (лантаноид)
Прометиум (лантаноид)
Самариум (лантаноид)
Европиум (лантаноид)
Гадолиниум (лантаноид)
Тербиум (лантаноид)
Диспрозиум (лантаноид)
Холмиум (лантаноид)
Ербиум (лантаноид)
Тулиум (лантаноид)
Итербиум (лантаноид)
Лутециум (лантаноид)
Хафниум (преоден метал)
Тантал (преоден метал)
Волфрам (преоден метал)
Рениум (преоден метал)
Осмиум (преоден метал)
Иридиум (преоден метал)
Платина (преоден метал)
Злато (преоден метал)
Жива (преоден метал)
Талиум (слаб метал)
Олово (слаб метал)
Бизмут (слаб метал)
Полониум (слаб метал)
Астат (металоид)
Радон (благороден гас)
Франциум (алкален метал)
Радиум (земноалкален метал)
Актиниум (актиноид)
Ториум (актиноид)
Протактиниум (актиноид)
Ураниум (актиноид)
Нептуниум (актиноид)
Плутониум (актиноид)
Америциум (актиноид)
Кириум (актиноид)
Берклиум (актиноид)
Калифорниум (актиноид)
Ајнштајниум (актиноид)
Фермиум (актиноид)
Менделевиум (актиноид)
Нобелиум (актиноид)
Лоренциум (актиноид)
Радерфордиум (преоден метал)
Дубниум (преоден метал)
Сиборгиум (преоден метал)
Бориум (преоден метал)
Хасиум (преоден метал)
Мајтнериум (непознати хемиски својства)
Дармштатиум (непознати хемиски својства)
Рендгениум (непознати хемиски својства)
Копернициум (преоден метал)
Нихониум (непознати хемиски својства)
Флеровиум (слаб метал)
Московиум (непознати хемиски својства)
Ливермориум (непознати хемиски својства)
Тенесин (непознати хемиски својства)
Оганесон (непознати хемиски својства)
Na

K

Rb
аргонкалиумкалциум
Атомски број19
Стандардна атомска тежина (±) (Ar)39,0983(1)[1]
Категорија  алкален метал
Група и блокгрупа 1 (алкални), s-блок
ПериодаIV периода
Електронска конфигурација[Ar] 4s1
по обвивка
2, 8, 8, 1
Физички својства
Фазацврста
Точка на топење336,7 K ​(63,5 °C)
Точка на вриење1032 K ​(759 °C)
Густина близу с.т.0,862 г/см3
кога е течен, при т.т.0,828 г/см3
Критична точка2223 K, 16 MPa[2]
Топлина на топење2,33 kJ/mol
Топлина на испарување76,9 kJ/mol
Моларен топлински капацитет29,6 J/(mol·K)
Атомски својства
Оксидациони степени+1, −1 ​(мошне базен оксид)
ЕлектронегативностПолингова скала: 0,82
Енергии на јонизацијаI: 418,8 kJ/mol
II: 3052 kJ/mol
II: 4420 kJ/mol
(повеќе)
Атомски полупречникемпириски: 227 пм
Ковалентен полупречник203±12 пм
Ван дер Валсов полупречник275 пм
Color lines in a spectral range
Спектрални линии на калиум
Разни податоци
Кристална структурателоцентрирана коцкеста (тцк)
Кристалната структура на калиумот
Брзина на звукот тенка прачка2000 м/с (при 20 °C)
Топлинско ширење83,3 µм/(m·K) (при 25 °C)
Топлинска спроводливост102,5 W/(m·K)
Електрична отпорност72 nΩ·m (при 20 °C)
Магнетно подредувањепарамагнетно[3]
Модул на растегливост3,53 GPa
Модул на смолкнување1,3 GPa
Модул на збивливост3,1 GPa
Мосова тврдост0,4
Бринелова тврдост0,363 MPa
CAS-број7440-09-7
Историја
Откриен и првпат издвоенХамфри Дејви (1807)
Најстабилни изотопи
Главна статија: Изотопи на калиумот
изо ПЗ полураспад РР РЕ (MeV) РП
39K 93,26 % 39K е стабилен со 20 неутрони
40K 0,012 % 1,248(3)×109 г β 1,311 40Ca
ε 1,505 40Ar
β+ 1,505 40Ar
41K 6,73 % 41K е стабилен со 22 неутрони
| наводи | Википодатоци

Калиумхемиски елемент во периодниот систем. Негов симбол е К, а неговиот атомски број е 19. Калиумот е мек сребренобел алкален метал кој е сврзан со други елементи во морската вода и е застапен во многу минерали. Овој елемент оксидира брзо во Земјината атмосфера при што потемнува. Многу е реактивен (особено во вода) и е хемиски сличен со натриумот. Има атомска маса 39,102 и е мек како восокот. Калиумот се топи на 63,65 °C.

Со густина нешто помала од водата, калиумот е вториот најлесен метал после литиумот. Тој е меко цврсто тело кое лесно се сече со нож.

Слично како и другите алкални метали, калиумот реагира бурно со водата, при што се добива водород. Кога е во вода, може спонтано да се запали. Неговите соли емитуваат виолетова боја кога се изложени на пламен.

Галерија[уреди | уреди извор]

Наводи[уреди | уреди извор]

  1. Standard Atomic Weights 2013. Commission on Isotopic Abundances and Atomic Weights
  2. Haynes, William M., уред. (2011). CRC Handbook of Chemistry and Physics (XCII. изд.). Boca Raton, FL: CRC Press. стр. 4.122. ISBN 1439855110.
  3. Magnetic susceptibility of the elements and inorganic compounds, in Lide, D. R., уред. (2005). CRC Handbook of Chemistry and Physics (LXXXVI. изд.). Boca Raton (FL): CRC Press. ISBN 0-8493-0486-5.