Телур

Од Википедија — слободната енциклопедија
Телур  (52Te)
Општи својства
Име и симболтелур (Te)
Изгледсјајно сребрено-сива
Телурот во периодниот систем
Водород (двоатомски неметал)
Хелиум (благороден гас)
Литиум (алкален метал)
Берилиум (земноалкален метал)
Бор (металоид)
Јаглерод (повеќеатомски неметал)
Азот (двоатомски неметал)
Кислород (двоатомски неметал)
Флуор (двоатомски неметал)
Неон (благороден гас)
Натриум (алкален метал)
Магнезиум (земноалкален метал)
Алуминиум (слаб метал)
Силициум (металоид)
Фосфор (повеќеатомски неметал)
Сулфур (повеќеатомски неметал)
Хлор (двоатомски неметал)
Аргон (благороден гас)
Калиум (алкален метал)
Калциум (земноалкален метал)
Скандиум (преоден метал)
Титан (преоден метал)
Ванадиум (преоден метал)
Хром (преоден метал)
Манган (преоден метал)
Железо (преоден метал)
Кобалт (преоден метал)
Никел (преоден метал)
Бакар (преоден метал)
Цинк (преоден метал)
Галиум (слаб метал)
Германиум (металоид)
Арсен (металоид)
Селен (повеќеатомски неметал)
Бром (двоатомски неметал)
Криптон (благороден гас)
Рубидиум (алкален метал)
Стронциум (земноалкален метал)
Итриум (преоден метал)
Циркониум (преоден метал)
Ниобиум (преоден метал)
Молибден (преоден метал)
Технециум (преоден метал)
Рутениум (преоден метал)
Родиум (преоден метал)
Паладиум (преоден метал)
Сребро (преоден метал)
Кадмиум (преоден метал)
Индиум (слаб метал)
Калај (слаб метал)
Антимон (металоид)
Телур (металоид)
Јод (двоатомски неметал)
Ксенон (благороден гас)
Цезиум (алкален метал)
Бариум (земноалкален метал)
Лантан (лантаноид)
Цериум (лантаноид)
Празеодиум (лантаноид)
Неодиум (лантаноид)
Прометиум (лантаноид)
Самариум (лантаноид)
Европиум (лантаноид)
Гадолиниум (лантаноид)
Тербиум (лантаноид)
Диспрозиум (лантаноид)
Холмиум (лантаноид)
Ербиум (лантаноид)
Тулиум (лантаноид)
Итербиум (лантаноид)
Лутециум (лантаноид)
Хафниум (преоден метал)
Тантал (преоден метал)
Волфрам (преоден метал)
Рениум (преоден метал)
Осмиум (преоден метал)
Иридиум (преоден метал)
Платина (преоден метал)
Злато (преоден метал)
Жива (преоден метал)
Талиум (слаб метал)
Олово (слаб метал)
Бизмут (слаб метал)
Полониум (слаб метал)
Астат (металоид)
Радон (благороден гас)
Франциум (алкален метал)
Радиум (земноалкален метал)
Актиниум (актиноид)
Ториум (актиноид)
Протактиниум (актиноид)
Ураниум (актиноид)
Нептуниум (актиноид)
Плутониум (актиноид)
Америциум (актиноид)
Кириум (актиноид)
Берклиум (актиноид)
Калифорниум (актиноид)
Ајнштајниум (актиноид)
Фермиум (актиноид)
Менделевиум (актиноид)
Нобелиум (актиноид)
Лоренциум (актиноид)
Радерфордиум (преоден метал)
Дубниум (преоден метал)
Сиборгиум (преоден метал)
Бориум (преоден метал)
Хасиум (преоден метал)
Мајтнериум (непознати хемиски својства)
Дармштатиум (непознати хемиски својства)
Рендгениум (непознати хемиски својства)
Копернициум (преоден метал)
Нихониум (непознати хемиски својства)
Флеровиум (слаб метал)
Московиум (непознати хемиски својства)
Ливермориум (непознати хемиски својства)
Тенесин (непознати хемиски својства)
Оганесон (непознати хемиски својства)
Se

Te

Po
антимонтелурјод
Атомски број52
Стандардна атомска тежина (±) (Ar)127,60(3)[1]
Категорија  металоид
Група и блокгрупа 16 (халокгени), p-блок
ПериодаV периода
Електронска конфигурација[Kr] 4d10 5s2 5p4
по обвивка
2, 8, 18, 18, 6
Физички својства
Фазацврста
Точка на топење722,66 K ​(449,51 °C)
Точка на вриење1.261 K ​(988 °C)
Густина близу с.т.6,24 г/см3
кога е течен, при т.т.5,70 г/см3
Топлина на топење17,49 kJ/mol
Топлина на испарување114,1 kJ/mol
Моларен топлински капацитет25,73 J/(mol·K)
парен притисок
P (Pa) 1 10 100 1 k 10 k 100 k
при T (K)   (775) (888) 1042 1266
Атомски својства
Оксидациони степени6, 5, 4, 3, 2, 1, −1, −2 ​(благ киселински оксид)
ЕлектронегативностПолингова скала: 2,1
Енергии на јонизацијаI: 869,3 kJ/mol
II: 1.790 kJ/mol
II: 2.698 kJ/mol
Атомски полупречникемпириски: 140 пм
Ковалентен полупречник138±4 пм
Ван дер Валсов полупречник206 пм
Color lines in a spectral range
Спектрални линии на телур
Разни податоци
Кристална структурашестаголна
Кристалната структура на телурот
Брзина на звукот тенка прачка2.610 м/с (при 20 °C)
Топлинско ширење18 µм/(m·K)[2] (at r.t.)
Топлинска спроводливост1,97–3.38 W/(m·K)
Магнетно подредувањедијамагнетно[3]
Модул на растегливост43 GPa
Модул на смолкнување16 GPa
Модул на збивливост65 GPa
Мосова тврдост2,25
Бринелова тврдост180–270 MPa
CAS-број13494-80-9
Историја
Наречен поСпоред рискиот митолошки лик Тел, божество на Земјата
ОткриенФранц-Јозеф Милер фон Рајхенштајн (1782)
Првпат издвоенМартин Хајнрих Клапрот
Најстабилни изотопи
Главна статија: Изотопи на телурот
изо ПЗ полураспад РР РЕ (MeV) РП
120Te 0,09 % >2,2×1016 г (β+β+) 1,701 120Sn
121Te веш 16,78 д ε 1,040 121Sb
122Te 2,55 % (СЦ) <30,974
123Te 0,89 % >9,2×1016 г[4] (ε) 0,051 123Sb
124Te 4,74 % (СЦ) <28,221
125Te 7,07 % (СЦ) <26,966
126Te 18,84 % (СЦ) <26,011
127Te веш 9,35 ч β 0,698 127I
128Te 31,74 % 2,2×1024 г ββ 0,867 128Xe
129Te веш 69,6 мин β 1,498 129I
130Te 34,08 % 7,9×1020 г ββ 2,528 130Xe
Режимите на распад во загради се предвидени, но сè уште не се забележани
| наводи | Википодатоци

Телур (Te, лат. tellus) — металоид од VIA група.[5] Името е добиено од латинскиот назив за Земја.

Минерал на телур е телурит (TeO2).[6]

Телурот е застапен во Земјината кора во количини од 0,005 ppm (анг. parts per million). Во природата е помалку распространет од селенот; се наоѓа како слободен и како врзан. Почесто се среќава во соединенија со злато, сребро, бизмут и олово, на пример во рудите ; силванит (AuAgTe4), тетрадимит (Bi2Te2S) и галаверит (AuTe2). Телурот најмногу го има во Канада и Австралија. Телурот во 1782 го открил Милер од Рајхенштајн. Телурот се добива со растворање на неговите руди во сулфурна киселина, а потоа со редукција на растворот со сулфур диоксид.

H2TeO3 + 2SO2 + H2O = Te + 2H2SO4

Така добиениот Телур е аморфен, со темна боја, има густина од 6,24 г/см3, но ако се растопи а потоа олади, постанува негова друга кристална модификација во облик на сребренасто сјајни кристали, чија густина е 6,0 г/см3, се топи на 430 °C. Телурот спаѓа во металоиди. Проведува електрицитет подобро од селенот, но со осветлување му се зголемува електропроводливоста послабо отколку кај селенот. Нерастворен е во CS2, инаку хемиските особини му се многу слични со селенот. Се употребува за легури со олово, железо и бакар, потоа во индустријата за гума, стакло и керамика. Како полупроводник многу се употребува во електрониката. Природниот телур се состои од стабилни изотопи со масени броеви 120, 122-126, 128 и 130. Најобилни се изотопите Те-128. добиени се 16 негови радиоактивни изотопи со Т ½ од 2 минути па до 154 години. Телуровите соединенија се помалку стабилни од селеновите и се помалку отровни од нив. Порано се мислело дека сите телурови соединенија се отровни но сега е познато дека некој негови соединенија се користат во ветерината за лекување на заболени животни.

Извори[уреди | уреди извор]

  1. Standard Atomic Weights 2013. Commission on Isotopic Abundances and Atomic Weights
  2. http://www.owlnet.rice.edu/~msci301/ThermalExpansion.pdf
  3. Lide, D. R., уред. (2005). „Magnetic susceptibility of the elements and inorganic compounds“. CRC Handbook of Chemistry and Physics (PDF) (86th. изд.). Boca Raton (FL): CRC Press. ISBN 0-8493-0486-5.
  4. Alessandrello, A.; Arnaboldi, C.; Brofferio, C.; Capelli, S.; Cremonesi, O.; Fiorini, E.; Nucciotti, A.; Pavan, M.; Pessina, G.; Pirro, S.; Previtali, E.; Sisti, M.; Vanzini, M.; Zanotti, L.; Giuliani, A.; Pedretti, M.; Bucci, C.; Pobes, C. (2003). „New limits on naturally occurring electron capture of 123Te“. Physical Review C. 67: 014323. Bibcode:2003PhRvC..67a4323A. doi:10.1103/PhysRevC.67.014323.
  5. Housecroft C. E., Sharpe A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3rd ed.). Prentice Hall. ISBN 978-0131755536.
  6. Parkes, G.D. & Phil, D. (1973). Melorova moderna neorganska hemija. Beograd: Naučna knjiga.