Машка ракометна репрезентација на Хрватска

Од Википедија — слободната енциклопедија
Хрватска
Shirt badge/Association crest
Податоци
Прекар 'Каубои'
Сојуз Хрватски Ракометен Сојуз
Тренер Лино Червар
Помошник-тренер Силвио Ивандија
Игор Вори
Капитен Домагој Дувњак
Најмногу натпревари Игор Вори (246)
Најмногу голови Мирза Џомба (667)
Бои
Бои на екипата
Бои на екипата
Бои на екипата
Бои на екипата
Дома
Бои на екипата
Бои на екипата
Бои на екипата
Бои на екипата
Гости
Резултати
Летни олимписки игри
Настапи 5 (првпат во 1996)
Најдобар резултат 1 (1996, 2004)
Светско првенство
Настапи 13 (првпат во 1995)
Најдобар резултат 1 (2003)
Европско првенство
Настапи 13 (првпат во 1994)
Најдобар резултат 2nd (2008, 2010)
Последна поднова на податоците: непознато.
Машка ракометна репрезентација на Хрватска
Медали
Олимписки игри
Златен медал - прво место 1996 Атланта Екипа
Златен медал - прво место 2004 Атина Екипа
Бронзен медал – трето место 2012 Лондон Екипа
Светско првенство
Златен медал - прво место 2003 Португалија
Сребрен медал – второ место 1995 Исланд
Сребрен медал – второ место 2005 Тунис
Сребрен медал – второ место 2009 Хрватска
Бронзен медал – трето место 2013 Шпанија
Европско првенство
Сребрен медал – второ место 2008 Норвешка
Сребрен медал – второ место 2010 Австрија
Бронзен медал – трето место 1994 Португалија
Бронзен медал – трето место 2012 Србија
Бронзен медал – трето место 2016 Полска
Средоземни игри
Златен медал - прво место 1993 Лангдок-Русијон
Златен медал - прво место 1997 Бари
Златен медал - прво место 2001 Тунис Екипа
Златен медал - прво место 2018 Тарагона Екипа
Сребрен медал – второ место 2005 Алмерија Екипа
Сребрен медал – второ место 2013 Мерсин Екипа

Машка ракометна репрезентација на Хрватска — државна репрезентација која ја претставува Хрватска на меѓународните ракометни натпревари. Тимот е под управа на Хрватскиот ракометен сојуз.

Хрватска честопати се смета за меѓународна сила во ракометот[1], освојувајќи два олимписки златни медали и едно Светско првенство, но никогаш не освоила едно Европско првенство, откако изгубила две финалиња, едното од Франција и другото од Данска. Хрватската ракометна репрезентација која го освоила Олимпискиот златен медал во 1996 година, честопати се смета за најголемо изненадување во историјата на ракометот, можеби поради своето прво учество на турнирот[2] . Хрватската репрезентација освоила таканаречен „меѓународен двомеч“, откако го освоила златниот медал на Олимпијадата (2004) и на Светското првенство (2003), победувајќи ја Германија во двете финалиња.

Ракометната репрезентација на Хрватска честопати била обележана како модел за спорт[3], честопати како замена за Романија во „големите три“ на Европа во ракомет, заедно со Франција и Данска[4]. Некои од нивните најголеми соперници се соседите Словенија, Унгарија и Србија. Германија исто така е голем соперник, иако на натпреварите помеѓу двете земји, Хрватска има поголема доминација. Германија победила само еднаш на своите девет средби, а Хрватска победила седум пати. Шпанија исто така се смета за близок соперник на Хрватска, откако одиграла 23 натпревари со нив, најмногу од која било страна со која Хрватите играла во ракомет. Сепак, Французите често се забележуваат како најголем соперник на Хрватска во ракомет, поради успехот на двете земји. Сепак, во поновата историја, Хрватска честопати претрпела елиминации во корист на Французите[5].

Историја[уреди | уреди извор]

Австроунгарија (1904-1918)[уреди | уреди извор]

Зборот ракомет во хрватскиот регион прв го искористил Фрањо Бучар, опишувајќи ја германската игра Шлеудербол во списанието Сокол 1904. Најраните документирани форми на играње ракомет во овие области се појавиле во 1911 година во гимназијата на Пазин, што меѓу другото се должи на фактот дека програмите за образование во Истра, како дел од тогашното австриско крајбрежје, дошле од центарот за образование во Грац. Во Хрватска, во тоа време ракометот бил воведен во средношколски програми. Тоа бил еден вид чешки ракомет, проширен од Чешката Република, а потоа го играле и учениците од Осиек и Вуковар[6].

Двете светски војни (1918-1941)[уреди | уреди извор]

Во раните почетоци на хрватскиот ракомет, на местата се играло теренски ракомет и ракомет. Студентите биле привлечени кон ракометниот терен, затоа што малиот ракомет се играл на импровизирани терени без соодветна статива, наспроти ракометниот терен, кој се играл на постојните фудбалски игралишта[7]. За време на Кралството Југославија се одиграл првиот јавен ракометен натпревар во хрватскиот регион и во поширокото соседство. Се одиграл во средно училиште во Вараждин на 29 мај 1930 година под раководство на наставниците по физичко образование. Од тоа време, до 1950 година, во Хрватска и Југославија јавно се играло исклучиво теренски ракомет, на фудбалскиот терен со единаесет играчи на секоја страна. Во средното училиште во Загреб на 1 јуни 1935 година, биле отворени првите ракометни терени во Југославија[8].

Втора светска војна (1941-1945)[уреди | уреди извор]

На почетокот на Втората светска војна Кралството Југославија се распаднало. Поголемиот дел од територијата населена од Хрвати на 10 април 1941 година, станала дел од новоформираната Независна Држава Хрватска (НДХ). Како дел од новата држава на 2 октомври 1941 година во Загреб за првпат во историјата била основана Хрватската ракометна федерација (ХРС)[9] со седиште во Загреб. Хрватската ракометна федерација ја координирала работата на десетина клубови и до 1944 година организирала национални првенства. Во државата НДХ била основана првата Хрватска ракометна репрезентација. Првиот тренинг за тимот се одржа на 12 октомври 1941 година помеѓу двата тима избрани од селекторот Драгутин Пех. Неговиот прв и единствен меѓународен натпревар овој тим го одиграл на 14 јуни 1942 година со Унгарија во Будимпешта каде Хрватска загубила со 0:9. Овој теренски ракометен натпревар се одиграл пред 30.000 гледачи на тогашниот стадион НЕП[10]. Најдобар ракометар на теренот бил голманот Бранко Кпарал. Под раководство на тренерот Анте Шкртиќ, играчите за Хрватска биле Владо Абрамовиќ, Ирислав Доленец, Жарко Галетовиќ, Ѕвонко Лесковар, Тодор Маринов, Виктор Медведев, Крешо Павлин, Владо Шимановиќ Стјепан Шириќ, Јосип Житник. ХРС престанала да функционира во 1944 година поради војната во Втората светска војна[11].

Ракомет во СФР Југославија (1945–1991)[уреди | уреди извор]

Кога завршила Втората светска војна во 1945 година, територијата на Независната Држава Хрватска била вклучена во новоформираната СФР Југославија.

Веднаш потоа започнало реконструкцијата на ракометот во Југославија, а истата година бил основан Комитет за ракометна асоцијација за гимнастика Хрватска, а во мај 1948 година Комитет за ракометна асоцијација за гимнастика на Југославија. ХРС била обновена на 19 декември 1948 година, во која таа, во согласност со националната политика на новата југословенска држава, името го сменила во Хрватското ракометно здружение (РСХ). Ракометната федерација на Југославија (РСЈ) била основана на 17 декември 1949 година во Белград со здружување на националните и провинциските асоцијации и таа станала членка на Меѓународната ракометна федерација (ИХФ) во 1950 година[12].

По завршувањето на Втората светска војна, повеќето ракометарки на теренот на НДХ завршиле курсеви и станале инструктори или судии во ракомет. Некои од нив станале членови на теренската ракометна репрезентација на Југославија и учествувале на својот прв меѓународен натпревар, одигран на 19 јуни 1950 година на стадионот Крањчевиќева во Загреб, против Белгија. Југославија победила со 18:3 играјќи со девет играчи од Загреб, еден од Сплит и еден од Сараево[13].

Од крајот на Втората светска војна до распадот на Југославија во 1991 година, најдобрите хрватски ракометари играле за репрезентацијата на Југославија. Со оваа репрезентација Хрватите настапиле на 17 големи натпреварувања и освоиле седум медали, како два олимписки златни медали, олимписка бронза, светско злато, светско сребро и две бронзи. Меѓу другите познати трофеи, во овој период тие освоиле 5 златни медали на пет настапи на Средоземните игри (1967, 1975, 1979, 1983 и 1991 година), два златни и еден бронзен медал на Светските првенства што се одржале во 1971, 1974 и 1984 година, 2 бронзени медали во ракометната Супер лига што се одржала во 1981 и 1983 година во Германија и среброто на Игрите за добра волја во 1990 година во Сиетл.

Место Хрвати во состав на Југославија[14][15][16][17][18][19][20][21][22][23][24][25][26][27][28][29][30][31][32][33][34] Тренери
10 место на СП 1952 Ирислав Долонец (играч) Иван Сној / Ирислав Долонец
5 место на СП 1955. Ирислав Долонец (играч), Стјепан Корбар Иван Сној / Ирислав Долонец
8 место на СП 1958 Јеролим Караџа, Ловро Манестар, Божидар Петер, Златко Шименц?, Иван Шпољариќ Иван Сној
9 место на СП 1961. Антон Башиќ, Иван Ѓуранец, Ѕвонко Јандроковиќ, Јеролим Караџа, Божидар Петер,[35] Златко Шименц? Иван Сној
6 место на СП 1964 Воислав Беговиќ, Винко Декарис, Иван Ѓуранец, Лујо Гиори, Јеролим Караџа, Ѕвонко Кочијан, Јосип Милковиќ, Владимир Вичан, Албин Видовиќ, Златко Жагмештер Иван Сној
7 место на СП 1967 Винко Декарис, Иван Ѓуранец, Хрвоје Хорват, Јеролим Караџа, Бранко Клишанин, Јосип Милковиќ, Мирослав Прибаниќ, Добривоје Селеч, Нинослав Томашиќ, Иван Уремовиќ,[36] Владимир Вичан Иван Сној / Ирислав Долонец
златен медал на МИ1967 Хрвоје Хорват, Мирослав Клишанин, Јосип Милковиќ, Иван Уремовиќ, Албин Видовиќ Иван Сној / Владо Стензел
Бронзен медал на СП 1970 Абас Арслангиќ, Хрвоје Хорват, Маријан Јакшековиќ, Драгутин Мервар, Јосип Милковиќ, Мирослав Прибаниќ, Златко Жагмештер Иван Сној / Владо Стензел
Златен медал на СП 1971 Иван Сној
златен медал на ЛОИ 1972 Абас Арслангиќ, Хрвоје Хорват, Здравко Милјак, Мирослав Прибаниќ, Добривоје Селеч, Албин Видовиќ, Зденко Зорко Иван Сној / Владо Стензел
Бронзен медал на СП 1974 Абас Арслангиќ, Хрвоје Хорват, Здравко Милјак, Жељко Нимш, Ѕвонимир Сердарушиќ, Зденко Зорко Иван Сној / Јосип Милковиќ
златен медал на СП 1974 Иван Сној
златен медал на МИ1975 Абас Арслангиќ, Здравко Милјак, Жељко Нимш, Мирослав Прибаниќ, Ѕвонимир Сердарушиќ, Зденко Зорко Иван Сној
5 место на ЛОИ 1976 Абас Арслангиќ, Хрвоје Хорват, Здравко Милјак, Жељко Нимш, Ѕвонимир Сердарушиќ, Зденко Зорко Иван Сној / Перо Јанјиќ
5 место на СП 1978[37] Хрвоје Хорват, Здравко Милјак, Жељко Нимш, Ѕвонимир Сердарушиќ,[38] Жељко Видаковиќ, Зденко Зорко Иван Сној / Здравко Малиќ
златен медал на МИ1979 Павле Јурина, Жељко Видаковиќ, Здравко Зовко, Жељко Зовко
6 место на ЛОИ 1980 Павле Јурина, Стјепан Обран
бронзен медал на СЛ 1981
сребрен медал на СП 1982 Мирко Башиќ, Павле Јурина, Стјепан Обран, Здравко Зовко
Bronze medal РСЛ 1983
златен медал на МИ1983 Мирко Башиќ, Павле Јурина, Стјепан Обран, Жељко Видаковиќ, Здравко Зовко
Бронзен медал на РСЛ 1984
златен медал на ЛОИ 1984 Мирко Башиќ, Павле Јурина, Здравко Зовко / Абас Арслангиќ (тренер)
златен медал на СП 1986 Мирко Башиќ, Здравко Сарачевиќ / Абас Арслангиќ (голман и фитнес тренер)
Бронзен медал на ЛОИ 1988 Мирко Башиќ, Борис Јарак, Алваро Начиновиќ, Горан Перковац, Изток Пуц, Здравко Сарачевиќ, Ирфан Смајлигиќ Абас Арслангиќ
4 место на СП 1990[39][40] Мирко Башиќ, Ненад Клјаиќ, Изток Пуц, Здравко Сарачевиќ, Ирфан Смајлигиќ, Ратко Томлјановиќ
сребрен медал на GG 1990[41][42] Патрик Чарвар, Бруно Гудељ, Ненад Клјаиќ
златен медал на МИ 1991 Томислац Фаркаш , Валтер Матошевиќ

Резултати[уреди | уреди извор]

Медали[уреди | уреди извор]

Последно обновено по крајпт на Светско првенство 2019

Competition Вкупно
ЛОИ 2 0 1 3
Светско првенство 1 3 1 5
Европско првенство 0 2 3 5
Средоземни игри 4 2 0 6
Вкупно 7 7 5 19

     ‘‘‘Шампион’’’       ‘‘‘Финалист’’’       Трето место       Четврто место  

Летни олимписки игри[уреди | уреди извор]

Рекорди на ЛОИ[уреди | уреди извор]

Година Фаза Место Нат Поб Нер Пор GF ПГ ГР
Шпанија 1992 ‘‘Не се квалификувала’’
САД 1996 ’‘‘Финале’’’ 1 7 6 0 1 183 168 +15
Австралија 2000 ‘‘Не се квалификувала’’
Грција 2004 ’‘‘Финале’’’ 1 8 8 0 0 238 211 +27
Кина 2008 ’‘‘Полуфинале’’’ ’‘‘4-то’’’ 8 4 0 4 218 199 +19
Обединето Кралство 2012 ’‘‘Полуфинале’’’ 3rd 8 7 0 1 230 183 +47
Бразил 2016 ’‘‘Четвртфинале’’’ ’‘‘5-то’’’ 6 4 0 2 174 164 +10
Јапонија 2020 ‘‘Квалификации во тек’’
Вкупно Квалификуван: 5/7 37 29 0 8 1043 925 +118
Вклучувајќи квалификационна фаза 43 35 0 8 1245 1062 +183

Рекорди против екипи на ЛОИ[уреди | уреди извор]

Репрезентација Нат Поб Нер Пор GF ПГ ГР
Аргентина Аргентина 1 1 0 0 27 26 +1
Бразил Бразил 1 1 0 0 33 14 +19
Кина Кина 1 1 0 0 33 22 +11
Данска Данска 3 3 0 0 85 69 +16
Франција Франција 5 2 0 3 117 121 −4
Германија Германија 1 1 0 0 26 24 +2
Грција Грција 1 1 0 0 33 27 +6
Унгарија Унгарија 3 3 0 0 92 76 +16
Исланд Исланд 1 1 0 0 34 30 +4
Кувајт Кувајт 1 1 0 0 31 22 +9
Полска Полска 2 0 0 2 51 57 −6
Русија Русија 2 2 0 0 51 49 +2
Србија Србија 1 1 0 0 31 23 +8
Катар Катар 1 0 0 1 23 30 -7
Словенија Словенија 1 1 0 0 27 26 +1
Јужна Кореја Јужна Кореја 2 2 0 0 60 47 +13
Шпанија Шпанија 4 2 0 1 120 111 +9
Шведска Шведска 2 1 0 1 45 53 −8
Швајцарија Швајцарија 1 1 0 0 23 22 +1
Тунис Тунис 2 2 0 0 66 49 +17
САД САД 1 1 0 0 35 27 +8
Вкупно 19 екипи
Вклучувајќи квалификационна фаза 22 екипи

Рекорди во квалификациона фаза[уреди | уреди извор]

Година Нат Поб Нер Пор GF ПГ ГР Квал.
Шпанија 1992 ‘‘не се квалификувала’’ N/A
САД 1996 2-ро од 1995 Светското првенство yes
Австралија 2000 10-то од 1999 Светското првенство no
Грција 2004 1-во од 2003 Светското првенство yes
Кина 2008 3 3 0 0 100 72 +28 yes
Обединето Кралство 2012 3 3 0 0 102 65 +37 yes
Бразил 2016 3 2 0 1 84 71 +13 yes
Јапонија 2020 TBD
Вкупно 6 6 0 0 202 137 +65 4/5

Рекорди против останати тимови[уреди | уреди извор]

Репрезентација Нат Поб Нер Пор GF ПГ ГР Квал.
Алжир Алжир 1 1 0 0 37 26 +11
Бахреин Бахреин 1 1 0 0 33 22 +11
Чиле Чиле 1 1 0 0 35 15 +20
Данска Данска 1 0 0 1 24 28 −4
Исланд Исланд 1 1 0 0 31 28 +3
Јапонија Јапонија 2 2 0 0 73 44 +29
Норвешка Норвешка 1 1 0 0 27 21 +6
Русија Русија 1 1 0 0 26 24 +2
Вкупно colspan="7" 8 екипи

Светско првенство[уреди | уреди извор]

Рекорди од Светско првенство[уреди | уреди извор]

Година Фаза Место Нат Поб Нер Пор GF ПГ ГР Квал.
Шведска 1993 ‘‘Не се квалификувала’’
Исланд 1995 ’‘‘Финале’’’ ’‘‘2-ро’’’ 9 7 0 2 246 211 +35
Јапонија 1997 ’‘‘Шеснаесетфинале’’’ ’‘‘13-то’’’ 6 2 1 3 148 146 +2
Египет 1999 ’‘‘Шеснаесетфинале’’’ 10-то 6 3 1 2 141 145 −4
Франција 2001 ’‘‘Шеснаесетфинале’’’ 9-то 6 3 1 2 188 152 +36
Португалија 2003 ’‘‘Финале’’’ 1-во 9 8 0 1 270 243 +27
Тунис 2005 ’‘‘Финале’’’ ’‘‘2-ро’’’ 10 8 0 2 316 273 +43
Германија 2007 ’‘‘Четвртфинале’’’ 5-то 10 9 0 1 308 246 +62
Хрватска 2009 ’‘‘Финале’’’ ’‘‘2-ро’’’ 10 9 0 1 298 228 +70
Шведска 2011 Главна фаза ’‘‘5-то’’’ 9 6 1 2 271 213 +58
Шпанија 2013 ’‘‘Полуфинале’’’ ’‘‘3-то’’’ 9 8 0 1 266 202 +64
Катар 2015 ’‘‘Четвртфинале’’’ ’‘‘6-то’’’ 9 7 0 2 258 224 +34
Франција 2017 ’‘‘Полуфинале’’’ ’‘‘4-то’’’ 9 6 0 3 254 233 +21
Данска/Германија 2019 ’‘‘Главна фаза’’’ ’‘‘6-то’’’ 9 6 0 3 250 220 +30
Египет 2021 ‘‘Ќе се одлучи’’
Полска/Шведска 2023 Ќе се одлучи
Вкупно Квалификуван: 13/15 104 76 4 24 3015 2562 +445
Вклучувајќи квалификационна фаза 112 83 4 25 3253 2764 +491

Рекорди против други екипи на Светското првенство[уреди | уреди извор]

репрезентација Нат Поб Нер Пор GF ПГ ГР
Алжир Алжир 2 2 0 0 57 35 +22
Аргентина Аргентина 3 2 0 1 101 71 +30
Австралија Австралија 3 3 0 0 116 46 +70
Австрија Австрија 1 1 0 0 32 30 +2
Бахреин Бахреин 1 1 0 0 32 20 +12
Белорусија Белорусија 1 1 0 0 33 24 +9
Босна и Херцеговина Босна и Херцеговина 1 1 0 0 28 21 +7
Бразил Бразил 2 1 0 1 52 54 -2
Кина Кина 1 1 0 0 34 21 +13
Куба Куба 3 2 1 0 95 70 +25
Чешка Чешка 2 1 0 1 56 56 0
Данска Данска 5 2 0 3 138 145 −7
Египет Египет 3 3 0 0 83 59 +24
Франција Франција 7 4 0 3 166 164 +2
Германија Германија 4 3 1 0 114 103 +11
Гренланд Гренланд 1 1 0 0 25 15 +10
Унгарија Унгарија 6 5 0 1 152 132 +20
Исланд Исланд 2 2 0 0 65 60 +5
Иран Иран 1 1 0 0 41 22 +19
Јапонија Јапонија 2 2 0 0 69 52 +17
Кувајт Кувајт 2 2 0 0 65 40 +25
Македонија Македонија 2 2 0 0 60 48 +12
Мароко Мароко 3 3 0 0 94 60 +34
Нигерија Нигерија 1 1 0 0 27 25 +2
Норвешка Норвешка 2 0 1 1 48 51 −3
Полска Полска 3 2 0 1 79 71 +8
Романија Романија 1 1 0 0 27 21 +6
Русија Русија 6 4 0 2 162 158 +4
Саудиска Арабија Саудиска Арабија 1 1 0 0 25 18 +7
Србија Србија 1 0 1 0 24 24 0
Србија и Црна Гора Србија и Црна Гора 2 1 0 1 47 53 −6
Словачка Словачка 1 1 0 0 31 25 +6
Словенија Словенија 3 2 0 1 87 81 +6
Јужна Кореја Јужна Кореја 3 2 0 1 101 87 +14
Шпанија Шпанија 9 7 0 2 286 268 +18
Шведска Шведска 4 3 0 1 111 107 +4
Тунис Тунис 2 2 0 0 57 53 +4
Украина Украина 1 0 0 1 34 37 −3
САД САД 1 1 0 0 41 12 +29
Вкупно colspan="7" 37 тимови
Вклучувајќи квалификационна фаза colspan="7" 37 тимови

Рекорди во квалификациона група[уреди | уреди извор]

Година Нат Поб Нер Пор GF ПГ ГР Квал.
Шведска 1993 ‘‘не се квалификувала’’ N/A
Исланд 1995 3-то од 1994 ЕП yes
Јапонија 1997 5-то од 1996 ЕП yes
Египет 1999 6 5 0 1 171 152 +19 yes
Франција 2001 6-то од 2000 ЕП yes
Португалија 2003 2 2 0 0 67 50 +17 yes
Тунис 2005 бранител yes
Германија 2007 4-то од 2006 ЕП yes
Хрватска 2009 Квалификуван како домаќин yes
Шведска 2011 2-ро од 2010 ЕП yes
Шпанија 2013 3-то од 2012 ЕП yes
Катар 2015 4-то од 2014 ЕП yes
Франција 2017 3-то од 2016 ЕП yes
ДанскаГерманија 2019 2 1 0 1 63 51 +12 yes
Вкупно 10 8 0 2 301 253 +48 11/11

Рекорди против други тимови[уреди | уреди извор]

Репрезентација Нат Поб Нер Пор GF ПГ ГР
Австрија Австрија 2 2 0 0 60 43 +17
Белорусија Белорусија 2 2 0 0 58 53 +5
Чешка Чешка 2 2 0 0 67 50 +17
Црна Гора Црна Гора 2 1 0 1 63 51 +12
Словенија Словенија 2 1 0 1 53 56 −3
Вкупно colspan="7" 5 тимови

Европско првенство[уреди | уреди извор]

Рекорди на Европско првенство[уреди | уреди извор]

Година Фаза Место Нат Поб Нер Пор GF ПГ ГР
Португалија 1994 ’‘‘Полуфинале’’’ 3rd 7 4 0 3 165 161 +4
Шпанија 1996 Прва фаза ’‘‘5-то’’’ 6 4 0 2 154 150 +4
Италија 1998 Прва фаза 8-мо 6 2 1 3 145 150 −5
Хрватска 2000 Прва фаза ’‘‘6-то’’’ 6 3 1 2 146 139 +7
Шведска 2002 Прва фаза 16-то 3 0 0 3 70 89 −19
Словенија 2004 ’‘‘Полуфинале’’’ ’‘‘4-то’’’ 8 4 2 2 222 221 +1
Швајцарија 2006 ’‘‘Полуфинале’’’ ’‘‘4-то’’’ 8 5 0 3 229 228 +1
Норвешка 2008 ’‘‘Финале’’’ 2nd 8 5 1 2 212 203 +9
Австрија 2010 ’‘‘Финале’’’ 2nd 8 6 1 1 207 194 +13
Србија 2012 ’‘‘Полуфинале’’’ 3rd 8 5 1 2 216 201 +15
Данска 2014 ’‘‘Полуфинале’’’ ’‘‘4-то’’’ 8 5 0 3 229 206 +23
Полска 2016 ’‘‘Полуфинале’’’ 3rd 8 5 0 3 250 219 +31
Хрватска 2018 Натпревар за 5 место ’‘‘5-то’’’ 7 5 0 2 204 187 +17
АвстријаНорвешкаШведска 2020 Квалификувана
Вкупно Квалификувана: 14/14 89 52 7 30 2394 2293 +84
Вклучувајќи квалификационна фаза 135 90 9 36 3716 3347 +352

Рекорди против останати тимови на Европско првенство[уреди | уреди извор]

Репрезентација Нат Поб Нер Пор GF ПГ ГР
Австрија Австрија 1 1 0 0 26 23 +3
Белорусија Белорусија 2 2 0 0 62 43 +19
Чешка Чешка 2 2 0 0 60 50 +10
Данска Данска 9 4 0 5 229 247 −18
Франција Франција 8 2 1 5 200 208 −8
Германија Германија 4 3 0 1 92 89 +3
Унгарија Унгарија 3 1 1 1 81 79 +2
Исланд Исланд 3 2 1 0 86 83 +3
Македонија Македонија 1 1 0 0 28 21 +7
Црна Гора Црна Гора 2 2 0 0 61 48 +13
Норвешка Норвешка 5 4 1 0 133 117 +16
Полска Полска 3 3 0 0 87 76 +11
Португалија Португалија 2 1 1 0 56 53 +3
Романија Романија 1 1 0 0 24 23 +1
Русија Русија 7 2 1 4 169 185 −16
Србија Србија 2 1 0 1 54 48 +6
Предлошка:Country data Србија and Montenegro Србија и Црна Гора 3 1 0 2 80 91 −11
Словенија Словенија 5 3 0 2 135 127 +8
Шпанија Шпанија 6 2 1 3 151 154 −3
Шведска Шведска 3 2 0 1 74 74 0
Швајцарија Швајцарија 1 1 0 0 30 27 +3
Украина Украина 2 2 0 0 54 43 +11
Вкупно colspan="7" 22 тимови
Вклучувајќи квалификационна фаза colspan="7" 30 тимови

Рекорди во квалификациона фаза[уреди | уреди извор]

Year Нат Поб Нер Пор GF ПГ ГР Квал.
Португалија 1994 8 6 1 1 214 166 +48 yes
Шпанија 1996 6 5 0 1 161 137 +24 yes
Италија 1998 6 4 0 2 166 145 +21 yes
Хрватска 2000 Квалификуван as host yes
Шведска 2002 2 2 0 0 71 56 +15 yes
Словенија 2004 2 1 1 0 62 52 +10 yes
Швајцарија 2006 4-то од 2004 ЕП yes
Норвешка 2008 4-то од 2006 ЕП yes
Австрија 2010 8 7 0 1 252 180 +72 yes
Србија 2012 6 6 0 0 168 137 +31 yes
Данска 2014 6 5 0 1 161 135 +26 yes
Полска 2016 6 5 0 1 191 148 +43 yes
Хрватска 2018 Квалификуван како домаќин yes
АвстријаНорвешкаШведска 2020 ‘‘Квалификации во тек’’ TBD
Вкупно 46 38 2 6 1322 1054 +268 13/13

Рекорди против тимови во квлалификации[уреди | уреди извор]

Репрезентација Нат Поб Нер Пор GF ПГ ГР
Австрија Австрија 2 2 0 0 56 45 +11
Белорусија Белорусија 4 2 2 0 112 99 +13
Бугарија Bulgaria 2 2 0 0 55 36 +19
Финска Finland 4 4 0 0 134 75 +59
Грција Грција 2 2 0 0 61 44 +17
Унгарија Унгарија 4 2 0 2 102 101 +1
Исланд Исланд 2 1 0 1 48 42 +6
Латвија Латвија 2 2 0 0 56 47 +9
Литванија Литванија 2 2 0 0 55 45 +10
Македонија Македонија 2 1 0 1 66 58 +8
Холандија Холандија 1 1 0 0 35 24 +11
Норвешка Норвешка[43] 0 0 0 0 0 0 0
Португалија Португалија 2 1 0 1 46 44 +2
Романија Романија 4 4 0 0 118 90 +28
Словачка Словачка 4 4 0 0 121 89 +32
Словенија Словенија 2 1 0 1 49 43 +6
Шпанија Шпанија 2 2 0 0 49 45 +4
Турција Турција 5 5 0 0 159 127 +32
Вкупно colspan="7" 18 тимови

Средоземни игри[уреди | уреди извор]

Година Фаза Место Победи Нерешено Порази Дадени голови Примено голови Головна разлика
Франција 1993 ’‘‘Финале’’’ 1 непознато
Италија 1997 ’‘‘Финале’’’ 1 4 0 1 121 115 +6
Тунис 2001 ’‘‘Финале’’’ 1 непознато
Шпанија 2005 ’‘‘Финале’’’ 2nd 3 0 1 107 103 +4
Италија 2009 не учествувала
Турција 2013 ’‘‘Финале’’’ 2nd 4 0 2 166 158 +8
Шпанија 2018 ’‘‘Финале’’’ 1 5 0 0

Наводи[уреди | уреди извор]

  1. „CROATIA SEEK CONSISTENCY ON THEIR WAY TO THE TOP“. eurohandball.com. Посетено на 20 November 2015.
  2. „Dokumentarac o povijesnom uspjehu kada su Hrvati šokirali sportski svijet“. tportal.hr. Посетено на 8 March 2016.
  3. „Rukometna reprezentacija perjanica je hrvatskog sporta, a London je nova prilika za povijest“. sportnet.hr. Архивирано од изворникот на 2019-12-04. Посетено на 27 July 2012.
  4. „Kladionice Francuska i Danska opaki favoriti Hrvatska visoko“. 24 sata. Посетено на 10 January 2017.
  5. „Handball: France beat Croatia to advance to European championship semis“. 25 January 2018. Посетено на 25 January 2018.
  6. „Povijest rukometa“. www.hrs.hr (хрватски). Архивирано од изворникот на 6 January 2016.
  7. „Razvoj rukometa“. www.hrs.hr (хрватски).
  8. „Povijest rukometa“. www.rkhd.hr (хрватски). Архивирано од изворникот на 2016-10-21. Посетено на 2016-10-21.
  9. „Počeci djelovanja Hrvatskog rukometnog saveza“. issuu.com (хрватски).
  10. „Prije 70 godina odigrana prva rukometna utakmica u Zagrebu“. issuu.com (хрватски).
  11. „ZNAČAJNIH 80 GODINA RUKOMETA“. www.hr-rukomet.hr (хрватски).
  12. „International Handball Federation“. IHF (англиски).
  13. „Uspeh rukometašica“. www.vreme.com (српски). Архивирано од изворникот на 2014-08-20. Посетено на 2019-12-04.
  14. Olimpijski Komitet Srbije(1)
  15. Olimpijski Komitet Srbije(2)
  16. „Hrvatski Olimpijski Odbor“. Архивирано од изворникот на 2017-05-07. Посетено на 2019-12-04.
  17. Olimp(MI)
  18. MI 1979.
  19. Olimpijska Odličja
  20. „Olimpijski Treneri“. Архивирано од изворникот на 2016-09-20. Посетено на 2017-01-27.
  21. Rukometne Medalje
  22. Svjetske Medalje
  23. Todor Arhiv
  24. Njemački Arhiv
  25. „Enciklopedija Fizičke Kulture“. Архивирано од изворникот на 2016-03-19. Посетено на 2019-12-04.
  26. Ирислав Долонец
  27. Jezdimir Stanković (PDF). Архивирано од изворникот (PDF) на 2015-02-13. Посетено на 2019-12-04.
  28. Branislav Pokrajac (PDF). Архивирано од изворникот (PDF) на 2015-02-13. Посетено на 2019-12-04.
  29. Иван Сној
  30. Перо Јанјиќ(1)
  31. Перо Јанјиќ(2)
  32. Здравко Малиќ(1) Архивирано на 5 март 2016 г.
  33. Здравко Малиќ(2)
  34. Јосип Милковиќ СП 1974.
  35. Božo Peter СП 1961.
  36. Иван Уремовиќ СП 1967.
  37. Sastav СП 1978.
  38. Serdarušić СП 1978.
  39. Jugoslavija-Island
  40. Jugoslavija-DDR
  41. Jugoslavija-Španjolska
  42. Jugoslavija-SSSR
  43. Scheduled to play against at the qualifying tournament for the 2016 Европско првенство.

Надворешни врски[уреди | уреди извор]