Светско првенство во атлетика 2013

Од Википедија — слободната енциклопедија
Светско првенство во атлетика 2013
Светско првенство во атлетика 2013
Светско првенство во атлетика 2013
ДомаќинМосква, Русија
Дата10–18 август 2013
Главен СтадионСтадион Лужники
Нации206[1]

14. Светско првенство во атлетика беше одржано во Москва, Русија од 10 до 18 август 2013. Првенството беше одржано на олимпискиот Стадион Лужники кој е со капацитет од 78,360 места.

За првпат по 2001 година, Русија застана на врвот на табелата на медали, освојувајќи седум златни медали, додека пак САД беа најодликувана нација на првенството со вкупно освоени 25 медали.

Јусејн Болт и Шели-Ен Фрејзер-Прајс од Јамајка беа најуспешни спортисти на првенството со освоени три златни медали. Со освоените три златни медали, Болт влезе во историјата како најуспешен спортист на светските првенства со вкупно освоени 8 златни и 2 сребрени медали.

Избор на домаќин[уреди | уреди извор]

Откако поминал рокот за поднесување на пријава за организирање на првенството на 1 декември 2006, четири градови (Барселона, Бризбејн, Москва и Гетеборг) влегле во трката за град домаќин на првенството .[2] Еден месец подоцна, Гетеборг ја повлекол својата кандидатура, наведувајќи недостиг на финансиска поддршка од Шведската влада.[3] Светската атлетска федерација (IAAF) на конгресот во Момбаса, (Кенија) на 27 март 2007 објавила дека градот Москва ја добил организацијата на првенството.[4] Претходно градот бил домаќин на Летните олимписки игри 1980 и на Светското првенство во атлетика во сала 2006.[2]

Панорама на Стадионот Лужники

Распоред на натпреварување[уреди | уреди извор]

Распоред на натпреварување
К Квалификации Г Квалификациски групи ½ Полуфинале Ф Финале
Мажи
Датум → Саб 10 Нед 11 Пон 12 Вто 13 Сре 14 Чет 15 Пет 16 Саб 17 Нед 18
Дисциплина ↓ У В У В У В У В У В У В У В У В У В
100 м К Г ½ Ф
200 м Г ½ Ф
400 м Г ½ Ф
800 м Г ½ Ф
1500 м Г ½ Ф
5000 м Г Ф
10,000 м Ф
Маратон Ф
110 м со пречки Г ½ Ф
400 м со пречки Г ½ Ф
3000 м со препреки Г Ф
4 × 100 м штафета Г Ф
4 × 400 м штафета Г Ф
20 км одење Ф
50 км одење Ф
Скок во далечина К Ф
Трискок К Ф
Скок во височина К Ф
Скок со стап К Ф
Фрлање ѓуле К Ф
Фрлање диск К Ф
Фрлање кладиво К Ф
Фрлање копје К Ф
Десетобој Ф
Жени
Датум → Саб 10 Нед 11 Пон 12 Вто 13 Сре 14 Чет 15 Пет 16 Саб 17 Нед 18
Дисциплина ↓ У В У В У В У В У В У В У В У В У В
100 м Г ½ Ф
200 м Г ½ Ф
400 м Г ½ Ф
800 м Г ½ Ф
1500 м Г ½ Ф
5000 м Г Ф
10,000 м Ф
Маратон Ф
100 м со пречки Г ½ Ф
400 м со пречки Г ½ Ф
3000 м со препреки Г Ф
4 × 100 м штафета Г Ф
4 × 400 м штафета Г Ф
20 км одење Ф
Скок во далечина К Ф
Трискок К Ф
Скок во височина К Ф
Скок со стап К Ф
Фрлање ѓуле К Ф
Фрлање диск К Ф
Фрлање кладиво К Ф
Фрлање копје К Ф
Седмобој Ф
У = Утрински термин, В = Вечерен термин

Резултати[уреди | уреди извор]

Мажи[уреди | уреди извор]

Патека[уреди | уреди извор]

Јусејн Болт од Јамајка се искачи на врвот на табелата на медали на сите времиња со освојувањето на трите златни медали. Тој победи на трките на 100 метри, 200 метри, како и на штафетната трка на 4x100 метри, каде штафетниот тим на Јамајка забележа победа над тимот на САД. По освоениот трет златен медал, Болт влезе во историјата со вкупно освоени 8 златни и 2 сребрени медали, поминувајќи го резулатот на Карл Луис од 8 златни, 1 сребрен, и 1 бронзен медал.[5] Џехју Гордон од Тринидад и Тобаго успеа да го освои златото пред Мајкл Тинсли за само една стотинка на трката на 400 метри со пречки. Ова беше прв златен медал за Тринидад и Тобаго по 1997 година. Емир Бекриќ го освои бронзениот медал, поставувајќи нов национален рекорд на Србија. Феликс Санчес, натпреварувајќи се за Доминиканската Република, исто така се пласира во финалето на 400 метри со пречки, забележувајќи го своето седмо финале по ред на светските првенства.

Британецот Мо Фарах забележа победи на трките на 5,000 и на 10.000 метри, со што стана само вториот човек во историјата кој ги овоил двете злата и на светските првенства и на олимписките игри. Единствен човек кој претходно тоа го имаше сторено беше Кенениса Бекеле од Етиопија.[6] Стивен Кипротич од Уганда ја прекина серијата на Кенијците која траеше од 2005 година, и успеа да го освои златото на маратонската трка. Етиопијанците Лелиса Десиса и Тадесе Тола завршија на второто и третото место редоследно.[7]

Јусејн Болт, победникот на трката на 100 метри, за време на квалификациите.
Освојувачите на медали на трката на 110 метри со пречки.
Александар Иванов, победник на трката на 20 километри одење.
Дисциплина Злато Сребро Бронза
100 метри
подробно
 Јусејн Болт
Јамајка (JAM)
9.77
SB
 Џастин Гетлин
САД (USA)
9.85
SB
 Неста Картер
Јамајка (JAM)
9.95
200 метри
подробно
 Јусејн Болт
Јамајка (JAM)
19.66
WL
 Ворен Вир
Јамајка (JAM)
19.79
PB
 Кертис Мичел
САД (USA)
20.04
400 метри
подробно
 Лешон Мерит
САД (USA)
43.74
WL,PB
 Тони Мекај
САД (USA)
44.40
PB
 Лугелин Сантос
Доминиканска Република (DOM)
44.52
SB
800 метри
подробно
 Мохамед Аман
Етиопија (ETH)
1:43.31
SB
 Ник Симондс
САД (USA)
1:43.55
SB
 Ајанлех Сулејман
Џибути (DJI)
1:43.76
1500 метри
подробно
 Асбел Кипрор
Кенија (KEN)
3:36.28  Метју Центровиц
САД (USA)
3:36.78  Јохан Кроње
ЈАР (RSA)
3:36.83
5000 метри
подробно
 Мо Фарах
Велика Британија (GBR)
13:26.98  Хагос Гебрхивет
Етиопија (ETH)
13:27.26  Исаја Коеч
Кенија (KEN)
13:27.26
10.000 метри
подробно
 Мо Фарах
Велика Британија (GBR)
27:21.71
SB
 Ибрахим Џеилан
Етиопија (ETH)
27:22.23
SB
 Пол Тануи
Кенија (KEN)
27:22.61
Маратон
подробно
 Стивен Кипротич
Уганда (UGA)
2:09:51  Лелиса Десиса
Етиопија (ETH)
2:10:12  Тадесе Тола
Етиопија (ETH)
2:10:23
110 метри со пречки
подробно
 Дејвид Оливер
САД (USA)
13.00
WL
 Рајан Вилсон
САД (USA)
13.13  Сергеј Шубенков
Русија (RUS)
13.24
400 метри со пречки
подробно
Податотека:Тринидад и Тобаго Џехју Гордон
Тринидад и Тобаго (TRI)
47.69
WL, NR
 Мајкл Тинсли
САД (USA)
47.70
PB
 Емир Бекриќ
Србија (SRB)
48.05
NR
3000 метри со препреки
подробно
 Езекиел Кембои
Кенија (KEN)
8:06.01  Консеслус Кипруто
Кенија (KEN)
8:06.37  Махидин Мекиси-Бенабад
Франција (FRA)
8:07.86
20 километри одење
подробно
 Александар Иванов
Русија (RUS)
1:20:58
PB
 Чен Динг
Кина (CHN)
1:21:09
SB
 Мигел Анхел Лопес
Шпанија (ESP)
1:21:21
SB
50 километри одење
подробно
 Роберт Хефернан
Ирска (IRL)
3:37:56
WL
 Михаил Рижов
Русија (RUS)
3:38:58
PB
 Џаред Талент
Австралија (AUS)
3:40:03
SB
4 × 100 метри штафета
подробно
 Јамајка
Неста Картер
Кемар Бејли-Кол
Никел Ашмеаде
Јусејн Болт
Ошејн Бејли*
Ворен Вир*
37.36
WL
 САД
Чарлс Силмон
Мајк Роџерс
Раким Салам
Џастин Гетлин
Дентариус Локе*
Џеф Демпс*
37.66  Канада
Гавон Смели
Арон Браун
Донте Ричардс-Квок
Џастин Ворнер
Сем Ефах*
Олувасегун Макинде*
37.92
SB
4 × 400 метри штафета
подробно
 САД
Дејвид Бербург
Тони Мекој
Арман Хал
Лешон Мерит
Џошуа Манс*
Џејмс Харис*
2:58.71
WL
 Јамајка
Рушин Мекдоналд
Едино Стил
Омар Џонсон
Џавон Френсис
Џавир Бел*
Аким Гаунтлефт*
2:59.88
SB
 Русија
Максим Дилдин
Лав Мосин
Сергеј Петухов
Владимир Краснов


2:59.90
SB

AR Рекорд на ареата| CR Рекорд на првенството | NR Национален рекорд | OR Олимписки рекорд | PB/PR Личен рекорд | SB Најдобро сезонава | WL Најдобро во светот (во дадена сезона) | WR Светски рекорд
* Спортист кој настапил само во квалификациите и освоил медал.

Поле[уреди | уреди извор]

Во дисциплината скок во височина, украинецот Богдан Бондаренко постави нов рекорд на првенствата со прескокнати 2.41 м и успеа да се закити со златниот медал. Мутаз Еса Баршим од Катар го освои сребрениот медал, додека пак Дерек Друин постави нов национален рекорд на Канада освојувајќи го бронзениот медал.[8] Французинот Теди Тамго успеа да го освои златниот медал во дисциплината трискок, со прескокнати 18.04 метри, и влезе во историјата на оваа дисциплина како трет спортист кој успеал да ја скокне границата од 18 метри.

Рафаел Холцдепе и Бјерн Ото од Германија, златниот и бронзениот медалист во дисциплината скок со стап.
Ештон Итон, победникот во машкиот десетобој.
Дисциплина Злато Сребро Бронза
Скок во височина
подробно
 Богдан Бондаренко
Украина (UKR)
2.41
WL,CR, =NR
 Мутаз Еса Баршим
Катар (QAT)
2.38  Дерек Друин
Канада (CAN)
2.38
NR
Скок со стап
подробно
 Рафаел Холцдепе
Германија (GER)
5.89  Рено Лавилени
Франција (FRA)
5.89  Бјерн Ото
Германија (GER)
5.82
Скок во далечина
подробно
 Александар Менков
Русија (RUS)
8.56
WL,NR
 Игнисиус Гајса
Холандија (NED)
8.29
NR
 Луис Ривера
Мексико (MEX)
8.27
Трискок
подробно
 Теди Тамго
Франција (FRA)
18.04
WL,NR
 Педро Пабло Пичардо
Куба (CUB)
17.68  Вил Клеј
САД (USA)
17.52
SB
Фрлање ѓуле
подробно
 Давид Шторл
Германија (GER)
21.73
SB
 Рајан Вајтинг
САД (USA)
21.57  Дилан Армстронг
Канада (CAN)
21.34
SB
Фрлање диск
подробно
 Роберт Хартинг
Германија (GER)
69.11  Пјотр Малаховски
Полска (POL)
68.36  Герд Кантер
Естонија (EST)
65.19
Фрлање копје
подробно
 Витјезслав Весели
Чешка (CZE)
87.17  Теро Питкемеки
Финска (FIN)
87.07  Дмитриј Тарабин
Русија (RUS)
86.23
Фрлање кладиво
подробно
 Павеј Фајдек
Полска (POL)
81.97
WL,PB
 Кристијан Парш
Унгарија (HUN)
80.30  Лукаш Мелих
Чешка (CZE)
79.36
Десетобој
подробно
 Ештон Итон
САД (USA)
8809
WL
 Михаел Шрадер
Германија (GER)
8670
PB
 Демијан Ворнер
Канада (CAN)
8512
PB

AR Рекорд на ареата| CR Рекорд на првенството | NR Национален рекорд | OR Олимписки рекорд | PB/PR Личен рекорд | SB Најдобро сезонава | WL Најдобро во светот (во дадена сезона) | WR Светски рекорд

Жени[уреди | уреди извор]

Патека[уреди | уреди извор]

Шели-Ен Фрејзер-Прајс стана првата атлетичарка во историјата на светските првенства која успеала да ги освоите сите медали од спринтерските дисциплини. Таа заедно со штафетниот тим на Јамајка на 100 метри забележа нов рекорд на првенствата со резултат 41.29 секунди. Претходно, Фрејзер-Прајс успеа да се закити со златните медали на трките на 100 и 200 метри.[5] Во финалето на 200 метри, олимписката шампионка Алисон Феликс не ја заврши трката поради повреда на бутниот мускул. Во истата трка, фото-финишот одлучи дека Мјуриел Ахуре го добива сребрениот медал, пред бронзената Блесинг Окагбаре, откако двете атлетичарки трката ја завршија со идентичен резултат.[6]

Британката Кристин Охурогу победи на трката на 400 метри со нов национален рекорд од 49.41. Таа успеа да ја победи бранителката на златото Амантле Монтшо од Боцвана за само 4 илјадити делови од секундата во фото-финиш.[9] Зузана Хејнова го освои златото на трката на 400 метри со пречки и постави нов национален рекорд на Чешка. Јунис Сум од Кенија, ја освои својата прва голема титула, победувајќи ја олимписката шампионка Марија Савинова во трката на 800 метри.[5]

Кристин Охуурогу по победата на трката на 400 метри.
Абеба Арегави, победник на трката на 1500 метри.
Една Киплагат по победата на маратонската трка.
Дисциплина Злато Сребро Бронза
100 метри
подробно
 Шели-Ен Фрејзер-Прајс
Јамајка (JAM)
10.71
WL
 Мјуриел Ахуре
Брег на Слоновата Коска (CIV)
10.93  Кармелита Џетер
САД (USA)
10.94
200 метри
подробно
 Шели-Ен Фрејзер-Прајс
Јамајка (JAM)
22.17
 Мјуриел Ахуре
Брег на Слоновата Коска (CIV)
22.32  Блесинг Окакгбаре
Нигерија (NGR)
22.32
400 метри
подробно
 Кристин Охурогу
Велика Британија (GBR)
49.41
NR
 Амантле Монтшо
Боцвана (BOT)
49.41  Антонина Кривошапка
Русија (RUS)
49.78
800 метри
подробно
 Јунис Џепкоеч Сум
Кенија (KEN)
1:57.38
PB
 Марија Савинова
Русија (RUS)
1:57.80
SB
 Бренда Мартинес
САД (USA)
1:57.91
PB
1500 метри
подробно
 Абеба Арегави
Шведска (SWE)
4:02.67  Џенифер Симпсон
САД (USA)
4:02.99  Хелен Онсандо Обири
Кенија (KEN)
4:03.86
5000 метри
подробно
 Месерет Дефар
Етиопија (ETH)
14:50.19  Мерси Чероно
Кенија (KEN)
14:51.22  Алмаз Ајана
Етиопија (ETH)
14:51.33
10.000 метри
подробно
 Тирунеш Дибаба
Етиопија (ETH)
30:43.35  Глејдис Чероно
Кенија (KEN)
30:45.17  Белајнеш Олџира
Етиопија (ETH)
30:46.98
Маратон
подробно
 Една Киплагат
Кенија (KEN)
2:25:44  Валерија Странео
Италија (ITA)
2:25:58
SB
 Кајоко Фукуши
Јапонија (JPN)
2:27:45
100 метри со пречки
подробно
 Брајана Ролинс
САД (USA)
12.44  Сали Пиросн
Австралија (AUS)
12.50
SB
 Тифани Портер
Велика Британија (GBR)
12.55
PB
400 метри со пречки
подробно
 Зузана Хејнова
Чешка (CZE)
52.83
WL,NR
 Далајла Мухамад
САД (USA)
54.09  Лашинда Демус
САД (USA)
54.27
3000 метри со препреки
подробно
 Милка Чемос Чејва
Кенија (KEN)
9:11.65
WL
 Лидија Чепкуруи
Кенија (KEN)
9:12.55
PB
 Софија Асефа
Етиопија (ETH)
9:12.84
SB
20 километри одење
подробно
 Елена Лашманова
Русија (RUS)
1:27:08  Анисја Кирдјапкина
Русија (RUS)
1:27:11  Лиу Хонг
Кина (CHN)
1:28:10
4 × 100 метри штафета
подробно
 Јамајка
Кери Расел
Керон Стујарт
Шилони Калверт
Шели-Ен Фрејзер-Прајс
41.29
WL,CR
 САД
Џенеба Тармо
Александрија Андерсон
Инглиш Гарднер
Октавијус Фриман
42.75  Обединето Кралство
Дина Ашер-Смит
Ешли Нелсон
Анабел Луис
Хејли Џонс
42.87
4 × 400 метри штафета
подробно
 Русија
Јулија Гушчина
Татјана Фирова
Ксенија Рижова
Антонина Кривошапка
Наталија Антјух*
3:20.19
WL
 САД
Џесика Бирд
Наташа Хејстингс
Ешли Спенсер
Франсена Мекорори
Џоана Аткинс*
3:20.41
SB
 Обединето Кралство
Елид Чајлд
Шана Кокс
Маргарет Адеој
Кристин Охурогу

3:22.61
SB

AR Рекорд на ареата| CR Рекорд на првенството | NR Национален рекорд | OR Олимписки рекорд | PB/PR Личен рекорд | SB Најдобро сезонава | WL Најдобро во светот (во дадена сезона) | WR Светски рекорд
* Спортист кој настапил само во квалификациите и освоил медал.

Поле[уреди | уреди извор]

Русинката Татјана Лисенко го освои златото во дисциплината фрлање кладиво постигнувајќи нов рекорд на светските првенства како и нов национален рекорд.[6] Катерин Ибаргуен и го донесе на Колумбија првото злато од светските првенства во атлетика, победувајќи во дисциплината трискок. Кристина Обергфел од Германија го освои своето прво светско злато во дисциплината фрлање копје.[5]

Бритни Рис, златна во дисциплината скок во далечина.
Дисциплина Злато Сребро Бронза
Скок во височина
подробно
 Светлана Школина
Русија (RUS)
2.03
PB
 Бриџита Барет
САД (USA)
2.00  Ана Чичерова
Русија (RUS)
 Рут Беитија
Шпанија (ESP)
1.97
Скок со стап
подробно
 Елена Исинбаева
Русија (RUS)
4.89
SB
 Џенифер Сур
САД (USA)
4.82  Јарислеј Силва
Куба (CUB)
4.82
Скок во далечина
подробно
 Бритни Рис
САД (USA)
7.01  Блесинг Окагбаре
Нигерија (NGR)
6.99  Ивана Шпановиќ
Србија (SRB)
6.82
NR
Трискок
подробно
 Катерин Ибаргуен
Колумбија (COL)
14.85
WL
 Екатерина Конева
Русија (RUS)
14.81  Олга Саладуха
Украина (UKR)
14.65
Фрлање ѓуле
подробно
 Валери Адамс
Нов Зеланд (NZL)
20.88  Кристина Шваниц
Германија (GER)
20.41
PB
 Гонг Лиџиао
Кина (CHN)
19.95
Фрлање диск
подробно
 Сандра Перковиќ
Хрватска (CRO)
67.99  Мелина Роберт-Мичон
Франција (FRA)
66.28
NR
 Јарелис Бариус
Куба (CUB)
64.96
Фрлање кладиво
подробно
 Татјана Лисенко
Русија (RUS)
78.80
WL,CR,NR
 Анита Влодарчик
Полска (POL)
78.46
NR
 Жанг Венсју
Кина (CHN)
75.58
SB
Фрлање копје
подробно
 Кристина Обергфел
Германија (GER)
69.05
SB
 Кимберли Микл
Австралија (AUS)
66.60
PB
 Марија Абакумова
Русија (RUS)
65.09
Седмобој
подробно
 Хана Мелниченко
Украина (UKR)
6586
PB
 Бријен Тајсен-Итон
Канада (CAN)
6530
PB
 Дафне Шиперс
Холандија (NED)
6477
NR

AR Рекорд на ареата| CR Рекорд на првенството | NR Национален рекорд | OR Олимписки рекорд | PB/PR Личен рекорд | SB Најдобро сезонава | WL Најдобро во светот (во дадена сезона) | WR Светски рекорд

Табела на медали[уреди | уреди извор]

Место Земја Злато Сребро Бронза Вкупно
1  Русија 7 4 6 17
2  САД 6 13 6 25
3 Јамајка Јамајка 6 2 1 9
4 Кенија Кенија 5 4 3 12
5  Германија 4 2 1 7
6 Етиопија Етиопија 3 3 4 10
7  Обединето Кралство 3 0 2 5
8  Чешка 2 0 1 3
 Украина 2 0 1 3
10  Франција 1 3 1 5
11  Полска 1 2 0 3
11  Колумбија 1 0 0 1
 Хрватска 1 0 0 1
 Ирска 1 0 0 1
Нов Зеланд Нов Зеланд 1 0 0 1
 Шведска 1 0 0 1
 Тринидад и Тобаго 1 0 0 1
Уганда Уганда 1 0 0 1
19 Австралија Австралија 0 2 1 3
20  Брег на Слоновата Коска 0 2 0 2
21  Канада 0 1 4 5
22 Народна Република Кина НР Кина 0 1 3 4
23  Куба 0 1 2 3
24  Холандија 0 1 1 2
Нигер Нигер 0 1 1 2
26 Боцвана Боцвана 0 1 0 1
 Финска 0 1 0 1
 Унгарија 0 1 0 1
 Италија 0 1 0 1
Катар Катар 0 1 0 1
30  Србија 0 0 2 2
 Шпанија 0 0 2 2
33 Џибути Џибути 0 0 1 1
Доминиканска Република Доминиканска Република 0 0 1 1
 Естонија 0 0 1 1
Јапонија 0 0 1 1
 Мексико 0 0 1 1
Јужна Африка ЈАР 0 0 1 1
Вкупно 47 47 48 142

Земји учеснички[уреди | уреди извор]

Наводи[уреди | уреди извор]

  1. „206 nations set to compete at the IAAF World Championships“. iaaf.org. 2013-08-02. Посетено на 2013-08-02.
  2. 2,0 2,1 IAAF (2 декември 2006). „Candidates confirmed for 2011 and 2013 World Championships in Athletics“. Посетено на 3 декември 2006.
  3. IAAF (15 декември 2006). „Sweden withdraws IAAF World Championships' bid“. Посетено на 15 декември 2006.
  4. IAAF (27 март 2007). „And the hosts will be ...“. IAAF. Посетено на 27 март 2007.
  5. 5,0 5,1 5,2 5,3 „Usain Bolt, Fraser-Pryce both golden“. ESPN. Associated Press. 18 август 2013. Посетено на 18 август 2013.
  6. 6,0 6,1 6,2 „Double delight for Mo Farah in Moscow“. Al Jazeera. 16 август 2013. Посетено на 16 август 2013.
  7. „Stephen Kiprotich claims marathon“. ESPN. 17 август 2013. Посетено на 18 август 2013.
  8. Josh Tapper (15 август 2013). „Derek Drouin wins bronze for Canada in men's high jump at world athletics championships“. Toronto Star. Посетено на 18 август 2013.
  9. Paul Higham (13 август 2013). „World Championship athletics: Christine Ohuruogu wins world title in Moscow by four thousandths“. Sky Sports. Посетено на 18 август 2013.

Надворешни врски[уреди | уреди извор]