Луксембург
| Големо Војводство Луксембург
Großherzogtum Luxemburg (германски)
Grand-Duché de Luxembourg (француски) Groussherzogtum Lëtzebuerg (луксембуршки) |
||||||
|---|---|---|---|---|---|---|
|
||||||
| Гесло: "Mir wëlle bleiwe wat mir sinn" (луксембуршки) „Сакаме да останеме она што сме“ |
||||||
| Химна: Ons Heemecht Кралска химна: De Wilhelmus 1 |
||||||
| Главен град (и најголем град) |
Луксембург 49°36′N 6°7′E / 49.6°N 6.117°E |
|||||
| Службен јазик | германски, француски, луксембуршки (de jure од 1984) | |||||
| ЕУ пристапила | 25 март 1957 | |||||
| Површина | ||||||
| - | Вкупна | 2.586,4 km2 (175та) 998,6 sq mi |
||||
| - | Вода (%) | занемарливо | ||||
| Население | ||||||
| - | проценка за 2009 | 493,500[1] (-) | ||||
| - | Попис 2001 | 439,539 | ||||
| - | Густина | 186/km2 (59та) 481/sq mi |
||||
| БДП (ПКМ) | проценка за 2008 | |||||
| - | Вкупен | $40.091 милијарди[2] (97ма) | ||||
| - | По жител | $82,440[2] (2ра) | ||||
| БДП (номинално) | проценка за 2008 | |||||
| - | Вкупно | $54.973 милијарди[2] (65та) | ||||
| - | По жител | $113,044[2] (1ва) | ||||
| ИЧР (2007) | ▲ 0.960[3] (многу висок) (6та) | |||||
| Валута | Евро (€)2 (EUR) |
|||||
| Часовен појас | CET (UTC+1) | |||||
| - | (ЛСВ) | CEST (UTC+2) | ||||
| Се вози на | десно | |||||
| НИД | .lu3 | |||||
| Повик. бр. | 352 | |||||
| 1 | Не е иста со химната на Холандија Het Wilhelmus. | |||||
| 2 | Пред 1999: Луксембуршки франк. | |||||
| 3 | Исто така се користи доменот .eu, заедно со другите членки на ЕУ. | |||||
Луксембург е држава во Западна Европа. Членка е на Бенелукс. Главен град е Луксембург. Оваа држава е најмалата земја-членка во Европската Унија. За прв пат се појавува на географските карти во 963 година и една од неговите најзначајни карактеристики е трилингвизмот: денес во Големото Војводство Луксембург официјално се зборуваат три јазици: луксембуршкиот, генерално во секојдневна говорна употреба, француски и германски кои главно се употребуваат во писмена форма за комуникација со луѓето кои не се од Луксембург, како јазици на културата, администрацијата и бизнисот.
Луксембург од крајот на 19 век станува земја на имигранти - поради големата потреба од работна рака која се бележи во рударската индустрија, Луксембург во последните децении бележи длабоки структурални и општествени промени кои направија оваа држава да стане вистински бизнис-центар на меѓународно ниво.
Единствената способност на културна интеграција која ја покажал луксембуршкиот народ била нашироко призната така што во 1995 година Градот Луксембург бил прогласен за европски град на културата.
[уреди] Етимологија на име
[уреди] Историја
- 1 век римјаните го населиле Луксембург, тогаш познат и како “Мала тврдина“.
- 963 година, самостојно феудално уредување
- 1060 година Луксембург станало графство, а покасно и херцогство. Почеток на владеењето на Луксембургите, продолжило до 1437.
- 1477 - 1684 - владеење на Хабсбургсшката династија, 1684 - 1697 - на Франция, 1697 - 1714 - на Шпанија, 1714 - 1794 - на Австрија.
- 1795 - 1814 - Анексија од страна на Франција.
- Во 1815 годинја прогласување на херцеготство, заедно во унија со Холандија
- Губи голем дел од својата територија, но добива голема автономија
- 1867 - прогласување на независност.
- 1914 - 1945 година, период на светски војни по кој се присоединува кон унијата на Бенелукс.
- Основач на ЕУ
[уреди] Географија и клима
[уреди] карта на Луксембург
Луксембург е земја која се наоѓа ва северо-западниот дел на Европа која граничи со Белгија(België), Германија(Duitsland) и Франција(Frankrijk).Главен град е истоимениот Луксембург(Luxemburg). Историја Во 1815 стана groothertogdom со кралот Willem I. Со лондонскиот договор (1839) Луксембург изгуби речиси повеќе од половина од нејзината територија на Белгија. Население Голем дел од населението во Луксембург е од соседните земји. Во Луксембург има околу 40% странци. Од странците најголем дел се португалци (околу 13%). јазик Има три официјални јазици во Луксембург:Француски(Frans), Германски(Duits) и Луксембургски(Luxemburgs),(Lëtzebuergesch).Нај зборувани јазици се Луксембургски (од 61% како мајчин јазик е зборуван),Француски (кој е зборуван како мајчин јазик од околу 10 % од населението) и Португалски (околу 13% е зборуван како мајчин јазик). Исто така Германски и Англиски се зборува од голем дел од населението. Холандски се зборува некогаш, но најчесто тој се зборува во банките и во туристичките сектори. Религија Од прилика 87% од населението се католици, а останатите 13% се протестанти, евреј и муслимани. .
(Градот Луксембург)
[уреди] Окрузи
|
|
На оваа страница е потребен превод на македонски. Оваа страница (или пасус) не е напишана на јазик којшто е македонски. Ако е наменета за читателите од тој јазик, треба да биде преместена на јазичното издание на Википедија на тој јазик. Видете го целосниот список на јазични изданија. Ако страницата (или пасусот) не е преведена на македонски во рок од една седмица, содржината која е на друг јазик ќе биде избришана. |
• Capellen • Clervaux • Diekirch • Echternach • Esch-sur-Alzette • Grevenmacher • Luxemburg • Mersch • Redange • Remich • Vianden • Wiltz
[уреди] Географија
|
|
На оваа страница е потребен превод на македонски. Оваа страница (или пасус) не е напишана на јазик којшто е македонски. Ако е наменета за читателите од тој јазик, треба да биде преместена на јазичното издание на Википедија на тој јазик. Видете го целосниот список на јазични изданија. Ако страницата (или пасусот) не е преведена на македонски во рок од една седмица, содржината која е на друг јазик ќе биде избришана. |
Северниот дел на државата припаѓат на Ардените(Ardennen).Тоа е место со ниски планини. Така наречениот Kneipp го формират највисокиот дел од земјата со 560 метри, иако de Burgplatz е многу по познат.Останатиот дел од земјата е низок. Јужниот дел на земјата е позгоден за градење. Овој дел од земјата е познат и како Gutland. Границата со Германија е создадена од Our, Sûre и Moezel Главниот град е Луксембург (Luxemburg) кој е најголем град во целата држава. Други важни места се Esch-sur-Alzette и Echternach. Единствени големи места се • Clervaux • Diekirch • Hosingen • Larochette • Marnach • Remich • Schengen • Troisvierges • Vianden
[уреди] Природа
Познат дел во Луксембург е Klein Zwitserland со Mullerthal. Овде има многу пештери, водопади и шуми. Еден познат водопад е Schiessentümpel.
Сообраќај и превозни средства Луксембург има Аеродром Luxemburg-Findel, во градот Луксембург Единствени патишта се: • A1 • A7 • E29 (Европски_пат) • N11 Клима Климата во Луксембург личит на климата на Холандија и Белгија, со свежи лета и меки зими.Луксембург има морска клима. Централниот и Јужниот дел Луксембург имаат малку потопла клима. Просечната температура изнесува околу 7 и 9 °C годишно. Просечниот број на дожд изнесува околу 740 mm годишно. Во северниот дел на Луксембург има најмногу дожд, а во јужниот дел на Луксембург најмалку.
[уреди] Политички систем
[уреди] Административна поделба
[уреди] Економија
[уреди] Население, јазик и религија
[уреди] Култура во Луксембург
[уреди] Религија
Постојат поголем број на верски организации во Луксембург. Најголема заедница е Римокатоличката, но земјата ги почитува и правата на другите религиозни заедници.
Римокатолицизмот е најстарата религија во Луксембург. Луксембург е главниот центар за христијанството во текот на средниот век. Таа успеала да се задржи на големоравниште во времето на реформацијата. Вкупниот процент на верници е околу 95%. Протестантизмот е втора најголема религија во Луксембург со околу 10,000 верници (1% до 3,2% од населението). Тие се поделени во неколку протестантски цркви и вероисповеи, вклучувајќи ги Лутеранството, Калвинизмот, Англиканизмот и Евангелизмот.
Денес, во Луксембург живеат околу 1.200 Евреи, од кои, 650 активни.
[уреди] Музика во Луксембург
[уреди] Спорт во Луксмбург
[уреди] Наводи
- ↑ „Au 1er janvier 2009 le Luxembourg compte 493 500 habitants“. Le Portail des Statistiques du Grande-Duché de Luxembourg. 2009. http://www.statistiques.public.lu/fr/communiques/population/population/2009/05/20090504/index.html. проверено на 2009-05-05.
- ↑ 2,0 2,1 2,2 2,3 „Луксембург“. Меѓународен Монетарен Фонд. http://www.imf.org/external/pubs/ft/weo/2009/02/weodata/weorept.aspx?sy=2006&ey=2009&scsm=1&ssd=1&sort=country&ds=.&br=1&c=137&s=NGDPD%2CNGDPDPC%2CPPPGDP%2CPPPPC%2CLP&grp=0&a=&pr.x=88&pr.y=11. проверено на 2009-10-01.
- ↑ Извештај за човековиот развој 2009. Обединети Нации. Retrieved 5 октомври 2009
[уреди] Видете исто така
[уреди] Надворешни врски
|
|||||||||||||||||||||||||||||||||
| Земји кои го образуваат Бенелукс |
|---|
| Оваа статија од областа на географијата е никулец. Можете да помогнете со тоа што ќе ја проширите. |