Водород пероксид
| |||
Назив според МСЧПХ dihydrogen dioxide | |||
Други називи Dioxidane | |||
Назнаки | |||
---|---|---|---|
7722-84-1 ![]() | |||
ChEBI | CHEBI:16240 ![]() | ||
ChEMBL | ChEMBL71595 ![]() | ||
ChemSpider | 763 ![]() | ||
EC-број | 231-765-0 | ||
| |||
2448 | |||
3Д-модел (Jmol) | Слика | ||
KEGG | D00008 ![]() | ||
PubChem | 784 | ||
RTECS-бр. | MX0900000 (>90% soln.) MX0887000 (>30% soln.) | ||
| |||
UNII | BBX060AN9V ![]() | ||
ОН-бр. | 2015 (>60% soln.) 2014 (20–60% soln.) 2984 (8–20% soln.) | ||
Својства | |||
Хемиска формула | |||
Моларна маса | 0 g mol−1 | ||
Изглед | Very light blue color; colorless in solution | ||
Густина | 1.110 g/cm3 (20 °C, 30-percent) 1.450 g/cm3 (20 °C, pure) | ||
Точка на топење | |||
Точка на вриење | |||
Miscible | |||
Растворливост | soluble in ether | ||
Киселост (pKa) | 11.62 | ||
Показател на прекршување (nD) | 1.34 | ||
Вискозност | 1.245 cP (20 °C) | ||
Диполен момент | 2.26 D | ||
Термохемија | |||
Ст. енталпија на формирање ΔfH |
-4.007 kJ/g | ||
Специфичен топлински капацитет, C | 1.267 J/g K (gas) 2.619 J/g K (liquid) | ||
Опасност | |||
NFPA 704 | |||
Температура на запалување | {{{value}}} | ||
Смртоносна доза или концентрација: | |||
LD50 (средна доза)
|
1518 mg/kg | ||
Слични супстанци | |||
Слични супстанци | Вода Озон Hydrazine Hydrogen disulfide | ||
Дополнителни податоци | |||
![]() Освен ако не е поинаку укажано, податоците се однесуваат на материјалите во нивната стандардна состојба (25 °C, 100 kPa) | |||
Наводи |
Водород пероксид (H2O2) е наједноставен претставник од групата на пероксиди. Тој е бистра течност, а како разблажен раствор е безбоен. Се користи како оксиданс.
Откривање[уреди | уреди извор]
Водород пероксидот првпат бил опишан во 1818 година од Луи Жак Тенар, кој го добил со третирање на бариум пероксид со азотна киселина.[1]
Наводи[уреди | уреди извор]
- ↑ Thénard, L. J. (1818). „Observations sur des nouvelles combinaisons entre l'oxigène et divers acides“. Annales de chimie et de physique, 2nd series. 8: 306–312.
|
|
|
|
|