Ципрофлоксацин

Од Википедија — слободната енциклопедија
Ципрофлоксацин
ciprofloxacin molecule
ciprofloxacin zwitterion molecule
structure
Систематско (IUPAC)
1-cyclopropyl-6-fluoro-4-oxo-7-(piperazin-1-yl)-quinoline-3-carboxylic acid
Клинички податоци
Заштитени имињаCiloxan, Cipro, Neofloxin, others
AHFS/Drugs.commonograph
MedlinePlusa688016
Licence dataUS Daily Med:врска
Бременосна
категорија
Начин на издавање
  • AU: S4 (само на рецепта)
  • CA: само
  • UK: POM (само на рецепт)
  • US: само [1]
Начин на
примена
By mouth, intravenous, topical (ear drops, eye drops)
Фармакокинетички податоци
Биорасположливост70%[3]
Врзување за белковините30%[3]
МетаболизамLiver
Полувреме на елиминација3.5 hours[3]
ЕкскрецијаKidney
Назнака
CAS-број85721-33-1 Ок
ATC кодJ01MA02 S01AE03 S02AA15 S03AA07 J01RA10 J01RA11 J01RA12
DrugBankDB00537 Ок
ChemSpider2662 Ок
UNII5E8K9I0O4U Ок
KEGGD00186 Ок
ChEBICHEBI:100241 Ок
ChEMBLCHEMBL8 Ок
NIAID ChemDB001992
Хемиски податоци
ФормулаC17H18FN3O3
Моларна маса331,35 g·mol−1
  (провери)

Ципрофлоксацинот е флуорокинолонски антибиотик кој се користи во третманот на бактериски инфекции.[4] Тука спаѓаат инфекции на коските и зглобовите, интраабдоминални инфекции, одредени типови на инфективна дијареа, респираторни инфекции, кожни инфекции, тифоидна треска и уринарни инфекции, помеѓу другите.[4] Кај некои инфекции се користи како дополнителен лек покрај друг антибиотик.[4] Може да се зема преку уста, како капки за очи, уши, или интравенски.[4][5]

Вообичаени несакани ефекти вклучуваат гадење, повраќање и дијареа.[4] Тешки несакани ефекти вклучуваат зголемен ризик од кинење на тетивите, халуцинација, и оштетување на нервите.[4] Кај луѓето со мијастенија гравис се јавува влошување на мускулната слабост.[4] Стапките на појава на несакани ефекти се чини дека се повисоки од некои групи на антибиотици како што се цефалоспорините, но пониски од некои други, како клиндамицин.[6] Студиите кај животни покренуваат загриженост во врска со нивната употреба за време на бременоста.[7] Меѓутоа, не биле идентификувани проблеми кај децата на мал број жени кои го земале лекот во текот на бременоста.[7] Се смета дека е безбедна неговата примена за време на доењето.[4] Спаѓа во втората генерација на флуорокинолони со широк спектар на дејство.[4][8][9]

Ципрофлоксацинот бил патентиран во 1980 и бил воведен во клиничка употреба во 1987.[10][11] Се наоѓа на Списокот на СЗО на есенцијални лекови.[12][13] СЗО го класифицира ципрофлоксацинот како критички значаен во хуманата медицина.[14] Достапен е како генерички лек.[4][15] Во 2023, е триесетти најчесто пропишуван лек во Македонија, со повеќе од 187.000 рецепти.[16]

Наводи[уреди | уреди извор]

  1. „Cipro- ciprofloxacin hydrochloride tablet, film coated; Cipro- ciprofloxacin kit“. DailyMed. 31 January 2023. Посетено на 9 February 2024.
  2. „Ciprofloxacin Use During Pregnancy“. Drugs.com. 7 January 2019. Посетено на 19 December 2019.
  3. 3,0 3,1 3,2 Zhanel GG, Fontaine S, Adam H, Schurek K, Mayer M, Noreddin AM, Gin AS, Rubinstein E, Hoban DJ (2006). „A Review of New Fluoroquinolones: Focus on their Use in Respiratory Tract Infections“. Treatments in Respiratory Medicine. 5 (6): 437–465. doi:10.2165/00151829-200605060-00009. PMID 17154673. S2CID 26955572.
  4. 4,00 4,01 4,02 4,03 4,04 4,05 4,06 4,07 4,08 4,09 „Ciprofloxacin Hydrochloride“. The American Society of Health-System Pharmacists. Архивирано од изворникот 23 September 2015. Посетено на 23 August 2015.
  5. „Ciprofloxacin Hcl Drops“. WebMD. 22 February 2018. Посетено на 22 February 2018.
  6. Heidelbaugh JJ, Holmstrom H (April 2013). „The perils of prescribing fluoroquinolones“. The Journal of Family Practice. 62 (4): 191–197. PMID 23570031.
  7. 7,0 7,1 „Prescribing medicines in pregnancy database“. Government of Australia. 23 August 2015. Архивирано од изворникот 8 April 2014.
  8. Ball P (July 2000). „Quinolone generations: natural history or natural selection?“. The Journal of Antimicrobial Chemotherapy. 46 Suppl T1: 17–24. doi:10.1093/oxfordjournals.jac.a020889. PMID 10997595.
  9. Oliphant CM, Green GM (February 2002). „Quinolones: a comprehensive review“. American Family Physician. 65 (3): 455–464. doi:10.1016/s0022-5347(17)67120-9. PMID 1185862.
  10. Oxford Handbook of Infectious Diseases and Microbiology. OUP Oxford. 2009. стр. 56. ISBN 978-0-19-103962-1. Архивирано од изворникот 8 September 2017.
  11. Fischer J, Ganellin CR (2006). Analogue-based Drug Discovery. John Wiley & Sons. стр. 500. ISBN 9783527607495.
  12. World Health Organization (2019). World Health Organization model list of essential medicines: 21st list 2019. Geneva: World Health Organization. hdl:10665/325771. WHO/MVP/EMP/IAU/2019.06. License: CC BY-NC-SA 3.0 IGO.
  13. World Health Organization (2021). World Health Organization model list of essential medicines: 22nd list (2021). Geneva: World Health Organization. hdl:10665/345533. WHO/MHP/HPS/EML/2021.02.
  14. World Health Organization (2019). Critically important antimicrobials for human medicine (6th revision. изд.). Geneva: World Health Organization. hdl:10665/312266. ISBN 9789241515528.
  15. Hamilton RJ (2014). Tarascon pharmacopoeia (15th. изд.). Jones & Bartlett Publishers. стр. 85. ISBN 978-1-284-05671-6. Архивирано од изворникот 8 September 2017.
  16. „Извештаи“. Е-здравство. Посетено на 2024-02-26.