Лидокаин
Изглед
| Клинички податоци | |
|---|---|
| Заштитени имиња | Xylocaine, others |
| Други имиња | N-(2,6-dimethylphenyl)-N2,N2-diethylglycinamide |
| AHFS/Drugs.com | Local monograph Injectable monograph |
| Бременосна категорија |
|
| Начин на примена | intravenous, subcutaneous, topical, oral |
| ATC код | |
| Законска регулација | |
| Режим на издавање |
|
| Фармакокинетички податоци | |
| Биорасположливост | 35% (by mouth) 3% (topical) |
| Метаболизам | Liver, 90% CYP3A4-mediated |
| Onset of action | within 1.5 min (IV) |
| Полувреме на елиминација | 1.5 h to 2 h |
| Duration of action | 10 min to 20 min(IV), 0.5 h to 3 h (injection) |
| Екскреција | Kidney |
| Идентификатори | |
| |
| CAS Number | |
| PubChem CID | |
| IUPHAR/BPS | |
| DrugBank | |
| ChemSpider | |
| UNII | |
| KEGG | |
| ChEBI | |
| ChEMBL | |
| CompTox Dashboard (EPA) | |
| ECHA InfoCard | 100.004.821 |
| Хемиски и физички особини | |
| Формула | C14H22N2O |
| Моларна маса | 234.34 g/mol |
| 3D модел (JSmol) | |
| Точка на топење | 68 °C (154 °F) |
| |
| (провери) | |
Лидокаинот е локален анестетик. Се употребува при пункција на максиларните синуси, дополнителна контрола на болката во завршните фази на пораѓањето, воведување на инструменти и катетери во респираторниот и дигестивниот систем, како и во стоматологијата.
Лидокаинот бил откриен во 1946 година и бил пуштен во продажба во 1948.[1]
Наводи
[уреди | уреди извор]- ↑ Scriabine, Alexander (1999). „Discovery and development of major drugs currently in use“. Во Ralph Landau, Basil Achilladelis & Alexander Scriabine (уред.). Pharmaceutical Innovation: Revolutionizing Human Health. Philadelphia: Chemical Heritage Press. стр. 211. ISBN 9780941901215.
| ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| ||||||||||||||||||||||||||||
| ||||||||||||||