Прејди на содржината

Доксициклин

Од Википедија — слободната енциклопедија
Доксициклин
Клинички податоци
Заштитени имињаDoryx, Doxyhexal, Doxylin among others
AHFS/Drugs.commonograph
MedlinePlusa682063
License data
Бременосна
категорија
  • AU: D
    Начин на
    примена
    by mouth, intravenous
    ATC код
    Законска регулација
    Режим на издавање
    • AU: S4 (само на рецепта)
    • UK: POM (само на рецепт)
    • US: само
    Фармакокинетички податоци
    Биорасположливост100%
    Врзување за протеини90%
    МетаболизамHepatic
    Полувреме на елиминација15–25 hours
    ЕкскрецијаUrine (40%)
    Идентификатори
    • (4S,4aR,5S,5aR,6R,12aS)-4-(dimethylamino)- 3,5,10,12,12a-pentahydroxy- 6-methyl- 1,11-dioxo- 1,4,4a,5,5a,6,11,12a-octahydrotetracene- 2-carboxamide
    CAS Number
    PubChem CID
    DrugBank
    ChemSpider
    UNII
    KEGG
    ChEBI
    ChEMBL
    CompTox Dashboard (EPA)
    ECHA InfoCard100.008.429 Уредете го ова на Википодатоците
    Хемиски и физички особини
    ФормулаC22H24N2O8
    Моларна маса444.43 g/mol
    3D модел (JSmol)
    • O.CN(C)[C@@H]3C(\O)=C(\C(N)=O)C(=O)[C@@]4(O)C(/O)=C2/C(=O)c1c(cccc1O)[C@H](C)[C@H]2[C@H](O)[C@@H]34
    • InChI=1S/C22H24N2O8.H2O/c1-7-8-5-4-6-9(25)11(8)16(26)12-10(7)17(27)14-15(24(2)3)18(28)13(21(23)31)20(30)22(14,32)19(12)29;/h4-7,10,14-15,17,25,27-29,32H,1-3H3,(H2,23,31);1H2/t7-,10+,14+,15-,17-,22-;/m0./s1 Ок
    • Key:XQTWDDCIUJNLTR-CVHRZJFOSA-N Ок
     ☒NОк (што е ова?)  (провери)

    Доксициклинот е антибиотик кој се користи во третманот на голем број на инфекции предизвикани од бактерии и протозои. Се употребува за лекување на бактериска пневмонија, акни, хламидиоза, колера и сифилис.

    Доксициклинот е антибиотик со широк спектар на дејство од класата на тетрациклини. Како и другите лекови од оваа група дејствува преку инхибиција на синтезата на белковини.

    Интеракции

    [уреди | уреди извор]

    Истовремена употреба на терациклини и метоксифлуран може да резултира со фатална ренална токсичност.

    Историја

    [уреди | уреди извор]

    Откако пеницилинот го револуционизирал третманот на бактериски инфекции во II светска војна, многу хемиски компании се насочиле кон откривање на антибиотици со биопроспектинг. Една од тие компании била и American Cyanamid, и во доцните 1940-ти тамошните хемичари го откриле хлортетрациклинот, првиот член на тетрациклинската класа на антибиотици.[1] Кратко потоа, научниците во Фајзер (Pfizer) го откриле терамицинот. И двете соединенија, како и пеницилинот, биле природни производи и се верувало дека нив ги усовршила природата, и понатамошни промени во нивната структура само ќе ја намали нивната ефикасност. Научници во Фајзер предводени од Лојд Коновер ги модифицирале овие соединенија, што довело до откривање на самиот тетрациклин, првиот полусинтетски антибиотик. Групата на Чарли Стивенс во Фајзер работела на откривањето на дополнителни аналози и притоа создале еден кој имал значително подобрена стабилност и фармаколошка ефикасност: доксициклинот. Клинички бил развиен во раните 1960-ти и одобрен за ставање во промет од FDA во 1967.[1]

    1. 1 2 Nelson ML, Levy SB (Dec 2011). „The history of the tetracyclines“. Ann N Y Acad Sci. 1241: 17–32. doi:10.1111/j.1749-6632.2011.06354.x. PMID 22191524.