Азитромицин
![]() | |
![]() | |
Клинички податоци | |
---|---|
Заштитени имиња | Azyth, Zithromax, Azithrocin, Azin, Zeto |
Други имиња | 9-deoxy-9a-aza-9a-methyl-9a-homoerythromycin A |
AHFS/Drugs.com | monograph |
MedlinePlus | a697037 |
License data |
|
Бременосна категорија |
|
Начин на примена | Oral (capsule or suspension), intravenous, ophthalmic |
ATC код | |
Законска регулација | |
Режим на издавање |
|
Фармакокинетички податоци | |
Биорасположливост | 38% for 250 mg capsules |
Метаболизам | Hepatic |
Полувреме на елиминација | 11–14 h (single dose) 68 h (multiple dosing) |
Екскреција | Biliary, renal (4.5%) |
Идентификатори | |
| |
CAS Number | |
PubChem CID | |
DrugBank | |
ChemSpider | |
UNII | |
KEGG | |
ChEBI | |
ChEMBL | |
NIAID ChemDB | |
CompTox Dashboard (EPA) | |
ECHA InfoCard | 100.126.551 ![]() |
Хемиски и физички особини | |
Формула | C38H72N2O12 |
Моларна маса | 748.984 g·mol−1 |
3D модел (JSmol) | |
| |
(провери) |
Азитромицин е антибиотик од групата азалиди, подгрупа на макролидите.

Се користи во терапија на инфекции на горните респираторни патишта, долните респираторни патишта, кожата и др.
Во 2024, е дваесет и седми најчесто пропишуван лек во Македонија, со повеќе од 206.000 рецепти.[1]
Историја
[уреди | уреди извор]Група на истражувачи од фармацевтската компанија Плива во Хрватска, Југославија — Габријела Кобрехел, Горјана Радобоља-Лазаревски и Зринка Тамбурашев, предводени од Д-р Слободан Ѓокиќ — го откриле азитромицинот во 1980 година. Бил патентиран во 1981 година. Во 1986, Плива и Фајзер потпишале лиценцен договор, со кој Фајзер добил ексклузивно право за продажба на азитромицинот во Западна Европа и САД. Плива го ставила азитромицинот на пазарот во Средна и Источна Европа под заштитеното име Сумамед во 1988. Фајзер го ставил азитромицинот на другите пазари под лиценца на Плива под заштитено име Зитромакс во 1991.[2] Патентната заштита завршила во 2005 година.[3]
Наводи
[уреди | уреди извор]- ↑ „Извештаи“. Е-здравство. Посетено на 2024-02-26.
- ↑ Banić Tomišić, Z. (2011). „The Story of Azithromycin“. Kemija U Industriji. 60 (12): 603–617. ISSN 0022-9830. Архивирано од изворникот 2017-09-08.
- ↑ „Azithromycin: A world best-selling Antibiotic“. www.wipo.int (англиски). World Intellectual Property Organization. Посетено на 2019-06-18.
|