Халил Хамид-паша

Од Википедија — слободната енциклопедија
Империското училиште за инженерство Мухандишане, во Tableau des nouveaux reglemens de l'Empire Ottoman од Махмуд Рајф Ефенди, Цариград, 1789 година.

Халил Хамид Паша, исто така Халил Хамит Паша (1736 - 1785) — голем везир на Отоманската империја од 31 декември 1782 до 30 април 1785 година. Тој бил предок на Кемал Дервиш. Бил вешт и инструментален во поканата нате странски експерти, особено француските, во Отоманската империја од 1784 година.[1]

Како резултат на тоа, француските мисии биле испратени во Отоманската империја да ги обучуваат Турците во поморското војување и градење на тврдини.[2] До француската револуција во 1789 година, околу 300 француски артилериски офицери и инженери биле активни во Отоманската империја за модернизација и обука на артилериските единици.[3]

Од 1784 година, Андре-Joзеф Лафит- Клаве и Јозеф-Мниниер Де Куртоа инструирале инженерски цртежи и техники во новото турско инженерско училиште „ Механдишан-и Хемјујун“ основано од Халил Хамид Паша.[4] Претежно француските учебници се користеле за математика, астрономија, инженерство, оружје, воени техники и навигација.

Халил Хамид Паша се залагал за модернизација на Отоманската империја и помирувачки став против Русија, но тој на крајот бил осомничен за заговор за наследство против Абдул Хамид I и идниот владетел Селим III, заради реакционерни интриги и подемот на анти-францускиот сентимент.[5][6] Откриена е тајната преписка помеѓу Селим III и Луј XVI, а се тврдело како наводен заговор против сегашниот владетел. Халил Хамид Паша бил обезглавен, а воената партија се кренала на власт, што ја довела Османлиското Царство во војна со Русија во Руско-турската војна (1787–1792) .

Француските експерти на крајот морале да заминат во 1788 година со почетокот на непријателствата.[1] Некои се вратиле во Цариград, но на крајот сите инструктори морале да заминат со крајот на Франко-османлискиот сојуз во 1798 година.[4]

Зет на Халил Хамид Паша бил Изет Мехмет Паша, кој бил голем везир од 1794 до 1798 година.[7]

Поврзано[уреди | уреди извор]

Белешки[уреди | уреди извор]

  1. 1,0 1,1 Imperialism and science: social impact and interaction by George Vlahakis p.92
  2. From Louis XIV to Napoleon Jeremy Black p.144
  3. Ottoman wars 1700-1870: an empire besieged by Virginia H. Aksan p.202
  4. 4,0 4,1 Encyclopedia of the Ottoman Empire by Gábor Ágoston, Bruce Alan Masters p.395
  5. Encyclopedia of the Ottoman Empire by Gábor Ágoston, Bruce Alan Masters p.6
  6. A military history of the Ottomans: from Osman to Atatürk Mesut Uyar,Edward J. Erickson p.199
  7. Mehmet Süreyya (1996) [1890], Nuri Akbayar; Seyit A. Kahraman (уред.), Sicill-i Osmanî (турски), Beşiktaş, Istanbul: Türkiye Kültür Bakanlığı and Türkiye Ekonomik ve Toplumsal Tarih Vakfı, стр. 849