Старословенска азбука

Од Википедија — слободната енциклопедија
Старословенска азбука
Тип
Период
од ~ 893 г.
Правец на пишувањеод лево кон десно Уреди на Википодатоците
Јазицистарословенски, црковнословенски, стари варијанти на многу словенски јазици, вклуч. македонскиот
Сродни писма
Матични системи
Сродни системи
латиница
коптска
ерменска
ISO 15924
ISO 15924Cyrs, 221 Уреди на Википодатоците, ​Cyrillic (Old Church Slavonic variant)
Уникод
U+0400 to U+04FF
U+0500 to U+052F
U+2DE0 to U+2DFF
U+A640 to U+A69F
 Оваа страница може да содржи фонетски симболи од меѓународната фонетска азбука (МФА).
Старословенската азбука на фреска на Св. Кирил и Методиј насликана на надворешниот ѕид на манастирот „Св. Јован Бигорски“.

Старословенска азбука, црковнословенско писмо или поретко климентовица (Климєнтовица) или стара кирилицаписмо создадено за време на IX век за пишување на старословенскиот јазик. Азбуката била заснована на грчкото писмо и со тоа се заменила првата словенска азбука — глаголицата.

Старословенската азбука била создадена во крајот на IX век. Една од теориите е дека таа била создадена во Преславската книжевна школа во Првото Бугарско Царство,[2][3][4] најверојатно во 893-тата година на Црковно-народен собор, на кој биле присутни и дел од учениците на браќата Кирил и Методиј.[5][6][7] Оваа азбука подоцна во историјата започнала да се нарекува како „кирилица“, во чест на Св. Кирил, мисионер кој заедно со својот брат, Методиј ја измислиле глаголицата - првата словенска азбука. Кирилицата во добар дел е заснована на грчкото писмо, но можат да се забележат и некои латински или хебрејски влијанија. Како официјално писмо, новата азбука прво ја прифатило Бугарското Царство, кога речиси истовремено монахот Црноризец Храбар го напишал трактатот За буквите, во кој детално се разработува оправданоста за постоење на посебно словенско писмо и во кој се брани словенската писменост. Ова се случило за време на владеењето на Симеон Велики, кој бил под силно византиско културно влијание. Самиот тој завршил Магнаурската школа во Цариград и бил дури нарекуван полугрк.

Македонската наука смета дека донесените одлуки на Преславскиот собор во 893 година и замената на глаголицата со писмо поблиску до грчкото, биле причината несогласните Климент и Наум да се повлечат од Преслав во тогашната покраина Кутмичевица, во денешна Република Македонија. Тука тие почнале да градат нов духовен и книжевен центар преку Охридската книжевна школа, а Климент ја обновил Брегалничката епископија. Како епископ тука тој го поставил својот кирилометодиев соученик Константин Преславски — повлекувајќи го исто од Преслав.[8] Во Бугарија се смета дека овие настани се случили со согласието на релевантните црковни и државни органи.

За време на следните векови, кирилицата се адаптирала на промените во говорниот јазик, развила регионални варијации за задоволување на локалните потреби и била предмет на академски реформи и политички декрети. Варијации на кирилицата се употребуваат како писма кај јазиците ширум источна Европа и Азија.

Азбуката[уреди | уреди извор]

Буква Уникод Изворно
име
Име
(трансл.)
Име
(МФА)
Предавање
на македонски
МФА
Аа
А а азъ azǔ [aʒʌ] а [a]
Бб
Б б боукы buky [buki] б [b]
Вв
В в вѣдѣ vědě [vɛdi] в [v]
Гг
Г г глаголи glagoli [glagoli] г [g]
Дд
Д д добро dobro [dobro] д [d]
Ее
Є є єсть estǐ [iɛstɪ] е [ɛ]
Жж
Ж ж живѣтє živěte [ʒivɛtɛ], [ʒivjɛtɛ] ж [ʒ]
Ѕѕ (Ꙅꙅ), Ꙃꙃ
Ѕ ѕ ѕѣло dzělo [ʣɛlo], [ʣjɛlo] ѕ [dz], [z]
Ꙁꙁ, Зз
З з земля zeml’ja [zemlja] з [z]
Ии
И и ижє iže [iʒɛ] и [i]
Іі, Її
І і / Ї ї и/ижеи i [i] и [i]
Кк
К к како kako [kako] к [k]
Лл
Л л людиѥ ljudije [ljudijɛ] л [l]
Мм
М м мыслитє mūslite [muslitɛ] м [m]
Нн
Н н нашь našǐ [naʃɪ] н [n]
Оо
О о онъ onǔ [onʌ] о [o]
Пп
П п покои pokoi [pokoj] п [p]
Рр
Р р рьци rǐci [rɪʦi] р [r]
Сс
С с слово slovo [slovo] с [s]
Тт
Т т тврьдо tvrǐdo [tvrɪdo], [tfrɪdo] т [t]
Оуоу, Ꙋꙋ
Ѹ ѹ оукъ ukǔ [ukʌ] у [u]
Фф
Ф ф фрьтъ frǐtǔ [frɪtʌ] ф [f]
Хх
Х х хѣръ xěrǔ [xɛrʌ]? [xjɛrʌ]? х [x]
Ѡѡ
Ѡ ѡ отъ otǔ [otʌ] о [oː]
Цц
Ц ц ци ci [ʦi] ц [ʦ]
Чч, 
Ч ч чрьвь červ [ʧrɪvɪ] ч [ʧ]
Шш
Ш ш ша ša [ʃa] ш [ʃ]
Щщ
Щ щ шта šta [ʃta] шт, шч [ʃt], [ʃʧ]
Ъъ
Ъ ъ ѥръ jerǔ [jɛrʌ] ' [ʌ]
Ыы
Ы ы ѥры jerū [jɛry] ' + и [y]
Ьь
Ь ь ѥрь jerǐ [jɛrɪ] ии [ɪ]
Ѣѣ
Ѣ ѣ ять jatǐ [jatɪ] је [jɛ]
Юю
Ю ю ю ju [ju] ју [iu]
Ꙗꙗ
Я я я ja [ja] [ja]
Ѧѧ
Ѧ ѧ ѧсъ ęsǔ [ɛ̃s] е назално [ɛ̃]
Ѩѩ
Ѩ ѩ ѩсъ jęsǔ [jɛ̃s] ј + е назално [jɛ̃]
Ѫѫ
Ѫ ѫ ѫсъ ǫsǔ [ɔ̃s] о назално [ɔ̃]
Ѭѭ
Ѭ ѭ ѭсъ jǫsǔ [jɔ̃s] ј + о назално [jɔ̃]
Ѯѯ
Ѯ ѯ кси ksi [k͡si] кс [k͡s]
Ѱѱ
Ѱ ѱ пси psi [p͡si] пс [p͡s]
Ѳѳ
Ѳ ѳ фита fita [fita] меѓу т и ф (англ. „th“) [t], [θ], [f]
Ѵѵ, Ѷѷ
Ѵ ѵ ѵжица ižica [iʒiʦa] и или в [ɪ], [y]
Ѥѥ
Ѥ ѥ ѥ jeː [jɛ] ие [iɛ]
Ћћ
Ћ ћ дєрвь đerv, djerv [ʤɛrv], [djɛrv] ѓ, џ [ʤ], [dj]
Ѿѿ
Ѿ ѿ oтъ otǔ [otʌ] от [ot]
Ҁҁ
Ҁ ҁ коппа kopa [kopa] копа

Броеви, дијакритики и интерпункција[уреди | уреди извор]

Секоја буква имала и нумеричка вредност. Врз низа зборови се ставало т.н. титло кое укажувало на фактот дека тие букви треба да се сметаат за броеви.Видете кирилични броеви, Титло.

Неколку дијакритики, преземени од политонската грчка ортографија, исто така се употребувале (овие може да не се прикажуваат правилно кај секој интернет пребарувач; тие треба да бидат директно над буквцата, а не горе надесно)

Интерпункциски знаци:

Наводи[уреди | уреди извор]

  1. Himelfarb, Elizabeth J. "First Alphabet Found in Egypt", Archaeology 53, Issue 1 (Jan./Feb. 2000): 21.
  2. The Orthodox Church in the Byzantine Empire, Oxford History of the Christian Church, J. M. Hussey, Andrew Louth, Oxford University Press, 2010, ISBN 0191614882, p. 100.
  3. Southeastern Europe in the Middle Ages, 500-1250, Cambridge Medieval Textbooks, Florin Curta, Cambridge University Press, 2006, ISBN 0521815398, pp. 221-222.
  4. History of the Balkans: The Joint Committee on Eastern Europe Publication Series, No. 12, Barbara Jelavich, Cambridge University Press, 1983, ISBN 0521274583, p. 16.
  5. The Entry of the Slavs into Christendom: An Introduction to the Medieval History of the Slavs, A. P. Vlasto, CUP Archive, 1970, ISBN 0521074592, p. 41.
  6. Сборник во чест на акад. Димитар Ангелов, Археолошки институт и музеј на Бугарската Академија на Науките), редактор проф. Велизар Велков, 1994 г. ISBN 9544302352, стр. 138-139.
  7. Grigorovicevo evangelie, broj 9, Makedonski srednovekovni rakopisi, Vangelija Despodova, Intitutt za istražuvanje na staroslovenskata kultura, 1988, str. 170.
  8. „Predavawa na XLIII letna skola na Megunarodniot seminar za makdonski jazik, literatura i kultura: Univerzitet „Sv. Kiril i Metodij", 2011, ISBN 978-9989-43-304-7, str. 99-101“ (PDF). Архивирано од изворникот (PDF) на 2012-04-17. Посетено на 2012-11-15.

Поврзано[уреди | уреди извор]

Извори[уреди | уреди извор]