Прејди на содржината

Руска азбука

Од Википедија — слободната енциклопедија
Оваа статија содржи фонетски симболи по МФА. Без правилна поддршка, може да гледате прашалници, квадрати или други симболи наместо уникодни знаци.

Современата руска азбука (рус. русский алфавит, русская азбука) е варијанта на кирилицата. Почнала да се употребува во Киевската Рус за време на нејзината христијанизација (988), или пак, доколку некои наоди се точно датирани, малку порано.

Тука азбуката е прикажана печатно. Ракописните руски букви се поинакви.

Историска еволуција на руската кирилица, до 19 век

Руската азбука е следнава: (Слушнете)

Буква Ракописно Закосено Назив Стар назив МФА Македонски Примери Бројчена вредност Уникод (Хекс)
Аа А аа
[a]
азъ
[as]
/a/ Адва
"два"
1U+0410 / U+0430
Бб Б ббэ
[bɛ]
буки
[ˈbukʲɪ]
/b/ или /bʲ/ Боба
"обајца"
U+0411 / U+0431
Вв В ввэ
[vɛ]
вѣди
[ˈvʲedʲɪ]
/v/ или /vʲ/ Ввода
"вода"
2U+0412 / U+0432
Гг Г ггэ
[ɡɛ]
глаголь
[ɡɫɐˈɡolʲ]
/ɡ/ или /gʲ/ Ггод
"година"
3U+0413 / U+0433
Дд Д ддэ
[dɛ]
добро
[dɐˈbro]
/d/ или /dʲ/ Дда
"да"
4U+0414 / U+0434
Ее Е ее
[je]
есть
[jesʲtʲ]
/je/, / ʲe/ или /e/ Јене
"не"
5U+0415 / U+0435
Ёё Ё ёё
[jo]
/jo/ или / ʲo/ Јоёж
"еж"
U+0401 / U+0451
Жж Ж жжэ
[ʐɛ] ( слушнете)
живѣте
[ʐɨˈvʲetʲɪ][1]}}
/ʐ/ Жжук
"бубачка"
U+0416 / U+0436
Зз З ззэ
[zɛ]
земля
[zʲɪˈmlʲa]
/z/ или /zʲ/ Ззной
"топлина"
7U+0417 / U+0437
Ии И ии
[i]
иже
[ˈiʐɨ]
/i/, / ʲi/, или /ɨ/ Иили
"или"
8U+0418 / U+0438
Йй Й йи краткое
'short i'
[ˈi ˈkratkəjə]
и съ краткой
s ˈkratkəj]
/j/ Јмой
"мој"
U+0419 / U+0439
Кк К кка
[ka]
како
[ˈkakə]
/k/ или /kʲ/ Ккто
"кој"
20U+041A / U+043A
Лл Л лэль (эл)
[ɛlʲ] ([ɛɫ])
люди
[ˈlʲʉdʲɪ]
/ɫ/ или /lʲ/ Ллуч
"зрак"
30U+041B / U+043B
Мм М мэм
[ɛm]
мыслѣте
[mɨˈsʲlʲetʲɪ][2]
/m/ или /mʲ/ Ммеч
"меч"
40U+041C / U+043C
Нн Н нэн
[ɛn]
нашъ
[naʂ]
/n/ или /nʲ/ Нно
"но"
50U+041D / U+043D
Оо О оо
[о]
онъ
[on]
/o/ Оон
"тој"
70U+041E / U+043E
Пп П ппэ
[pɛ]
покой
[pɐˈkoj]
/p/ или /pʲ/ Ппод
"под"
80U+041F / U+043F
Рр Р рэр
[ɛr]
рцы
[rtsɨ]
/r/ или /rʲ/ Ррека
"река"
100U+0420 / U+0440
Сс С сэс
[ɛs]
слово
[ˈsɫovə]
/s/ или /sʲ/ Сесли
"ако"
200U+0421 / U+0441
Тт Т ттэ
[tɛ]
твердо
[ˈtvʲerdə]
/t/ или /tʲ/ Ттот
"тоа"
300U+0422 / U+0442
Уу У уу
[u]
укъ
[uk]
/u/ Укуст
"грмушка"
400U+0423 / U+0443
Фф Ф фэф
[ɛf]
фертъ
[fʲert]
/f/ или /fʲ/ Ффея
"самовила"
500U+0424 / U+0444
Хх Х хха
[xa]
хѣръ
[xʲer]
/x/ или /xʲ/ Хдух
"дух"
600U+0425 / U+0445
Цц Ц ццэ
[tsɛ]
цы
[tsɨ]
/ts/ Цконец
"крај"
900U+0426 / U+0446
Чч Ч чче
[tɕe]
червь
[tɕerfʲ]
// Ччас
"час"
90U+0427 / U+0447
Шш Ш шша
[ʂa]
ша
[ʂa]
/ʂ/ Шваш
"ваш"
U+0428 / U+0448
Щщ Щ щща
[ɕːa]
ща
[ɕtɕa]
/ɕː/, /ɕ/ Ш или Шчщека
"образ"
U+0429 / U+0449
Ъъ Ъ ътвёрдый знак
'hard sign'
[ˈtvʲɵrdɨj znak] ( слушнете)
еръ
[jer]
объект
"објект"
U+042A / U+044A
Ыы Ы ыы
[ɨ]
еры
[jɪˈrɨ]
[ɨ] ’ Иты
"ти"
U+042B / U+044B
Ьь Ь ьмягкий знак
'soft sign'
[ˈmʲæxʲkʲɪj znak] ( слушнете)
ерь
[jerʲ]
/ ʲ/ / ʲ/весь
"сѐ"
U+042C / U+044C
Ээ Э ээ
[ɛ]
э оборотное
[ˈɛ ɐbɐˈrotnəjɪ]
/e/ Еэто
"ова"
U+042D / U+044D
Юю Ю юю
[ju]
ю
[ju]
/ju/ или / ʲu/ Јуюг
"југ"
U+042E / U+044E
Яя Я яя
[ja]
я
[ja]
/ja/ or / ʲa/ Јаряд
"ред"
U+042F / U+044F

Самогласните букви претставуваат и „тврди“ и „меки“ (палатализирани, во МФА претставени како < ʲ >) фонеми, зависно (со извесни исклучоци) од тоа дали следат јотирани или омекнувачки самогласки. The transcriptions of the names of the letters attempt to reflect the reduction of non-stressed vowels.

Букви отфрлени во 1918

[уреди | уреди извор]
Буква Ракописно Закосено Назив Стар назив МФА Македонски Слична руска буква Примери Бројчена вредност Уникод (Хекс)
Іі І іі десятеричное
[i dʲɪsʲɪtʲɪˈrʲitɕnəjə]
/i/, / ʲi/, или /j/ ИКако и или йстихотворенія (сега се пишува стихотворения)
"стихотворби"
10U+0406 / U+0456
Ѣѣ Ѣ ѣять
[jætʲ]
/e/ или / ʲe/ ЕКако еАлексѣй (сега се пишува Алексей)
Алексеј
U+0462 / U+0463
Ѳѳ Ѳ ѳѳита
[fʲɪˈta]
/f/ или /fʲ/ или безгласно /θ/ ФКако форѳографія (сега се пишува орфография)
"ортографија"
9U+0472 / U+0473
Ѵѵ Ѵ ѵижица
[ˈiʐɨtsə]
/i/ или / ʲi/ ИОбично како имѵро (сега се пишува миро)
"миро"
400U+0474 / U+0475
  • <і>, по изговор идентично на <и>, било користено исклучиво веднаш пред други самогласки и <й> (на пример, „патріархъ“ [pətrʲɪˈarx], 'патријарх') и зборот „міръ“ [mʲir] ('свет') и од нив изведените зборови, за разликување од зборот „миръ“ [mʲir] ('мир').
  • <ѳ> („фита“), од грчката тета, по изговор била идентична на <ф>, но имала етимолошка употреба (на пример, „Ѳёдор“).
  • <ѵ> („ижица“), од грчкиот ипсилон, по изговор била идентична на <и>, како кај византискиот грчки, но се користел етимолошки; до 1918 станала многу ретка.

Букви вон употреба до 1750

[уреди | уреди извор]
Буква Ракописко Закосено Назив Стар назив МФА Македонски Слична руска буква Примери Бројчена вредност Уникод (Хекс)
Ѕѕ Ѕ ѕзѣло
[zʲɪˈɫo][3]
/z/ или /zʲ/ ЅКако зsѣлѡ (не се користи повеќе)
"многу"
6U+0405 / U+0455
Ѯѯ Ѯ ѯкси
[ksʲi]
/ks/ или /ksʲ/ КсКако ксН/П60U+046e / U+046f
Ѱѱ Ѱ ѱпси
[psʲi]
/ps/ или /psʲ/ ПсКако псН/П700U+0470 / U+0471
Ѡѡ Ѡ ѡомега
[ɐˈmʲeɡə]
/o/ Како оКако оН/П800U+0460 / U+0461
Ѫѫ Ѫ ѫюсъ большой
[jus bɐlʲˈʂoj]
/u/, /ju/ или / ʲu/ Како ј или јуКако уН/ПU+046a / U+046b
Ѧѧ Ѧ ѧюсъ малый
[jus ˈmaɫɨj]
/ja/ или / ʲa/ Како јаКако яН/П900U+0466 / U+0467
Ѭѭ Ѭ ѭюсъ большой іотированный
[jus bɐlʲˈʂoj jɪˈtʲirəvənnɨj]
/ju/ или / ʲu/ Како јуКако юН/ПU+046c / U+046d
Ѩѩ Ѩ ѩюсъ малый іотированный
[jus ˈmaɫɨj jɪˈtʲirəvən.nɨj]
/ja/ или / ʲa/ Како јаКако яН/ПU+0468 / U+0469
  • <ѯ> и <ѱ> се грчки букви кси и пси, во етимолошка, иако недоследна употреба, во световни текстови до XVIII, и подоследно до денешен ден во црковнословенскиот јазик.
  • <ѡ> е грчката буква омега, по изговор идентична на <о>, се користела во световни текстови до XVIII век, а до ден денес во црковнословенскиот, главно за разликување на флексивни форми кои инаку би се пишувале исто.
  • <ѕ> соодветна на поархаичниот изговор /dz/ (до ден денес присутен во македонскиот како „ѕ“), веќе била неприсутна на почетокот на историјата на источнословенските јазици, но по традиција била одржувана во извесни зборови во световните текстови до XVIII век, а истата продолжува да се употребува во црковнословенскиот до денес.
  • Јусовите станале нерелевантни на почетокот на историјата на источнословенските јазици, но сепак биле воведени заедно со кирилицата. Буквите <ѭ> и <ѩ> во главно исчезнале до XII век. Нејотираната <ѫ> продолжила да се користи, етимолошки, сѐ до XVI век. Од тогаш, па натаму имала улога само календарска улога во пасхалните таблици. Буквите <ѫ> и <ѧ> и натаму се користат во црковнословенскиот јазик.
  • Буквата <ѧ> била прилагодена за означување на јотирано /ja/ <я> во средината или крајот на зборот; современат абуква <я> е адаптација на нејзината ракописна форма од XVII век, зачувана со правописната реформа од 1708.
  • Сѐ до 1708, јотираното /ja/ се пишувало како <ıa> на почетокот на зборот. Оваа разлика помеѓу <ѧ> и <ıa> се прави и денес во црковнословенскиот.

Непалатализирани букви

[уреди | уреди извор]
  • Тврдиот знак <ъ> се користи за одделување на претставки од престојна јотирана самогласка. Првичниот изговор, кој се изгубил најдоцна до 1400 година, бил мошне краток шва-звук (како во бугарскиот), /ŭ/ но веројатно изговаран како изговор [ə] или [ɯ]
  • Мекиот знак <ь> означува палатализација на претходната согласка. Ова е од важност бидејќи палатализацијата во рускиот јазик е фонемска. На пример, „брат“ [brat] ('брат') за разлика од „брать“ [bratʲ] ('зема').[Нав. 3]

Првичниот изговор на мекиот знак, кој се изгубил најдоцна до 1400, бил многу кратка предна скретена самогласка /ĭ/ но веројатно се изговарала како ɪ или [jɪ]. Во современиот јазик сѐ уште постојат остатоци од ова древно читање, во коегзистентните варијанти на постоечки имиња, кои се читаат различно, како во името Марья и Мария (Марија).

Самогласки

[уреди | уреди извор]
  • Самогласките <е, ё, и, ю, я> нзначуваат дека им претходи палатална согласка и со исклучок на <и>, тие се јотираат (се изговараат со претходно /j/) кога стојат на почеток на зборот или по друга самогласка (почетното <и> се јотирало до XIX век). Прикажаните самогласки по МФА се само водич, и по некјогаш се реализираат како други звуци, особено кога се ненагласени. Меѓутоа, <е> се користи во позајмени зборови без палатализација и означува /e/. Овие зборови мораат да се научат напамет (за да се избегне користење на <э> по согласка), и <я> често се реализира како [æ] помеѓу меки согласки, како кај „мяч“, ('топка-играчка').
  • <ы> е стара прасловенска времепоказателна самогласка, најдобро зачувана во рускиот јазик. Првобитно била назализирана на извесни позиции.
  • <э> била воведена во 1708 за разликување на нејотираната/непалатализирачката буква /e/ од јотираната/палатализирачката. Првично се користело <е> за нејотирани /e/, <ѥ> или <ѣ> за јотирани, но до XVI век <ѥ> било исфрлено. Кај руските (нестрански) зборови, <э> го наоѓаме само на почеток на зборот, но во друг случај може да се најде секаде, како за пишување на странски имиња и други позајмени зборови.
  • <ё>, ја вовел Николај Карамзин во 1797, и го означува звукот /jo/ кој историски се развил преку нагласеното /je/, процес кој продолжува и ден денес. Во пишувањето, буквата <ё> е изборна: формално правилно е да се пишува <e> и за /je/ и за /jo/. Постоеле неколку обиди за задолжителна употреба на <ё>, но ниеден не успеал.

Бројчени вредности

[уреди | уреди извор]

Тастарурен распоред

[уреди | уреди извор]

Тастатурниот распоред на руските букви за Microsoft Windows компјутери е:

Руски тастатурен распоред

Поврзано

[уреди | уреди извор]
  1. ^ П. Смирновскій. Учебникъ русской грамматики. Часть І. Этимологія 26 изд. — Правило 4 за пишување і на стр. 4. (руски)
  2. ^ Макс Фасмер, Руски етимолошки речник — етимологија на рускиот збор мир (свет, мир"), пронајдена при барање на резултати за зборот мир на он-лајн верзија на рускиот превод на речникот (пристап. 16 октомври 2005). (руски)
  3. ^ Научете ја руската азбука (англиски)

Надворешни врски

[уреди | уреди извор]
  1. Ushakov, Dmitry, „ёлка“, Толковый словарь русского языка Ушакова (руски), RU: Yandex, Архивирано од изворникот на 2012-07-22.
  2. Ushakov, Dmitry, „мыслете“, Толковый словарь русского языка Ушакова [Explanatory Dictionary of the Russian Language] (article) (руски), RU: Yandex, Архивирано од изворникот на 2012-07-16.
  3. ФЭБ, feb-web.ru