Полузатворена предна незаоблена самогласка

Од Википедија — слободната енциклопедија
Полузатворена предна незаоблена самогласка
e
МФА-бр.302
Шифрирање
Единица (дек.)e
Уникод (хекс.)U+0065
X-SAMPAe
Киршенбаумe

 

Полузатворената предна незаоблена самогласка (полувисока предна незаоблена самогласка) е вид на самогласка во голем број на јазици. Меѓународната фонетска азбука (МФА) го бележи гласот со is ⟨e⟩.

И покрај истоветниот изглед со македонската буква, овој глас не се јавува во македонскиот гласовен систем. Македонската буква „е“ ја претставува полуотворената предна незаоблена самогласкаɛ⟩,

Особености[уреди | уреди извор]

Табела на самогласки по МФА
Предни Речиси​предни Средни Речиси​задни Задни
Затворени
iy
ɨʉ
ɯu
ɪʏ
ʊ
eø
ɘɵ
ɤo
ɛœ
ɜɞ
ʌɔ
æ
aɶ
ä
ɑɒ
Речиси затворени
Полузатворени
Средни
Полуотворени
Речиси отворени
Отворени
Самогласките во парови се: незаоблена • заоблена

Помош за МФА • легенда • табела •  табела со звуци • погл.
  • Според висината, самогласката е полузатворена (средновисока), што значи дека јазикот се става на средината помеѓу положбата на затворена и положбата на средна самогласка.
  • Според местото на образување (редот), самогласката е предна, што значи дека јазикот се става што е можно понапред во устата без да направи препрека што би ја окарактеризирала како согласка.
  • Според обликот на усните, самогласката е незаоблена, што значи дека усните се лабави и не заземаат округол облик.

Јазици[уреди | уреди извор]

Јазик Збор МФА Значење Белешки
англиски Австралија[1] bed [bed] 'кревет'
Нов Зеланд Може да биде поблиску до [ɪ] кај некои говорници.
ЈАР Може да биде и пониска [ɛ] или повисока [e̝~ɪ̞], зависно од дијалектот.
Северна Америка play [pl̥e(ː)] 'игра' Некои дијалекти. Многу говорници имаат дифтонг од типот [eɪ] наместо оваа согласка.
Ирска Може да биде дифтонгот [eɪ] наместо оваа согласка, зависно од дијалектот.
Шкотска[2]
Индија[3]
Сингапур[4]
Алстер[5] Се изговара како [ɛː~iə] во Белфаст.
Кардиф[6] kit [kët] 'прибор' Централизирана; соодветствува на /ɪ/ во други дијалекти.
арапски египетски ليه [leː] 'зошто'
левантски ليش [leːʃ]
виетнамски tê [te] 'отрпнат'
галисиски tres [tres] 'три'
германски стандарден[7] Seele [ˈzeːlə] 'душа'
грузиски[8] მეფ [mɛpʰej] 'крал'
дански стандарден[9] hæl [ˈheːˀl] 'пета' Често се претставува како /ɛ/.
западнофризиски skeel [ˈskeːɫ] 'шашлив'
запотечки тилкијапански[10] се бара пример [] Се јавува претежно по [i], а инаку самогласката е централна ([ɘ])
италијански[11] stelle [ˈstelle] 'ѕвезди'
каталонски[12] séc [ˈsek] 'набор'
кинески кантонски bei6 [pei˨˨] 'нос'
мандарински fēi [feɪ̯˥] 'лета'
ву ge [ɡe˩˧] 'се навалува'
корејски 베다 beda [ˈpeːda] 'сече'
малајски bebek [bebek] 'патка'
норвешки le [leː] 'се смее'
полски[13] dzień [ˈd͡ʑeɲ] 'ден' Алофон на /ɛ/ помеѓу преднонепчени или палатализирани согласки.
португалски[14] mesa [ˈmezɐ] 'маса'
руски[15] шея [ˈʂejə] 'шија' Се јавува само пред меки согласки.
севернофризиски ween [ʋeːn] 'син'
фарски eg [eː] 'јас'
француски[16] beauté [bote] 'убавина'
холандски белгиски[17] vreemd [vreːmt] 'чуден' Во Холандија честопати се дифтонгира во [eɪ].
североисточен
стандарден
шведски se [seː] 'see'

Наводи[уреди | уреди извор]

  1. Harrington, Cox & Evans (1997)
  2. Scobbie, Gordeeva & Matthews (2006:7)
  3. Wells, p. 626
  4. Deterding, David (2000) 'Measurements of the /eɪ/ and /oʊ/ vowels of young English speakers in Singapore'. In Adam Brown, David Deterding and Low Ee Ling (eds.), The English Language in Singapore: Research on Pronunciation, Singapore: Singapore Association for Applied Linguistics, стр. 93–99.
  5. http://www.phon.ucl.ac.uk/home/wells/x202-18a-ni.pdf
  6. Coupland (1990:93)
  7. Mangold (2005:37)
  8. Shosted & Chikovani (2006:261–262)
  9. Grønnum (1998)
  10. Merrill (2008:109–10)
  11. Rogers & d'Arcangeli (2004:119)
  12. Carbonell & Llisterri (1992:54)
  13. Jassem (2003:106)
  14. Cruz-Ferreira (1995:91)
  15. Jones & Ward (1969:44)
  16. Fougeron & Smith (1993:73)
  17. Verhoeven (2005:245)

Библиографија[уреди | уреди извор]

  • Carbonell, Joan F.; Llisterri, Joaquim (1992), „Catalan“, Journal of the International Phonetic Association, 22 (1–2): 53–56, doi:10.1017/S0025100300004618
  • Coupland, Nikolas (1990), English in Wales: Diversity, Conflict, and Change, стр. 93, ISBN 1-85359-032-0
  • Harrington, J.; Cox, F.; Evans, Z. (1997). „An acoustic phonetic study of broad, general, and cultivated Australian English vowels“. Australian Journal of Linguistics. 17: 155–84. doi:10.1080/07268609708599550.
  • Scobbie, James M; Gordeeva, Olga B.; Matthews, Benjamin (2006). „Acquisition of Scottish English Phonology: an overview“. Edinburgh: QMU Speech Science Research Centre Working Papers. Наводот journal бара |journal= (help)
  • Cruz-Ferreira, Madalena (1995), „European Portuguese“, Journal of the International Phonetic Association, 25 (2): 90–94, doi:10.1017/S0025100300005223
  • Fougeron, Cecile; Smith, Caroline L (1993), „Illustrations of the IPA:French“, Journal of the International Phonetic Association, 23 (2): 73–76, doi:10.1017/S0025100300004874
  • Grønnum, Nina (1998), „Illustrations of the IPA: Danish“, Journal of the International Phonetic Association, 28 (1 & 2): 99–105
  • Jassem, Wiktor (2003), „Polish“, Journal of the International Phonetic Association, 33 (1): 103–107, doi:10.1017/S0025100303001191
  • Jones, Daniel; Dennis, Ward (1969), The Phonetics of Russian, Cambridge University Press
  • Mangold, Max (2005), Das Aussprachewörterbuch, Duden, стр. 37, ISBN 9783411040667
  • Merrill, Elizabeth (2008), „Tilquiapan Zapotec“, Journal of the International Phonetic Association, 38 (1): 107–114, doi:10.1017/S0025100308003344
  • Rogers, Derek; d'Arcangeli, Luciana (2004), „Italian“, Journal of the International Phonetic Association, 34 (1): 117–121, doi:10.1017/S0025100304001628
  • Shosted, Ryan K.; Vakhtang, Chikovani (2006), „Standard Georgian“, Journal of the International Phonetic Association, 36 (2): 255–264, doi:10.1017/S0025100306002659
  • Verhoeven, Jo (2005), „Belgian Standard Dutch“, Journal of the International Phonetic Association, 35 (2): 245, doi:10.1017/S0025100305002173