Прејди на содржината

Полуотворена предна заоблена самогласка

Од Википедија — слободната енциклопедија
Полуотворена предна заоблена самогласка
œ
МФА-бр.311
Шифрирање
Единица (дек.)œ
Уникод (хекс.)U+0153
X-SAMPA9
КиршенбаумW
Звук

 

Полуотворената предна заоблена самогласка (полуниска предна заоблена самогласка) е вид на самогласка во некои јазици. Меѓународната фонетска азбука (МФА) ја означува со симболот ⟨œ⟩. Овој знак постои и како лигатурата œ (спој од буквите o и e) во извесни јазици. Треба да се напомене дека малата верзија на истата лигатура (⟨ɶ⟩) се користи за друг глас: отворената предна заоблена самогласка.

Предавање на македонски

[уреди | уреди извор]

На македонски, гласот се предава со буквата „е“ (на пр. герм. Gödel = Гедел; фр. Greuze = Грез.[1]

Особености

[уреди | уреди извор]
Табела на самогласки по МФА
Предни Речисипредни Средни Речисизадни Задни
Затворени
iy
ɨʉ
ɯu
ɪʏ
ʊ
eø
ɘɵ
ɤo
ɛœ
ɜɞ
ʌɔ
æ
aɶ
ä
ɑɒ
Речиси затворени
Полузатворени
Средни
Полуотворени
Речиси отворени
Отворени
Самогласките во парови се: незаоблена  заоблена

Помош за МФА  легенда  табела   табела со звуци  погл.
  • Според висината, самогласката е полуотворена (среднониска), што значи дека јазикот се става на средината помеѓу положбата на отворена и положбата на средна самогласка.
  • Според местото на образување (редот), самогласката е предна, што значи дека јазикот се става што е можно понапред во устата без да направи препрека што би ја окарактеризирала како согласка.
  • Според обликот на усните, самогласката е стисната, што значи дека рабовите на усните се затегнати и споени на начин што не ги исложува нивните внатрешни страни.
ЈазикЗборМФАЗначењеБелешки
азерскиöküz[œˈcyz]'вол'
англискикокни[2]bird[bœ̈ːd]'птица'Централизирана. Може да биде незаоблено [ɜ̟ː] или пак стандардната варијанта /ɜː/.
Нов Зеланд[3]Централизирана; може да биде средна.
ЈАР[4]go[gœː]'оди'Некои говорници. Може да биде и дифтонг од типот [œʉ]~[œɤ̈] наместо оваа согласка. Другите јужноафрикански наречја не вршат монофтонгација.
германскистандарден[5]Hölle[ˈhœ̞̈lə]'пекол'Централизирана и снижена.
данскиhøne[ˈhœːnə]'кокошка'
ерменскизападенԷօժենի[œʒɛˈni]'Евгенија'
западноломбардскиfioeu[fjœː]'син'старомилански; денес алофон на /ø/
исландскиþö[θœ]'меѓутоа'
кинескикантонски hoe1[hœː˥]'чизми'
мандарински y[ɥœ˥˩]'месечина'
ву[ɰœ˩˧]'чинија'
лурскиshö[ʃœ]'ноќ'
монголскичахарскиᠣᠨᠢᠰᠤ[œnʲs]'lock'Стандарден дијалект во Внатрешна Монголија
норвешкиøl[œl]'пиво'
окситанскиоверњанскиpuei[pœj]'тогаш'Некои дијалекти, особено северните
лимузенски
севернофризискиblömk[blœmk]'цвет'
фарскиløgdu[lœdːʊ]'легнати'
француски[6]jeune[ʒœn]'млад'
холандскијуженuit[œːt]'надвор'Некои дијалекти; соодветствува на [œy] во стандардниот холандски
ХагСоодветствува на [œy] во стандардниот холандски.
Лимбургhut[hœt]'колиба'Некои дијалекти. Соодветствува на [ɵ] во стандардниот холандски.

Самогласката што се бележи со /œ/ во стандардниот централен шведски е впрочем средно [œ̝].[7]

  1. Македонска транскрипција на странски јазици
  2. Wells (1982:305)
  3. Roca & Johnson (1999:188)
  4. Lass et al (2002:118)
  5. Mangold (2005:37)
  6. Fougeron & Smith (1993:73)
  7. Engstrand (1999:140)

Библиографија

[уреди | уреди извор]
  • Engstrand, Olle (1999), „Swedish“, Handbook of the International Phonetic Association: A Guide to the usage of the International Phonetic Alphabet., Cambridge: Cambridge University Press, стр. 140, ISBN 0-521-63751-1
  • Fougeron, Cecile; Smith, Caroline L (1993), „Illustrations of the IPA:French“, Journal of the International Phonetic Association, 23 (2): 73–76, doi:10.1017/S0025100300004874
  • Lass; и др. (2002), Language in South Africa, ISBN 9780521791052
  • Mangold, Max (2005), Das Aussprachewörterbuch, Duden, стр. 37, ISBN 9783411040667
  • Roca, Iggy; Johnson, Wyn (1999), A Course in Phonology, Blackwell Publishing
  • Wells, J.C. (1982), Accents of English, 2: The British Isles, Cambridge: Cambridge University Press