Подмет

Од Википедија — слободната енциклопедија
Примери
  1. Печката ја грее просторијата.
  2. Ветерот дува доста силно.
  3. Мажот го исече дрвото.

Подмет[1][2], субјект[3][4] или вршител на дејството — еден од двата главни елементи на една дел-реченица. Подметот го врши дејството на реченицата, кое се изразува со прирокот. Подметот има граматичка функција и преку прирокот тој се поврзува со останатите елементи во реченицата, како што се предметот, прилогот и сл.

Форми на подметот[уреди | уреди извор]

Структурата на подметот во македонскиот јазик.

Подметот е именска фраза во реченицата и може да се искаже со една од следните форми:

  • чиста именска фраза, која нема членови, показни зборови, прилози и слично.
    Мачка јаде глушец.
  • именска фраза со членови, показни зборови, прилози или слично зборовни групи.
    Големиот автомобил не се продава.
  • глаголска именка.
    Јадењето е потребно за живите суштества.
  • реченици кои почнуваат со да-конструкција (македонски) или со инфинитив. Ова може да функционира како вметната дел-реченица, и може на пример да вклучи прашално зборче.
    Да читаш е полесно отколку да пишуваш.
    Кого да вработиш е тешко прашање.
  • целосна дел-реченица започната со службениот збор „дека“.
    Дека тој патувал низ светот е добро познат факт.
  • директен цитат.
    Те сакам е често користена реченица деновиве.
  • подметот во некои реченици може да се подразбере. Такви реченици се безличните реченици или заповедниот начин.
    Фрли го ѓубрето!
  • синтаксен експлетив. Ова се појавува кај јазици кои мора да имаат подмет (како англискиот на пример). Така на пример, во англискиот може да се употреби it или there како подмет и тогаш не се означува никакво лице.
    It rains. ([тоа] Врне.)
  • катафорни зборови.
    Тоа беше познато за сите дека тој патувал низ светот.

Наводи[уреди | уреди извор]

  • Everaert, M.; van Riemsdijk, H.; Goedemans, R. (eds) 2006. The Blackwell companion to syntax, Volumes I–V, Blackwell, London.
  • Hale, K.; Keyser, J. (2002). "Prolegomena to a theory of argument structure", Linguistic Inquiry Monograph, 39, MIT Press, Cambridge, Massachusetts.
  • Halliday, M.A.K & Matthiessen, Christian M. I. M (2004). Subject, actor, theme in An introduction to functional grammar. Hodder Arnold, London, England.
  • Huddleston, R.; Pullum, K. (2005). A student's introduction to English grammar. Cambridge University Press.
  • Moro, A. (1997). The raising of predicates: predicative noun phrases and the theory of clause structure, Cambridge Studies in Linguistics, Cambridge University Press, Cambridge, England.
  • Wlodarczyk André & Hélène (2006) “Subject in the Meta-informative Centering Theory” in Études cognitives / Studia kognitywne 7, SOW, PAN, Warsaw.[http://www.celta.paris-sorbonne.fr/anasem/asmic-papers/AS_&_MIC_publications.html]
  • Wlodarczyk André & Hélène (2008) “Roles, Anchors and Other Things we Talk About : Associative Semantics and Meta-Informative Centering Theory”, ed. Istvan Kecskes, Series: "Mouton Series in Pragmatics", Intercultural Pragmatics, Vol. 5. No. 3., Berlin/New York.

Поврзано[уреди | уреди извор]