Прејди на содржината

Шилка (планина)

Од Википедија — слободната енциклопедија
Шилка
Άγιο Πνεύμα
Шилка на карта

Карта

Највисока точка
Надм. вис.1.631 м
Координати41°21′21″N 23°58′03″E / 41.3557°N 23.9674°E / 41.3557; 23.9674
Географија
МестоДрамско, Егејска Македонија
Матичен венецДрамски Боздаг
Карта
Топографска карта на подрачјето

Шилка[1][2] или Свети Тодор Планина (грчки: Ταρτάνα или Άγιο Πνεύμα, Агио Пневма) — планина во Драмско, Егејска Македонија, дел од Драмски Боздаг.[3]

Планината е сместена во северозападниот дел на Драмско. На исток е издвоена од главнината на Драмски Боздаг со Волачкиот Превој (990 м) и реката Каменица, притока на Места. На север низ Ливадичкиот Превој, селото Ливадишта и реката Милорема се граничи со планината Бесленски Рид. На југ е одвоен од планинскиот масив Штудер со реката Калина (Ѓуреџичка Река, Ружденска Река, Ксиропотамос) и Ѓуреџичкиот Превој (Ружденски Превој, 820 м). На запад доаѓа до Зрновско Поле (540 м).[3]

Реката Бела Вода ја дели на северен и јужен дел.

Карпите на планината се кристални варовници и мермер.[3]

Европската пешачка патека Е6, која врви Долно Броди - Старчишта - Куманич - Зрново, ја пресекува Шилка кон Волак. До врвот се стасува или од Зрново (570 м) или од Волак (820 м) по Е6 за околу 4 часа.[3]

Потекло на името

[уреди | уреди извор]

Според Јордан Иванов, името доаѓа од поимот шило, веројатно поради обликот на врвот.[4]

Врвови
ИмеГрчкиВисина (м)Местоположба
ШилкаΤαρτάνα, Άγιο Πνεύμα1.631[3]на главното било
Големи ГолиштаΑγαθάγγελος, Μεγάλη Γκόλιστα, Μεγάλη Γκόλτσα1.029[3]во З дел, веднаш И од Зрново
Свети ТодорΆγιοι Θεόδωροι1.246 - 1.155[3]во З дел, СИ над Зрново
Свети ПетарΆγιος Πέτρος1.431[3]Ј од главниот врв Шилка
КувандивачΆρμενα, Καλέ, Κουβάντιβατς1.567[3]во И дел, СЗ над Волак
Βασιλικό Βουνό1.100[3]во ЈИ дел, СИ над Руждене (Ѓуреџик)
Γλυκόριζα1.230[3]
Γρανίτης1.360[3]во Ј дел, С над Руждене
Έλκη1.213[3]во И дел, веднаш З над Волак
Голема ПадинаΙατρού Σαμαρά, Γκολιάμα Παντίνα1.261[3]
Кади БунарΚαντί Μπουνάρ1.462[3]
БарчинаΚόντρα, Μπαρτσίνα1.160[3]
Казар ТубарΜακρυπλαγιά, Καζάρ Τουμπάρ1.278[3]во Ј дел, С над Руждене
Μεσαία Ράχη1.302[3]во С дел, над Ливадишта
ВесеникΝίκη, Κυδωνιές, Γιούσενικ, Βεσενίκ1.262[3]во СИ дел
Οχυρό1.029[3]
ПапуциΠαπούτσι, Πατούτσι1.143[3]во ЈИ дел, СИ над Руждене
Свети ИлијаΠροφήτης Ηλίας1.119[3]во Ј дел, веднаш С над Руждене
Συνταγματάρχου Μαρκάκη1.071[3]
ТрнаΤράνα1.367[3]СЗ над Волак
КаменоΚαμένο804[3]во СЗ дел
БранΚάστρο, Μπραν Λόφος680[3]во СЗ дел
Μαυριάνη733 - 703[3]
Орта БаирΜεσοβούνι, Ορτά Μπαΐρ976[3]меѓу двата дела
Ράχη Ταρτάνας887[3]
Мали ГолиштаΣτρατιώτης Σουπαλίδης, Μικρή Γκόλιστα700[3]
УсојаΤαγματάρχου Δολκεράκη, Ουσόγια973[3]во ЈЗ дел, ЈИ над Зрново и СИ над Елес

Поврзано

[уреди | уреди извор]
  1. Кънчов, Васил (1894–1896). „Пѫтуванье по долинитѣ на Струма, Места и Брѣгалница“ (pdf). Сборникъ за Народни Умотворения, Наука и Книжнина, Книга XII, Книга XIII. София: Министерството на Народното Просвѣщение. стр. 328–329, 235, 238.CS1-одржување: датумски формат (link)
  2. Карта на BgMountains.
  3. 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 Νέζης, Νίκος (2010). Τα ελληνικά βουνά : γεωγραφική εγκυκλοπαίδεια. Τόμος 2. Ηπειρωτική Ελλάδα. Πελοπόννησος - Στερεά Ελλάδα - Θεσσαλία - Ήπειρος - Μακεδονία - Θράκη. Αθήνα: Ελληνική Ομοσπονδία Ορειβασίας Αναρρίχησης : Κληροδότημα Αθ. Λευκαδίτη. стр. 358. ISBN 978-960-86676-6-2.
  4. Иванов, Йордан Н (1982). Местните имена между долна Струма и долна Места : принос към проучването на българската топонимия в Беломорието. София: Издателство на Българската академия на науките. стр. 222.