Карадаг

Од Википедија — слободната енциклопедија
Карадаг
Μαυροβούνι
Карадаг на карта

Карта

Највисока точка
Надм. вис.1.177 м
Координати41°07′24″ N; 23°08′17″ E / 41.1233° СГШ; 23.1381° ИГД / 41.1233; 23.1381Координати: 41°07′24″ N; 23°08′17″ E / 41.1233° СГШ; 23.1381° ИГД / 41.1233; 23.1381
Географија
МестоКукушко / Серско, Егејска Македонија
Карта

Карадаг или Кара Даг (од турското Kara Dağ, Црна Планина; грчки: Μαυροβούνι, Мавровуни; старо Καρά Νταγ) — ниска планина во Егејска Македонија.[1][2][2] Највисок врв е Коџа Бали (1.177 м).

Опис[уреди | уреди извор]

Планината се наоѓа на границата која го дели Кукушко на запад и Серско на исток, меѓу Бутковското и Дојранското Езеро. Од планината Круша на северозапад е одвоена со седлото Дијасело (560 м).[1] Голем број стари карти и други извори ја сметаат планината за дел од Круша,[1][3] веројатно бидејќи има врв Карадаг на Круша и врв Круша на Карадаг.[1] На југ планината е одделена од Манастир Тепе со превој на 660 м јужно од с. Папрат.[1]

Карпите на планината се гнајсови, а има и малку амфиболити.[1]

Бутковското Езеро во северното подножје планината е влажно подрачје од меѓународно значење, заведено со Рамсарската конвенција во 1974 г., а езерото со неговата околина во 2003 г. е прогласено за национален парк. Истото е вклучено и во мрежата Натура 2000 (бр. 1260001 и 1260008) и прогласено за место од орнитолошка важност (020).[1]

До врвот Коџа Бали се стасува од селото Папрат (620 м) за околу 3 часа.[1]

Врвови
Име Грчки Висина (м) Местоположба
Коџа Бали Κοτζά Μπαλή, Κοτζαμπαλή 1.177[1]
Круша Κρούσα 1.161[1]
Φλαμούρι 1.042[1]
Αλάνια 700 - 640[1]
Απιδιές 720 - 600[1]
Каратепе Αράπης, Καρά Λόφος 750[1]
Ќулахли Βλάχος, Κιουλαχλή 599[1]
Гајдара Γαϊδάρα 760 - 600[1]
Хамзали Δίστρατο, Χαμζαλή 788[1]
Голина Κολώνα 542[1]
Љулка Κούνια, Λιούλκα 782[1]
Коптор Κοφτερό, Κοπτώρ, Κόπτωρ 664[1]
Камица Λόφος, Καμίτσα Τεπέ, Καμίτσα Λόφος 849[1]
Орта Каран Μαύρη Ζώνη, Ορτά Καράν 899 - 835[1]
Манастир Μοναστήρι 656[1]
Στρογγυλό, Σταυρωτός Λόφος 660[1]
Στρούγγα 920[1]
Пејково Τραγουδίστρα, Πεϊκοβο 653[1]
Χαλάσματα, Χαραπάδες 943[1]

Поврзано[уреди | уреди извор]

Наводи[уреди | уреди извор]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 Νέζης, Νίκος (2010). Τα ελληνικά βουνά : γεωγραφική εγκυκλοπαίδεια. Τόμος 2. Ηπειρωτική Ελλάδα. Πελοπόννησος - Στερεά Ελλάδα - Θεσσαλία - Ήπειρος - Μακεδονία - Θράκη. Αθήνα: Ελληνική Ομοσπονδία Ορειβασίας Αναρρίχησης : Κληροδότημα Αθ. Λευκαδίτη. стр. 419. ISBN 978-960-86676-6-2.
  2. 2,0 2,1 Кънчов, Васил. Битолско, Преспа и Охридско. Пътни бележки, Избрани произведения. Том I. Издателство „Наука и изкуство“, София 1970, стр. 35.
  3. Яранов, Димитър (1938). Бѣломорска Тракия и Приморска Македония. Географски очеркъ. I. Обща част. Год. СУ, Историко-филологически факултет, кн. ХХХІIV.5. София: Придворна печатница. стр. 32.