Фарски Острови

Од Википедија — слободната енциклопедија
(Пренасочено од Овчи острови)
Фарски Острови
Знаме Грб
ХимнаTú alfagra land mítt (Фарски)
(македонски: „Моја најубава земја“)


Местоположба на Фарските Острови (заокружени) во Северна Европа
Местоположба на Фарските Острови (заокружени) во Северна Европа
Местоположба на Фарските Острови (заокружени) во Северна Европа
Местоположба на Кралството Данска: Фарските Острови (заокружени), Гренланд и Данска
Местоположба на Кралството Данска: Фарските Острови (заокружени), Гренланд и Данска
Местоположба на Кралството Данска: Фарските Острови (заокружени), Гренланд и Данска
Главен град
(и најголем)
Торсхавн
62°00′N 06°47′W / 62.000° СГШ; 6.783° ЗГД / 62.000; -6.783
Службен јазик
Демоним
  • Фарци
  • Фарец
  • Фаринка
Уредување Деволуциска власт во рамките на парламентарна уставна монархија
 •  Владетел Фредерик X
 •  Виш комесар Лене Мојел Хохансен
 •  Премиер Аксел В. Јоханесен
Законодавство Легтинг
Површина
 •  Вкупна 1,393[2] км2 (180та)
 •  Вода (%) 0.5
Население
 •  проценка за март 2024 г. 54,591[3] (214та)
 •  Попис 2011 48,351[4] 
 •  Густина 38.6 жит/км2 
БДП (номинален) проценка за 2019 г.
 •  Вкупно 3.126 милијарди долари[5] 
 •  По жител 58,585 долари 
Џиниев коеф. (2018)нагативен пораст 22.71[6]
низок · 1. место
ИЧР (2008)0.950[7]
многу висок
Валута (DKK)
Часовен појас ЗЕВ (UTC+0)
 •  (ЛСВ) ЗЕЛВ (UTC+1)
Се вози на десно
НДД .fo
Повик. бр. +298

Фарски Острови (фарски: Føroyar; дански: Færøerne) — островска група во Атлантскиот Океан, помеѓу Шкотска, Норвешка, и Исланд. Тие се автономен регион на Кралството Данска од 1948 г. и со тек на времето, ги имаат во своја надлежност повеќето области, освен одбраната (немаат сопствена војска, која е одговорност на Данска, освен мали полициски единици и крајбрежната стража) и надворешни работи.

Фарските Острови имаат традиционални врски со Исланд, Шетландските Острови, Оркниските Острови, Надворешните Хебриди, и Гренланд. Архипелагот бил одвоен од Норвешка во 1815. Фарските Острови имаат свој претставник во Нордискиот Совет.

Од 18 острови, само едно (Лујтла Дујмун), е потполно ненаселено. Најголем и главен град е Торсхавн, кој брои околу 19,000 жители. Основната религија е протестантство. Фарците се занимаваат главно со риболов, како и овчарство. Островите се познати по својата богата фауна.

Географија[уреди | уреди извор]

Сателитска слика од Фарските острови

Фарски Острови се островска група која се состои од 18 големи острови (и вкупно 779 острови, островчињаи и острови карпи) околу 655 км од брегот на Северна Европа, помеѓу Норвешко Море и Северниот Атлантски Океан, околу половина пат помеѓу Исланд и Норвешка, најблиску соседи се Северните Острови и Надворешните Хебриди на Шкотска. Неговите координати се 62°00′N 06°47′W / 62.000° СГШ; 6.783° ЗГД / 62.000; -6.783.

Растојание од Фарските Острови до:

Државата, односно островите зафаќаат површина од 1,393 км2. На островот има повеќе мали езера и реки, но не и такви големи водни тела. Островите имаат 1,117 км крајбрежје.[9] Единствениот значаен ненаселен остров е Литла Димун.

Островите се груби и карпести со некои ниски врвови; бреговите се претежно со карпи. Највисоката точка е Слетаратиндур во северен Ејстурој, која е на надморска височина од 882 метри.

Фарските Острови се составени од приближно шест километри дебела низа на главно базалтна лава која била дел од големата Северноатлантска магматска покраина во палеогенското време.[10] Лавите избувнувале за време на отворањето на Северниот Атлантски Океан, што започнало пред околу 60 милиони години, а она што се денес Фарски Острови тогаш било споено со тоа што е денес Гренланд.[11][12] Лавите се подложени на околу 30 км неидентификувана древна континентална кора.[13][14]

Клима[уреди | уреди извор]

Селото Скипанес на Ејстурој, со различно време во растојание.

Климата е класифицирана како потполарна океанска клима според Кепеновата класификација на климата: oкеанска клима, со области со тундранска клима, особено во планините, иако некои крајбрежните или ниските области може да имаат многу благи зимски верзии на тундранската клима. Целокупниот карактер на климата на островите е под влијание на силното затоплувачко влијание на Атлантскиот Океан, кој ја произведува Северноатлантската струја. Ова, заедно со оддалеченоста на кој било извор на топли или ладни струења предизвикани од копно, гарантира дека зимите се благи (средна температура од 3,0 до 4,0°C) додека летата се свежи (средна температура од 9,5 до 10,5°C).

Островите се ветровити, облачни и свежи во текот на годината со просечни 210 дождливи или снежни денови годишно. Островите лежат на патеката на вдлабнатини кои се движат североисточно, што овозможува силни ветрови и обилни дождови во секое време од годината. Сончевите денови се ретки, а облачните денови се вообичаени. Ураганот Фејт ги погодиl Фарските Острови на 5 септември 1966 година со постојани ветрови над 160 км/ч и дури тогаш бурата престанала да биде тропски систем.[15]

Октомвриска вечер на Ејстурој.

Климата варира многу на мали растојанија, поради надморската височина, океанските струи, топографијата и ветровите. Врнежите значително варираат низ целиот архипелаг. Во некои висорамнини, снежната покривка може да трае со месеци со можни снежни врнежи во поголемиот дел од годината (на највисоките врвови летните снежни врнежи не се нималку ретки), додека на некои заштитени крајбрежни места поминуваат неколку години без никакви врнежи од снег. Торсхавн добива мразови почесто од другите области на кратко растојание на југ. Снегот, исто така, се забележува со многу поголема честота отколку на оддалечените острови во близина. Областа добива во просек 49 мразови годишно.[16]

Собирањето метеоролошки податоци за Фарските Острови започнало во 1867 година.[17] Зимското запишување започнало во 1891 година, а најтоплата зима се случила во 2016-17 година со просечна температура од 6,1 °C.[18]

Климатски податоци за Торсхавн (1981–2010, крајности 1961–2010)
Месец Јан Фев Мар Апр Мај Јун Јул Авг Сеп Окт Ное Дек Годишно
Највисока забележана °C (°F) 11.6
(52.9)
12.0
(53.6)
12.3
(54.1)
18.3
(64.9)
19.7
(67.5)
20.0
(68)
20.2
(68.4)
22.0
(71.6)
19.5
(67.1)
15.2
(59.4)
14.7
(58.5)
13.2
(55.8)
22.0
(71.6)
Прос. висока °C (°F) 5.8
(42.4)
5.6
(42.1)
6.0
(42.8)
7.3
(45.1)
9.2
(48.6)
11.1
(52)
12.8
(55)
13.1
(55.6)
11.5
(52.7)
9.3
(48.7)
7.2
(45)
6.2
(43.2)
8.8
(47.8)
Сред. дневна °C (°F) 4.0
(39.2)
3.6
(38.5)
4.0
(39.2)
5.2
(41.4)
7.0
(44.6)
9.0
(48.2)
10.7
(51.3)
11.0
(51.8)
9.6
(49.3)
7.5
(45.5)
5.5
(41.9)
4.3
(39.7)
6.8
(44.2)
Прос. ниска °C (°F) 1.7
(35.1)
1.3
(34.3)
1.7
(35.1)
3.0
(37.4)
5.1
(41.2)
7.1
(44.8)
9.0
(48.2)
9.2
(48.6)
7.6
(45.7)
5.4
(41.7)
3.4
(38.1)
2.1
(35.8)
4.7
(40.5)
Најниска забележана °C (°F) −8.8
(16.2)
−11.0
(12.2)
−9.2
(15.4)
−9.9
(14.2)
−3.0
(26.6)
0.0
(32)
1.5
(34.7)
1.5
(34.7)
−0.6
(30.9)
−4.5
(23.9)
−7.2
(19)
−10.5
(13.1)
−11.0
(12.2)
Прос. врнежи мм (ин) 157.7
(6.209)
115.2
(4.535)
131.6
(5.181)
89.5
(3.524)
63.3
(2.492)
57.5
(2.264)
74.3
(2.925)
96.0
(3.78)
119.5
(4.705)
147.4
(5.803)
139.3
(5.484)
135.3
(5.327)
1.321,3
(52,02)
Прос. бр. врнежливи денови (≥ 0.1 mm) 26 23 26 22 19 18 19 20 23 26 26 27 273
Прос. бр. снежни денови 8.3 6.6 8.0 4.4 1.5 0.0 0.0 0.0 0.1 1.4 5.5 8.2 44.0
Прос. релативна влажност (%) 89 88 88 87 87 88 89 90 89 89 88 89 88
Сред. бр. сончеви часови месечно 14.5 36.7 72.8 108.6 137.8 128.6 103.6 100.9 82.7 53.4 21.1 7.8 868.2
Извор: Дански метеролошки институт (влажност 1961–1990, врнежливи денови 1961–1990, снежни денови 1961–1990)[16][19][20]

Флора[уреди | уреди извор]

Фарските Острови припаѓаат на екорегионот фарски бореални тревишта.[21] Во природната вегетација на Фарските Острови надвладејуваат арктичко-алпски растенија, диви цвеќиња, треви, мов и лишаи. Поголемиот дел од низинската област е тревишта, а дел е тревнина, доминирана од грмушки, главно Calluna vulgaris. Меѓу тревната флора што се јавува на Фарските Острови е космополитскиот блатен трн, Cirsium palustre.[22]

Иако често е тврдено дека островите се природно без дрвја, неколку видови дрвја, меѓу кои грмушки врби (salix), смреки (juniperus) и закржлавени брези, го колонизирале островот по леденото доба, но исчезнале подоцна - очигледно како резултат на влијанија од пасење, можеби отежнати со промена на релативно повлажни поладни климатски услови приближно во исто време.[23] Ограничен број видови се успешно воведени во регионот, особено дрвја од чилеански регион Магелански потполарни шуми. Условите во магеланските потполарни шуми се слични на оние на Фарските Острови, со студени лета и речиси постојани потполарни ветрови. Следниве видови од Огнената Земја, Drimys winteri, Nothofagus antarctica, Nothofagus pumilio, и Nothofagus betuloides, успешно се воведени на Фарските Острови. Воведен нечилеански вид е црното памучно дрво, познат и како калифорниска топола (Populus trichocarpa).[се бара извор]

Збирка на фарски морски алги што произлегува од истражување спонзорирано од НАТО,[се бара извор] Британскиот музеј (природонаучен) и Фондацијата „Карлсберг“, се зачувани во Музејот Улстер (броеви на каталогот: F3195–F3307). Тој е еден од десетте егзикатни комплети. Неколку мали насади кои се состојат од растенија собрани од слични клими како што се Огнената Земја во Јужна Америка и Алјаска напредуваат на островите.

Фауна[уреди | уреди извор]

Атлантските пафини се многу чести и се дел од месната кујна.

Птичјата фауна во најголем процент ја сочинуваат морските птици и птиците кои се привлекувани на пространства каде што расте Calluna, веројатно поради недостаток на шумски површини и други соодветни живеалишта. Многу видови развиле посебни фарски подвидови: Somateria mollissima, обичен сколовранец, палче, Uria aalge, Cepphus grylle.[24] Corvus corax varius morpha leucophaeus, шаренолика врста на северноатлантскиот подвид на обичниот гавран, бил ендемичен на фарските острови, но сега е изумрен; обичната, целосно црна врста останува прилично распространета во архипелагот.[се бара извор]

Само неколку видови на диви копнени цицачи се наоѓаат на Фарските Острови денес, сите воведени од луѓето. На островите денес успеваат три вида: алпскиот зајак (Lepus timidus), кафеавиот стаорец (Rattus norvegicus) и куќниот глушец (Mus musculus). Освен овие, постои месна домашна раса овци, фарски овци (насликана на грб), а некогаш постоела разновидност на диви овци, кои преживеале на Литла Димун до средината на деветнаесеттиот век.[25]

Фарска овца со гратчето Сумба во позадина.

Сивата фока (Halichoerus grypus) се вообичаени околу бреговите далеку од човечките живеалишта.[26] Неколку видови китови живеат во водите околу Фарските Острови. Најпознати се Долгоперкаст кит (Globicephala melaena), кои сепак се ловени од островјаните во согласност со долготрајната месна традиција.[27] Орките (Orcinus orca) се редовни посетители низ островите.

Домашните животни на Фарските Острови се резултат на 1.200 години изолирано размножување. Како резултат на тоа, многу од домашните животни на островите не се наоѓаат никаде на друго место во светот. Фарски домашни раси се фарско пони, Фарска крава, фарска овца, Фарска гуска и Фарска патка.

Власт и политика[уреди | уреди извор]

Фарски Острови се самоуправна земја под надворешен суверенитет на Кралството Данска.[28] Фарската влада има извршна власт во работите на локалната самоуправа. Шефот на владата е нарекуван „легматур“ (фарски: Løgmaður; буквално: правник) и служи како премиер и шеф на фарската влада. Секој друг член на кабинетот е нарекуван министер на фарската влада (landsstýrismaður/ráðharri ако е маж, landsstýriskvinna/ráðfrú ако е жена). Фарското собрание - Løgting (Правно собрание) - датира од раните денови на спогодбата и тврди дека е еден од најдолго функционалните собраније во светот, заедно со исландското собрание и манското собрание. Собранието во моментов брои 33 пратеници.[29]

Тинганес во Торсхавн, седиште на дел од фарската власт.

Изборите се одржувани на општинско и национално ниво, при што дополнително се избирани двајца членови во Собранието на Данска (Фолкетинг). До 2007 година, имало седум изборни единици, кои биле укинати на 25 октомври истата година во корист на единствена национална единица.

Административна поделба[уреди | уреди извор]

Релјефна карта на Фарски Острови.

Административно, островите се поделени на 29 општини (фарски: kommunur) во кои има околу 120 населби.

Постојат и шест традиционални региони (sýslur): Нортојар, Ејстурој, Стрејмој, Вагар, Сандој и Сутурој. Иако повеќе нема никакво правно значење, терминот сè уште најчесто се користи за означување на географски регион. Во претходните времиња, секој регион имал свое собрание, таканареченото „várting“ („пролетно собрание“).

Односи со Европската Унија[уреди | уреди извор]

Како што било експлицитно наведено во двата Договори на Европската Унија, Фарските Острови не се дел од Европската Унија. Фарските Острови не се групирани со ЕУ кога станува збор за меѓународната трговија; на пример, кога ЕУ и Русија вовеле меѓусебни реципрочни трговски санкции поради Војната во Донбас во 2014 година, Фарците почнале да извезуваат значителни количини свеж лосос во Русија.[30] Покрај тоа, протокол кон договорот за пристапување на Данска кон Европските заедници пропишува дека данските државјани кои живеат во Фарски Острови, не се сметани за дански државјани во смисла на договори. Оттука, Данците кои живеат на Фарски не се граѓани на Европската Унија (иако другите државјани на ЕУ кои живеат таму остануваат граѓани на ЕУ). Фарски Острови не се опфатени со Шенгенскиот договор, но нема гранични проверки при патување помеѓу Фарски Острови и која било шенгенска земја (Фарски Острови се дел од Нордискиот пасошки сојуз од 1966 година и од 2001 година, немало постојани гранични проверки меѓу нордиските земји и остатокот од Шенген-зоната како дел од Шенгенскиот договор).[31][32][33]

Демографија[уреди | уреди извор]

Јазик[уреди | уреди извор]

Како што е наведено во делот 11 (§ 11) во Законот за домашна власт од 1948 година,[34][35] Фарскиот е главен и службен јазик во земјата, иако данскиот е изучуван во училиштата и може да биде користен од страна на фарските власти во односите со јавноста, а јавните служби обезбедуваат дански преводи на документи на барање.[34][36] Фарскиот јазик припаѓа на северногерманската јазичната гранка и потекнува од старонордискиот, што е најтесно поврзано со исландскиот. Поради својата географска изолација, тој повеќе има зачувано граматички особини кои се изгубени на данскиот, норвешкиот и шведскиот. Тој е единствениот јазик покрај исландскиот и елфалскиот, кој ја зачувал буквата Ð/ð (меко т), иако за разлика од другите, таа не е изговарана.

Фарскиот знаковен јазик бил службено усвоен како државен јазик во 2017 година.[37]

Култура[уреди | уреди извор]

Традиционална храна[уреди | уреди извор]

Традиционалната храна на Фарските Острови најчесто е направена од месо,морска храна,компири и свеж зеленчук.При подготвувањето на храната многу често се користи овчото месо.Како специјалитет се служи храна од морски животни.

Државни празници[уреди | уреди извор]

Годишната парада во чест на Олафовото бдение, на 28 јули 2005 година.

Олафовото бдение (фарски: Ólavsøka) е на 29 јули; ја одбележува смртта на Свети Олаф. Прославите се одржуваат во Торшавн, почнувајќи од вечерта на 28-ми и продолжуваат до 31-ви. 28 јули е половина работен ден за членовите на некои од синдикатите, додека Олафовден (Ólavsøkudagur) на 29 јули е целосен празник за повеќето, но не за сите членови на синдикатите.[38][39]

Службената прослава започнува на 29-ти, со отворањето на фарското Собрание, обичај кој датира од пред 900 години.ref>Schei, Kjørsvik Liv and Moberg, Gunnie. 1991. The Faroe Islands. ISBN 0-7195-5009-2</ref> Ова започнува со богослужба одржана во Торсхавнската соборна црква; сите членови на парламентот, како и граѓанските и црковните претставници одат до катедралата во поворка. Сите парохиски министри наизменично ја држат проповедта. По богослужбата, поворката се враќа во парламентот на свеченото отворање.

Другите прослави се обележувани со различни видови спортски натпревари, натпреварувањето во веслање (во торсхавнското пристаниште) е најпопуларно, уметнички изложби, поп концерти и познатиот фарски танц во Сјонлеикархусиит и на ваглитското пеење на отворено на 29 јули (продолжува по полноќ на 30 јули). Прославите имаат многу содржини, а овде се споменати само неколку.


Многу луѓе, исто така, ја одбележуваат приликата со носење на фарската носија.

Поврзано[уреди | уреди извор]

Други слични територии[уреди | уреди извор]

Наводи[уреди | уреди извор]

  1. Statistical Facts about the Faroe Islands Архивирано на 14 јули 2014 г., 219, The Prime Minister's Office, accessed 13 July 2011.
  2. „Faroe Islands“. The CIA World Factbook. 6 декември 2023. Посетено на 8 мај 2024.
  3. „Heim | Hagstova Føroya“. hagstova.fo.
  4. Statistics Faroe Islands, accessed 2 December 2012.
  5. „Faroe Islands | Data“. World Bank Open Data. Посетено на 8 мај 2024.
  6. „PX-Web – Vel talvu“. statbank.hagstova.fo.
  7. Filling Gaps in the Human Development Index Архивирано на 5 октомври 2011 г., United Nations ESCAP, February 2009
  8. "[1]." visitfaroeislands.com. Посетено на 8 мај 2024. „Пред да пристигнете на Фарските Острови“.
  9. „Faroe Islands“. The World Factbook. CIA. Посетено на 8 мај 2024.
  10. Geoffroy, Laurent; Bergerat, Francoise; Angelier, Jacques (1996). „Brittle tectonism in relation to the Palaeogene evolution of the Thulean/NE Atlantic domain: A study in Ulster“. Geological Journal. 31 (3): 259–269. doi:10.1002/(SICI)1099-1034(199609)31:3<259::AID-GJ711>3.0.CO;2-8.
  11. Dahrén, Börje (2016). „Magma plumbing architecture in Indonesia and the North Atlantic Igneous Province“.
  12. Jolley, David W.; Bell, Brian R. (2002). „The evolution of the North Atlantic Igneous Province and the opening of the NE Atlantic rift“. Geological Society, London, Special Publications. 197 (1): 1–13. Bibcode:2002GSLSP.197....1J. doi:10.1144/GSL.SP.2002.197.01.01. ISSN 0305-8719. S2CID 129653395.
  13. Richardson, K.R; Smallwood, J.R; White, R.S; Snyder, D.B; Maguire, P.K.H (December 1998). „Crustal structure beneath the Faroe Islands and the Faroe–Iceland Ridge“. Tectonophysics. 300 (1–4): 159–180. Bibcode:1998Tectp.300..159R. doi:10.1016/S0040-1951(98)00239-X.
  14. Harland, K. E.; White, R. S.; Soosalu, H. (April 2009). „Crustal structure beneath the Faroe Islands from teleseismic receiver functions“. Geophysical Journal International. 177 (1): 115–124. Bibcode:2009GeoJI.177..115H. doi:10.1111/j.1365-246X.2008.04018.x.
  15. GHCN Climate data, Thorshavn series 1881 to 2007
  16. 16,0 16,1 „Monthly means and extremes 1961–1990 and 1981–2010 for air temperature, atmospheric pressure, hours of bright sunshine and precipitation–Denmark, The Faroe Islands and Greenland“ (PDF). Danish Meteorological Institute. стр. 16–19. Посетено на 9 мај 2024.
  17. „Plant production on a Faeroese farm 1813–1892, related to climatic fluctuations“ (PDF). Архивирано од изворникот (PDF) на 17 март 2012. Посетено на 9 мај 2024.
  18. „Rekordvarm vinter på Færøerne“. Дански метеролошки институт. 2017-03-03. Архивирано од изворникот на 2017-03-07. Посетено на 9 мај 2024.
  19. „DMI Report 18–19: Climatological Standard Normals 1981–2010 Denmark, The Faroe Islands and Greenland Based on Data Published in DMI Reports 18–08, 18–04 and 18–05“ (PDF). Danish Meteorological Institute. Архивирано од изворникот (PDF) на 10 февруари 2019. Посетено на 9 мај 2024.
  20. „The Climate of The Faroe Islands with Climatological Standard Normals, 1961–1990“ (PDF). Danish Meteorological Institute. Архивирано од изворникот (PDF) на 10 февруари 2019. Посетено на 9 мај 2024.
  21. Dinerstein, Eric; Olson, David; Joshi, Anup; Vynne, Carly; Burgess, Neil D.; Wikramanayake, Eric; Hahn, Nathan; Palminteri, Suzanne; Hedao, Prashant; Noss, Reed; Hansen, Matt; Locke, Harvey; Ellis, Erle C; Jones, Benjamin; Barber, Charles Victor; Hayes, Randy; Kormos, Cyril; Martin, Vance; Crist, Eileen; Sechrest, Wes; Price, Lori; Baillie, Jonathan E. M.; Weeden, Don; Suckling, Kierán; Davis, Crystal; Sizer, Nigel; Moore, Rebecca; Thau, David; Birch, Tanya; Potapov, Peter; Turubanova, Svetlana; Tyukavina, Alexandra; de Souza, Nadia; Pintea, Lilian; Brito, José C.; Llewellyn, Othman A.; Miller, Anthony G.; Patzelt, Annette; Ghazanfar, Shahina A.; Timberlake, Jonathan; Klöser, Heinz; Shennan-Farpón, Yara; Kindt, Roeland; Lillesø, Jens-Peter Barnekow; van Breugel, Paulo; Graudal, Lars; Voge, Maianna; Al-Shammari, Khalaf F.; Saleem, Muhammad (2017). „An Ecoregion-Based Approach to Protecting Half the Terrestrial Realm“. BioScience. 67 (6): 534–545. doi:10.1093/biosci/bix014. ISSN 0006-3568. PMC 5451287. PMID 28608869.
  22. Hogan, C. Michael (2009) Marsh Thistle: Cirsium palustre, GlobalTwitcher, ed. N. Stromberg Архивирано на 13 декември 2012.
  23. Olsen, Jesper; Björck, Svante; Leng, Melanie J.; Gudmundsdóttir, Esther Ruth; Odgaard, Bent V.; Lutz, Christina M.; Kendrick, Chris P.; Andersen, Thorbjørn J.; Seidenkrantz, Marit-Solveig (1 September 2010). „Lacustrine evidence of Holocene environmental change from three Faroese lakes: a multiproxy XRF and stable isotope study“. Quaternary Science Reviews. 29 (19): 2765. doi:10.1016/j.quascirev.2010.06.029. ISSN 0277-3791.
  24. „The Faroese Fauna“. Mundofree.com. Посетено на 9 мај 2024.
  25. Ryder, M. L. (1981). „A survey of European primitive breeds of sheep“. Ann. Génét. Sél. Anim. 13 (4): 381–418 [p. 400]. doi:10.1186/1297-9686-13-4-381. PMC 2718014. PMID 22896215.
  26. Предлошка:Наведен весник
  27. Rogers, Stephanie „Pilot Whales Brutally Slaughtered Annually in the Faroe Islands“. Архивирано од изворникот на 22 мај 2012. Посетено на 9 мај 2024.CS1-одржување: бот: непознат статус на изворната URL (link)
  28. „About the Faroe Islands“. www.government.fo (англиски). Посетено на 2022-10-08.
  29. „Tingmenn“ (фарски). Logting.fo. Архивирано од изворникот на 10 февруари 2008. Посетено на 8 мај 2024.
  30. Troianovski, Anton (21 февруари 2015). „Faeroe Islands Boom by Selling Salmon to Russia“. The Wall Street Journal.
  31. „Implementation of Schengen convention by the prime minister as approved by the Løgting“. Tinganes.fo. Архивирано од изворникот на 21 јули 2011. Посетено на 9 мај 2024.
  32. Brandtjen, Roland (May 2022). „The impact of Brexit on the identity of small British-European nations“. Small States & Territories Journal (англиски). 5 (1): 13–30.
  33. Brandtjen, Roland (2019). Europeanized separatism and micro-nations: secession to gain full EU-membership?: an analysis of the Isle of Man and the Faroe Islands. Schriftenreihe Schriften zur Europapolitik. Rheinisch-Westfälische Technische Hochschule Aachen. Хамбург: Verlag Dr. Kovač. ISBN 978-3-339-10954-5.
  34. 34,0 34,1 „Lov nr. 11 af 31. mars 1948 om Færøernes Hjemmestyre“. Lógasavid. 31 March 1948. Посетено на 9 мај 2024.
  35. „Lov om Færøernes Hjemmestyre (* 1)“. Retsinformation. 23 March 1948. Посетено на 9 мај 2024.
  36. „Faroese Language“. The Government of the Faroe Islands. Архивирано од изворникот на 30 октомври 2020. Посетено на 9 мај 2024.
  37. „Teknmál er nú alment mál í Føroyum“. www.in.fo (фарски). 7 мај 2017. Посетено на 9 мај 2024.
  38. „Industry.fo, Frídagar um Ólavsøkuna“. Архивирано од изворникот на 5 мај 2014.
  39. „Nordlysid.fo“. Архивирано од изворникот на 2014-12-23.

Надворешни врски[уреди | уреди извор]