Општествено уредување

Од Википедија — слободната енциклопедија
Државни уредувања

Дел од темата Политика

Непосредна демократија
Претставничка демократија
Апсолутна монархија
Уставна монархија
Мешовито управување
Уставна република
Уставна република со елементи на непосредна демократија
Парламентарна република
Социјалистичка република
Капиталистичка република
Портал Политика · уреди

Општествено уредување или облик на управување — збир од политички институции на власта во една држава која има за цел со нивна помош да раководи со земјата.

Емпириски и поимовни проблеми[уреди | уреди извор]

Утврдувањето на општественото уредување на една држава навидум се чини лесна задача. Обично се вели дека САД е федеративна република додека пак СССР бил тоталитаристичка држава. Меѓутоа, според излагањата на политиколозите Копштајн и Лихбах, впрочем не е лесно да се дефинира карактерот на режимот во државата.[1] Особено наоѓаме на проблеми кога треба да посочиме кои се елементите од суштинско значење за дадено уредување. Се чини дека е полесно да се утврди уредувањето во една земја отколку да се определат неопходните својства што го образуваат таквиот систем.

Политикологијата веќе долго време се занимава со создавање на типологија или таксономија на политеите бидејќи типологиите на политичките системи не се очигледни.[2] Од особена важност за ова се политиколошките дисциплини компаративна политика и меѓународни односи.

Еден приод кон проблематиката е понатаму да се разгледа карактерот на елементите на еден систем. Во примерот со САД и СССР знаеме дека обете земји распишувале избори, но значајна разлика е тоа што СССР имал еднопартиски систем и сите други партии биле забранети. За разлика од ова, САД има де факто двопартиски систем каде политичките партии подлежат на законски уредби, но не се забранети. Покрај ова, повеќето вестминстерски демократии како Обединетото Кралство и земјите од Комонвелтот имаат барем по три крупни партии. Државите со посредна демократија (на пр. Канада, Индија и САД) сепак се одликуваат со извесен степен на непосредна демократија во облик на рефередуми, како и делиберативна демократија во облик на долги и сложени процедури кога се вршат уставни промени.

Одредувањето на режимот е отежнато и поради фактот што огромен број на политички системи водат потекло од социоекономски движења кои потоа се институционализираат во владата преку политички партии кои се носители на таа идеологија. Поради практичинте и идеолошките врски со извесни системи, може да се сметаат за облици на управување сами по себе.

Карта[уреди | уреди извор]

Државите во светот обоени според општествено уредување (јануари 2011)
Целосно претседателски републики.
Претседателски републики каде шефот на државата е воедно и шеф на владата.
Полупретседателски републики.
Парламентарни републики.
Парламентарни уставни монархии каде монархот нема лична власт.
Парламентарни уставни монархии каде монархот има лична власт (напати заедно со слаб парламент).
Апсолутни монархии.
Еднопартиски држави.
Воени диктатури (ваквите земји може де јуре да се водат под друго општествено уредување, како да речеме република).
Карта на облиците на управување во светот

Поврзано[уреди | уреди извор]

Наводи[уреди | уреди извор]

  1. Kopstein and Lichbach (2005:4)
  2. Lewellen, Ted C. Political Anthropology: An Introduction Third Edition. Praeger Publishers; III издание (30 ноември 2003)

Литература[уреди | уреди извор]

  • Boix, Carles (2003). Democracy and Redistribution. New York: Cambridge University Press.
  • Bunce, Valerie. 2003. “Rethinking Recent Democratization: Lessons from the Postcommunist Experience.” World Politics 55(2):167-192.
  • Colomer, Josep M. (2003). Political Institutions. Oxford: Oxford University Press.
  • Dahl, Robert Polyarchy, Yale University Press (1971)
  • Heritage, Andrew, Editor-in-Chief. 2000. World Desk Reference
  • Lijphart, Arend (1977). Democracy in Plural Societies: A Comparative Exploration. New Haven: Yale University Press.
  • Linz, Juan. 2000. Totalitarian and Authoritarian Regimes. Boulder: Lynne Rienner.
  • Linz, Juan, and Stepan, Alfred. 1996. Problems of Democratic Transition and Consolidation: Southernn Europe, South America, and Post-Communist Europe. Baltimore: Johns Hopkins Press.
  • Lichbach, Mark and Alan Zukerman, eds. 1997. Comparative Politics: Rationality, Culture, and Structure, Cambridge: Cambridge University Press, 1997.
  • Luebbert, Gregory M. 1987. “Social Foundations of Political Order in Interwar Europe,” World Politics 39, 4.
  • Moore, Barrington, Jr. 1966. Social Origins of Dictatorship and Democracy: Lord and Peasant in the Making of the Modern World. Cambridge: Beacon Press, гл. 7-9.
  • Comparative politics : interests, identities, and institutions in a changing global order/edited by Jeffrey Kopstein, Mark Lichbach, 2nd ed, Cambridge University Press, 2005.
  • O’Donnell, Guillermo. 1970. Modernization and Bureaucratic-Authoritarianism. Berkeley: University of California.
  • O’Donnell, Guillermo, Schmitter, Philippe C., and Whitehead, Laurence, eds., Transitions from Authoritarian Rule: comparative Perspectives. Baltimore: Johns Hopkins University Press.
  • Przeworski, Adam. 1992. Democracy and the Market: Political and Economic Reforms in Eastern Europe and Latin America, New York: Cambridge University Press.
  • Przeworski, Adam, Alvarez, Michael, Cheibub, Jose, and Limongi, Fernando. 2000. Democracy and Development: Political Institutions and Well Being in the World, 1950-1990. New York: Cambridge University Press.
  • Shugart, Mathhew and John M. Carey, Presidents and Assemblies: Constitutional Design and Electoral Dynamics, New York, Cambridge Univ. Press, 1992.
  • Taagepera, Rein and Matthew Shugart. 1989. Seats and votes: The effects and determinants of electoral systems, Yale Univ. Press.jimmy

Надворешни врски[уреди | уреди извор]