Тирено-Адријатико

Од Википедија — слободната енциклопедија
Тирено-Адријатико
За трката
Датумсредина на март
Регион Италија
Месно имеTirreno–Adriatico (италијански)
ПрекарТрка на две мориња
ДисциплинаДрумски
НатпреварувањеСветска турнеја на UCI
ВидЕтапна трка
ОрганизаторRCS Sport
Историја
Прво одржување1966 (1966)
Одржувања57 (до 2022)
Прв победник Дино Ѕандегу (ИТА)
Најмногу победи Роже де Влеминк (БЕЛ) (6 победи)
Неодамнешен победник Тадеј Погачар (СЛО)

Тирено-Адријатико (неофицијално наречена и Трка на две мориња) — елитна велосипедска етапна трка помеѓу бреговите на Тиренско и Јадранско Море во Италија. Традиционално се одржува во почетокот на сезоната и се смета за важна подготовка за класичната трка Милано-Санремо. Од 2005 до 2007, била дел од календарот на UCI ProTour, и иако била класификувана во 2008 како настан од европската турнеја, кога организаторот RCS ги повлекол сите негови настани од примарниот календар на UCI, трката станала дел од календарот на Светски ранкинг на UCI следната година.

Првпат била одржана во 1966 и тоа издание се состоело од 3 етапи, кои веќе од наредното издание на трката станале 5 до 1984. Од 1984 трката се состоела од 6, 7 или 8 етапи; меѓутоа, од 2002 станала седумдневна трка. Од второто издание на трката секогаш завршува во Сан Бенедето дел Тронто.[1]

Со освојување на шест последователни изданија (1972–77), Роже де Влеминк го држи рекордот по број на освоени победи.[1]

Таа е една од неколкуте велосипедски трки, на која Еди Меркс нема остварено победа.[2][3]

Список на победници[уреди | уреди извор]

Година Победник Етапи Должина (км)
1966  Дино Ѕандегу (ИТА) 3 604
1967  Франко Битоси (ИТА) 5 1.068
1968  Клаудио Мичелото (ИТА) 5 1.037
1969  Карло Чијапано (ИТА) 5 946
1970  Антон Хубрехтс (БЕЛ) 5 913
1971  Итало Зилиоли (ИТА) 5 985
1972  Роџер де Флеминк (БЕЛ) 5 884
1973  Роџер де Флеминк (БЕЛ) 5 582
1974  Роџер де Флеминк (БЕЛ) 5 781
1975  Роџер де Флеминк (БЕЛ) 5 816
1976  Роџер де Флеминк (БЕЛ) 5 882
1977  Роџер де Флеминк (БЕЛ) 5 809
1978  Џузепе Сарони (ИТА) 5 864
1979  Кнут Кнудсен (НОР) 5 916
1980  Франческо Мозер (ИТА) 5 814
1981  Франческо Мозер (ИТА) 5 835
1982  Џузепе Сарони (ИТА) 5 820
1983  Роберто Висентини (ИТА) 5 857
1984  Томи Прим (ШВЕ) 6 1.043
1985  Јоп Зетемелк (ХОЛ) 6 1.011
1986  Луцијано Работини (ИТА) 6 981
1987  Ролф Соренсен (ДАН) 6 936
1988  Ерих Мехлер (ШВА) 6 930
1989  Тони Ромингер (ШВА) 7 1.071
1990  Тони Ромингер (ШВА) 8 1.041
1991  Херминио Дијаз-Забала (ШПА) 8 1.317
1992  Ролф Соренсен (ДАН) 8 1.166
1993  Маурицио Фондрист (ИТА) 8 1.431
1994  Џорџо Фурлан (ИТА) 8 1.316
1995  Стефано Колаге (ИТА) 8 1.422
1996  Франческо Касагранде (ИТА) 8 1.370
1997  Роберто Петито (ИТА) 8 1.162
1998  Ролф Јерман (ШВА) 8 1.437
1999  Мишел Бартоли (ИТА) 8 1.412
2000  Абрахам Олано (ШПА) 8 1.249
2001  Давид Ребелин (ИТА) 8 1.155
2002  Ерик Декер (ХОЛ) 7 1.049
2003  Филипо Поцато (ИТА) 7 1.235
2004  Паоло Бетини (ИТА) 7 1.228
2005  Оскар Фреир (ШПА) 7 1.214
2006  Томас Декер (ХОЛ) 7 1.108
2007  Андреас Кледен (ГЕР) 7 1.097
2008  Фабијан Канчелара (ШВА) 7 1.122
2009  Микеле Скарпони (ИТА) 7 1.095
2010  Стефано Гарцели (ИТА) 7 1.229
2011  Кадел Еванс (АВС) 7 1.075
2012  Винченцо Нибали (ИТА) 7 1.063
2013  Винченцо Нибали (ИТА) 7 1.060,1
2014  Алберто Контадор (ШПА) 7 1.034,6
2015  Наиро Кинтана (КОЛ) 7 1.006,4
2016  Грег ван Авермат (БЕЛ) 6 851
2017  Наиро Кинтана (КОЛ) 7 1.030,7
2018  Михал Квјатковски (ПОЛ) 7 992,5
2019  Примож Роглич (СЛО) 7 1.048,5
2020  Сајмон Јејтс (ВБР) 8 1.138,1
2021  Тадеј Погачар (СЛО) 7 1.104,1
2022  Тадеј Погачар (СЛО) 7 1.133,9

Повеќекратни победници[уреди | уреди извор]

Победи Велосипедист Изданија
6  Роже де Влеминк (БЕЛ) 1972, 1973, 1974, 1975, 1976, 1977
2  Џузепе Сарони (ИТА) 1978, 1982
 Франческо Мозер (ИТА) 1980, 1981
 Ролф Серенсен (ДАН) 1987, 1992
 Тони Ромингер (ШВА) 1989, 1990
 Винченцо Нибали (ИТА) 2012, 2013
 Наиро Кинтана (КОЛ) 2015, 2017
 Тадеј Погачар (СЛО) 2021, 2022

Победи по земја[уреди | уреди извор]

Победи Земја
24  Италија
8  Белгија
5  Швајцарија
4  Шпанија
3  Словенија,  Холандија
2  Данска ,  Колумбија
1 Австралија Австралија,  Обединето Кралство,  Германија,  Норвешка,  Полска,  Шведска

Наводи[уреди | уреди извор]

  1. 1,0 1,1 Baroni, Francesco (2008). La Bicicletta. Mito, tecnica e passione. Edizioni White Star. p.238-239. ISBN 978-88-540-0635-5
  2. „Официјална страница на Тирено-Адријатико - Достигнувања“ Архивирано на 10 март 2013 г.. 12 февруари 2013
  3. ((италијански))"Il Palmares di Eddy Merckx" Архивирано на 12 март 2014 г., MuseoCiclismo.it. 12 февруари 2013

Надворешни врски[уреди | уреди извор]