Црногорци
| Вкупен број | |
|---|---|
| 500,000 - 700,000 | |
| Подрачја со значајно население | |
| 150,000 (со црногорско потекло)[2] | |
| 70,000 (2002 попис)[3] | |
| 50,000 (2004 попис) | |
| 10,071 (1991 попис)[4] | |
| 4,926 (2001 попис)[5] | |
| 2,686 (2002 попис)[6] | |
| 2,667 (2002 попис)[7] | |
| 2,000 to 2,500 (2000 попис)[8] | |
| 2,370 (2006 попис)[9] | |
| 1,171 (2006 попис) | |
| 800 (2006 попис) | |
| 30,000 (2001 попис) | |
| Јазици | |
| црногорски, српски | |
| Вероисповед | |
| претежно православни христијани | |
| Сродни народи | |
| Словени, особено Јужни Словени | |
|
Црногорците (црногорски: Црногорци/Crnogorci) се најмалубројниот јужнословенски народ. Црногорците претежно живеат во Црна Гора. Вкупниот број на Црногорци е околу 350.000, а најмногу се застапени во својата татковина со 45 %, односно 278.865, а во Србија ги има околу 38.000. Црногорски заедници има во околните земји — Косово, Босна и Херцеговина, Хрватска, Словенија, а ги има и во Македонија. Повеќето Црногорци говорат на српски јазик, но голем број зборуваат и на црногорски јазик.
Религија
[уреди | уреди извор]
Повеќето Црногорци се православни христијани од кои дел се припадници на Црногорската Православна Црква, а дел се припадници на Српската православна црква. Исто така има Црногорци со исламска вероисповед, како и припадници на католичката црква. Иако Црна Гора има околу 20% муслимани, не се сите етнички Црногорци, бидејќи меѓу нив има Бошњаци, Албанци и Роми. Исто така, може да се сретнат луѓе кои се изјасниле како муслимани по националност, но сепак нивниот јазик е црногорски.
Црногорците како тема во уметноста
[уреди | уреди извор]- „Црногорецот на Црногорката“ (Црногорац Црногорки) - песна на српскиот поет Ѓура Јакшиќ.[10]
- „Бонапарт и Црногорците“ — песна на Пушкин од 1834 година.[11]
Наводи
[уреди | уреди извор]- ↑ „Census of Population, Households and Dwellings in Montenegro 2011“ (PDF). July 12, 2011. Посетено на 13 July 2011.
- ↑ )
- ↑ Official results of Serbia census 2002, Republic bureau of statistics Архивирано на 14 април 2011 г.)
- ↑ [Official results from the book: Ethnic composition of Bosnia-Herzegovina population, by municipalities and settlements, 1991. census, Zavod za statistiku Bosne i Hercegovine - Bilten no.234, Sarajevo 1991.]
- ↑ „Official Results of Croatia census 2001, Central Bureau of Statistics of Croatia“. Архивирано од изворникот на 2015-12-27. Посетено на 2009-06-21.
- ↑ „Official Results of Macedonia census 2002, State Staticistal Office of the Republic of Macedonia“. Архивирано од изворникот на 2009-11-13. Посетено на 2009-06-21.
- ↑ „Official Results of Slovenia census 2002, Staticistal Office of the Republic of Slovenia“. Архивирано од изворникот на 2017-06-01. Посетено на 2009-06-21.
- ↑ „State Report of Albania from CoE, PDF“ (PDF). Архивирано од изворникот (PDF) на 2006-08-27. Посетено на 2006-08-27.
- ↑ „архивски примерок“. Архивирано од изворникот на 2009-03-07. Посетено на 2009-06-21.
- ↑ Родољубиве песме. Београд: Просвета (без дата), стр. 83.
- ↑ A. S. Puškin, Lirika. Rad, Beograd, 1979, стр. 266-267.
Поврзано
[уреди | уреди извор]Надворешни врски
[уреди | уреди извор]- Сојуз на Црногроци во Америка (англиски)
- Шпиро Кулишиќ: За етногенезата на Црногорците (црногорски)
- Етничко потекло на Црногорците[мртва врска] (српски)
| Оваа статија за народ е никулец. Можете да помогнете со тоа што ќе ја проширите. |
| ||||||
| ||||||||||||||||||||||||||
| ||||||||||||||||||||