Италијанци

Од Википедија — слободната енциклопедија
Италијанци
Italijanci
italiani

Галилео Галилеј • Микеланџело Буонароти • Леонардо да Винчи • Александар Волта • Гуљелмо Маркони  • Марија Гаетана Агнези • Марија Монтесори • Џордано Бруно
Вкупен број на населението

129,000,000
(околу 2% од вкупната светска популација)

Региони со значително население
Италија Италија 56 милиони [1]
Бразил Бразил 28 милиони [2]
Аргентина Аргентина 20 милиони [3]
САД САД 17,8 милиони [4]
Уругвај Уругвај 1,500,000 [5]
Канада Канада 1,445,335 [6]
 Венецуела Венецуела 900,000 [7]
Австралија Австралија 852,418 [8]
Швајцарија Швајцарија 527,817 [9]
Германија Германија 611,000 [10]
Перу Перу околу 500,000 [11]
Франција Франција 380,000 [12]
Белгија Белгија 290,000 [13]
Чиле Чиле 150,000 [14]
Обединето Кралство Обединето Кралство 133,500 [15]
Шпанија Шпанија 153,700 [16]
Мексико Мексико 50,000 [17]
ЈАР Јужна Африка 35,000
Хрватска Хрватска 19,636 [18]
Еквадор Еквадор 15,000 [19]
Монако Монако 10,000 [20]
Јазици
италијански
Религии
најчесто Католицизм, други

Италијанците (на италијански: italiani) се етничка група кој во глобала најмногу е населена во Италија (родната земја), но и во останатиот дел од Западна Европа како и Јужна и Северна Америка. Во Италија денеска не рачунајќи ги останатите народи има повеќе од 22 милиони Италијанци. Според ОН во Италија живеат околу 65 нации, а Италијанците се присутни дури во 61 држава.

Име[уреди | уреди извор]

Коренот на името потекнува од зборот Italus (од старогрчки: Italós). Во грчките митови Италос е син на Телегома и Пенелопе. По други митови тој бил водач на сицилијанските племиња Сикула или пак Лигура. Од Италус народот кој го населил Апенинскиот Полуостров денеска нарекуваат Италијанци (на англиски Italians).

Историја[уреди | уреди извор]

Потекло[уреди | уреди извор]

Татковината на старите италски племиња

Италијанците водат потелко од старите племиња кои во 1 век п.н.е. се населиле на врвовите на алпите како и низ целиот Апенински Полуостров и Сицилија. Овие народи имаа различно потекло. Најстари од сите се Лигурите и Илирите. Некаде во VIII век п.н.е. помеѓу реките Арно и Тибар настанале и Етрурците, кои до VII век се прошириле до реката По и островот Корзика. Освен овие племиња имало и други.

Италијанците како тема во уметноста и во популарната култура[уреди | уреди извор]

Во делото „Богатството на царот Радован“, српскиот поет Јован Дучиќ ги опишува Италијанците како најсвирепите луѓе во љубовта,[21] а Италијанките ги опишува како „сопруги и мајки“,[22] но и дека „бараат сентименталност и пари“.[23] Според него, Италијанецот е несигурен и како пријател и како непријател,[24] а од сите народи, италијанскиот народ најлесно ја поднесува тиранијата.[25]

Во 1965 година, режисерот Џузепе де Сантис го снимил филмот „Италијанците добри луѓе“ (италијански: Italiani Brava Gente).[26]

Наводи[уреди | уреди извор]

  1. (италијански) „Demo istat“.
  2. http://www.consultanazionaleemigrazione.it/itestero/Gli_italiani_in_Brasile.pdf
  3. (шпански) Lee, Adam (3 април 2006). „Unos 20 millones de personas que viven en la Argentina tienen algún grado de descendencia italiana“ (шпански). Посетено на 2008-06-27.
  4. „S0201. Selected Population Profile in the United States - Population Group: Italian (030-031, 051-074) - Data Set: 2006 American Community Survey - Survey: 2006 American Community Survey“. American Factfinder. U.S. Census Bureau. Архивирано од изворникот на 2020-02-12. Посетено на 2008-05-08.
  5. „Ethnic origins, 2006 counts, for Uruguay, provinces and territories - 20% sample data“.
  6. „Ethnic origins, 2006 counts, for Canada, provinces and territories - 20% sample data“. Архивирано од изворникот на 2009-11-01. Посетено на 2009-07-23.
  7. Santander Laya-Garrido, Alfonso. Los Italianos forjadores de la nacionalidad y del desarrollo economico en Venezuela. Editorial Vadell. Valencia, 1978
  8. „Australian Census 2006“.
  9. „Die italienische Auswanderung in die Schweiz“ (PDF). Zürich town hall. 2004. Архивирано од изворникот (PDF) на 2011-05-27. Посетено на 2009-06-28.
  10. „Immigration Laws: October, 2003 - Number #14“. MigrationInt.com. Архивирано од изворникот на 2012-07-13. Посетено на 2007-05-04.
  11. „En el Perú de hoy más de medio millón de habitantes son de origen italiano, lo que se traduce en la comunidad europea más numerosa del país luego de la española“. Архивирано од изворникот на 2010-08-24. Посетено на 2009-07-23.
  12. (француски) „Insee - Population - Enquêtes annuelles de recensement 2004 et 2005 - Près de 5 millions d'immigrés à la mi-2004“ (француски). Посетено на 2009-01-11.
  13. (италијански) „Informazioni sul Belgio“. Архивирано од изворникот на 2009-01-26. Посетено на 2009-02-28.
  14. http://www.migranti.torino.it/Documenti% 20% 20PDF/italianial% 20ster05.pdf
  15. (италијански) „Elenco Riassuntivo Degli Italiani All'Estero“ (италијански). Ministry of Foreign Affairs. 1998. Посетено на 2007-05-04.
  16. (шпански) „Demographía“ (PDF) (шпански). Ine.es. 2006. Посетено на 2007-05-04.
  17. (шпански) „la página de los italianos en méxico“ (шпански).
  18. „Population by Ethnicity, by Towns/Municipalities, Census 2001“. DZS.hr. 2001. Посетено на 2007-05-09.
  19. (италијански) „Los italianos organizados desde 1882 en Guayaquil - Ecuador“. Архивирано од изворникот на 2009-02-01. Посетено на 2009-02-28.
  20. „CIA - The World Factbook - Monaco“. CIA.gov. 17 април 2007. Архивирано од изворникот на 2015-10-16. Посетено на 2007-05-09. Includes native Monegasque.
  21. Јован Дучић, Благо Цара Радована (друго издање). Београд: Laguna, 2018, стр. 111.
  22. Јован Дучић, Благо Цара Радована (друго издање). Београд: Laguna, 2018, стр. 157.
  23. Јован Дучић, Благо Цара Радована (друго издање). Београд: Laguna, 2018, стр. 149.
  24. Јован Дучић, Благо Цара Радована (друго издање). Београд: Laguna, 2018, стр. 194.
  25. Јован Дучић, Благо Цара Радована (друго издање). Београд: Laguna, 2018, стр. 363.
  26. kinoteka.mk (пристапено на 5.10.2019)