Ерзјански јазик
Прејди на прегледникот
Прејди на пребарувањето
Ерзјански јазик | ||
---|---|---|
эрзянь кель | ||
Застапен во | Русија | |
Подрачје | Мордовија, Нижегородска област, Чувашија, Уљјановска област, Самарска област, Пензенска област, Саратовска област, Оренбуршка област, Татарстан, Башкортостан | |
Говорници | 36,700 (2010)[1] | |
Јазично семејство | уралско
| |
Писмо | кирилица | |
Статус | ||
Службен во | Мордовија (Русија) | |
Јазични кодови | ||
ISO 639-2 | myv | |
ISO 639-3 | myv | |
|
Ерзјански јазик — зборуван од околу 500 000 луѓе во стевот од кои 440 000 само во Русија. Официјален е во Мордовија заедно со рускиот јазик. Јазикот се пишува со ерзјанска азбука, азбука заснована на кирилицата. Ерзјанскиот јазик е дел од групата на мордвински јазици од семејството на уралски јазици.
Гласови[уреди | уреди извор]
Самогласки[уреди | уреди извор]
предни | централни | задни | |
---|---|---|---|
затворени | i | ɨ | u |
средни | e | o | |
отворени | a |
Согласки[уреди | уреди извор]
Лабијални | Алвеоларни | Посталвеоларни | Непчани | Веларни | |||
---|---|---|---|---|---|---|---|
Тврди | Палатизирани | ||||||
Носни | /m/ | /n/ | /nʲ/ | ||||
Експлозивни | безвучни | /p/ | /t/ | /tʲ/ | /k/ | ||
звучни | /b/ | /d/ | /dʲ/ | /g/ | |||
африкативни | безвучни | /ʦ/ | /ʦʲ/ | /ʧ/ | |||
фрикативни | безвучни | /f/ | /s/ | /sʲ/ | /ʃ/ | /x/ | |
Звучни | /v/ | /z/ | /zʲ/ | /ʒ/ | |||
Вевни | /r/ | /rʲ/ | |||||
Апроксимантни | /l/ | /lʲ/ | /j/ |
Наводи[уреди | уреди извор]
- ↑ Janurik, Boglárka (2013). „Code-switching in an Erzya-Russian bilingual variety: An "endangered" transitory phase in a contact situation“. Во Mihas, Elena; Perley, Bernard; Rei-Doval, Gabriel; и др. (уред.). Responses to Language Endangerment. In honor of Mickey Noonan. New directions in language documentation and language revitalization. Amsterdam/Philadelphia: John Benjamins. стр. 180. ISBN 978-90-272-0609-1. Посетено на 17 August 2014.
![]() |
Оваа статија за за уралски јазик е никулец. Можете да помогнете со тоа што ќе ја проширите. |
|
|