Астероид од типот S: Разлика помеѓу преработките

Од Википедија — слободната енциклопедија
[проверена преработка][проверена преработка]
Избришана содржина Додадена содржина
Создадена страница со: мини|[[433 Ерос — пример за астероид од типот S.]] '''Астеро...
 
Ред 50: Ред 50:
}} <!-- end of reflist -->
}} <!-- end of reflist -->


== Извори ==
* {{наведено списание |ref=Bus2002 |first=S. J. |last=Bus |first2=R. P. |last2=Binzel |title=Phase II of the Small Main-belt Asteroid Spectroscopy Survey: A feature-based taxonomy |journal=Icarus |volume=158 |issue=1 |pages=146–177 |doi=10.1006/icar.2002.6856 |year=2002 |bibcode=2002Icar..158..146B|url=https://semanticscholar.org/paper/7332ce5163551b5ad96203e710f02ede89a832d9 }}
* {{наведено списание |ref=Bus2002 |first=S. J. |last=Bus |first2=R. P. |last2=Binzel |title=Phase II of the Small Main-belt Asteroid Spectroscopy Survey: A feature-based taxonomy |journal=Icarus |volume=158 |issue=1 |pages=146–177 |doi=10.1006/icar.2002.6856 |year=2002 |bibcode=2002Icar..158..146B|url=https://semanticscholar.org/paper/7332ce5163551b5ad96203e710f02ede89a832d9 }}



Преработка од 12:54, 14 јуни 2021

433 Ерос — пример за астероид од типот S.

Астероид од типот Sастероид од спектрален тип кој се одликува со силициум-диоксиден (каменест) минералошки состав. Околу 17 % од астероидите се од овој тип, што ги прави втори по застапеност по јаглеродните (тип C).

Особености

Ваквите астероиди обично имаат албедо од 0,20[1] и се умерено сјајни, сочинети претежно од железни и магнезиумски силикати. Преовладуваат во внатрешниот дел на астероидниот појас во рамките на 2,2 ае, а чести во средиштето на појасот до 3 ае, но понатаму стануваат поретки. Најголем е 15 Евномија (широк 330 км), по што следат 3 Јунона, 29 Амфитрита, 532 Херкулина и 7 Ирида. Најголемите од нив се видливи со двоглед 10×50; насјајниот (7 Ирида) понекогаш надминува +7,0 во сјајност, што му дава најголема величина од сите астероиди освен необично отсјајната 4 Веста.

Нивниот спекатар има умерено стрмна косина на бранови должини помали од 0,7 микрометри (μм), со умерени до слаби впивни црти околу 1 и 2 μм. Впивноста од 1 μм го означува присуството на силикати (каменест минерали). Наретко има широка, но плитка впивна црта сосредоточена околу 0,63 μм. Составот на овие астероиди е сличен на низа каменести метеорити кои делат слични спектрални особености.

Класификација

Класифијација по SMASS

Во класификацијата по SMASS, неколку начелно „каменести“ типови на астероиди се ставаат заедно во поширока група S, опфаќајќи ги следниве типови:

  • Тип A
  • Тип K
  • Тип L
  • Тип Q
  • Тип R
  • „јадрен“ тип S за астероиди со спектри најтипични за групата S
  • Типови Sa, Sk, Sl, Sq и S кои опфаќаат преодни тела меѓу јадрениот тип S и типовите A, K, L, Q и R. Целиот склоп на S-астероиди е спектарски посебен од јаглеродната група C и често металната група X.

Толенова класификација

Во Толеновата класификација, типот S е мошне широка група која ги содржи сите типови од групата по SMASS освен A, Q и R, кои имаат особено изразени „каменести“ впивни црти околу 1 μм.

Каменести астероидни семејства

Поважни каменести астероидни семејства со нивните типични албеда се:[1]

Поврзано

Наводи

  1. 1,0 1,1 „Asteroid Lightcurve Database (README) – 2. Taxonomic Class, orbital class, and albedo“. LCDB. Посетено на 16 февруари 2018.

Извори