Зевс: Разлика помеѓу преработките
[проверена преработка] | [непроверена преработка] |
с Bot: Migrating 95 interwiki links, now provided by Wikidata on d:q34201 (translate me) |
Нема опис на уредувањето |
||
Ред 1: | Ред 1: | ||
{{Инфокутија |
{{Инфокутија Dragce ducev |
||
| Image = Jupiter Smyrna Louvre Ma13.jpg |
| Image = Jupiter Smyrna Louvre Ma13.jpg |
||
| Caption = ''Jupiter de Smyrne'', откриена во [[Смирна]] во 1680<ref>The sculpture was presented to [[Louis XIV of France|Louis XIV]] as [[Aesculapius]] but restored as Zeus, ca. 1686, by [[Pierre Granier]], who added the upraised right arm brandishing the [[thunderbolt]]. Marble, middle 2nd century CE. Formerly in the north allée of the Tapis vert, in the [[garden of Versailles]], now conserved in the [[Louvre Museum]] ([http://cartelfr.louvre.fr/cartelfr/visite?srv=car_not_frame&idNotice=27483 official on-line catalog])</ref> |
| Caption = ''Jupiter de Smyrne'', откриена во [[Смирна]] во 1680<ref>The sculpture was presented to [[Louis XIV of France|Louis XIV]] as [[Aesculapius]] but restored as Zeus, ca. 1686, by [[Pierre Granier]], who added the upraised right arm brandishing the [[thunderbolt]]. Marble, middle 2nd century CE. Formerly in the north allée of the Tapis vert, in the [[garden of Versailles]], now conserved in the [[Louvre Museum]] ([http://cartelfr.louvre.fr/cartelfr/visite?srv=car_not_frame&idNotice=27483 official on-line catalog])</ref> |
||
| Name = Зевс |
| Name = Зевс |
||
| God_of = '''Крал на боговите''' <br />'''Бог на Небото и Громот''' |
| God_of = '''Крал на боговите''' <br />'''Бог на Небото и Громот''' |
||
| Abode = [[ |
| Abode = [[stojakovo]] |
||
| Symbol = [[ |
| Symbol = [[ma]], [[орел]], [[Домашно говедо|вол]] и [[даб]] |
||
| Consort = [[Хера]] |
| Consort = [[Хера]] |
||
| Parents = [[Крон]] и [[Риа]] |
| Parents = [[Крон]] и [[Риа]] |
Преработка од 09:26, 2 април 2013
Предлошка:Инфокутија Dragce ducev
Во грчката митологија, Зевс е крал на боговите, владетел на планината Олимп и бог на небото и громот. Негови симболи се громот, орелот, волот и дабот. Поради неговото индо-евроско наследство, класичното „собирач на облаци“ доведува одредени иконографски особини од културите на Древниот Близок Исток, како на пример жезлото. Зевс е често прикажуван од грчки уметници во една од двете пози: стоејќи, исчекорено нанапред, со гром во неговата подигната десна рака или седнат на престол.
Зевс бил дете на Крон и Риа, а и бил најмлад од своите браќа и сестри. Во повеќето традиции тој е оженет со Хера, иако, кај пророкот на Додон, негова придружничка е Диона: според Илијада, Афродита е негова ќерка од Диона. Познат е по своите еротски лудории. Ова се резултирало во многу боженствени и херојски потомци, вклучувајќи ги Атена, Аполон и Артемида, Хермес, Персефона (од Деметра), Дионис, Персеј, Херакле, Елена од Троја, Минос и Музите (од Мнемосина); што се однесува до деца кои ги имал со Хера, најчесто се вбројуваат Арес, Хеба и Хефест.[1]
На грчки, името на богот е Ζεύς Zeús /zdeús/ или /dzeús/ (на модерно грчки /'zefs/) во номинатив и Διός Diós во генитив. Негов римски еквивалент бил Јупитер, а етрурски, Тиниј. Во хинди митологијата негов еквивалент е богот Индра со оружје слично на громот, кое тој можел да го држи како стап.
Наводи
|