Звучна венечна слеана согласка

Од Википедија — слободната енциклопедија
Звучна венечна слеана согласка
d͡z
d͜z
Шифрирање
Единица (дек.)ʣ
Уникод (хекс.)U+02A3
X-SAMPAdz
Киршенбаумdz

 

Звучна венечна слеана соглска (звучен алвеоларен африкат) — вид согласка присутна во некои јазици. Во меѓународната фонетска азбука (МФА), гласот е означен со симболот ⟨d͡z⟩ или ⟨d͜z⟩ (порано: ⟨ʣ⟩), а во македонскиот јазик оваа согласка е претставена со буквата ѕ.

Особености[уреди | уреди извор]

Звучната венечна слеана согласка ги има следниве особености:

Јазици[уреди | уреди извор]

Јазик Збор МФА Значење Белешки
адигејски дзэлӀы [d͡zaɬʼə] војник
азербејџански некои западни дијалекти се бара пример -- -- соодветствува на /d͡ʒ/ и /ɟ/ во другите дијалекти.
албански xehe [d͡zɛhɛ] руда
апхаски аʒы [ɑˈd͡zɨ] вода
арапски наџдиски قـليب [d͡zɛ̝lib] добро соодветствува на /q/, /g/ и /dʒ/ во другите дијалекти.
берберски кабилски Layer [ld͡zajər] Алжир
грузиски[1] ვალი [d͡zvɑli] коска
грчки τζάμι [ˈd͡zami] стакло, џам
ерменски источен ձուկ [dzuk] снег
западен ծակ [d͡zɑɡ] дупка
западнофризиски widze [ʋɪd͡zǝ] колевка
италијански[2] zero [ˈd̪͡z̪ɛːɾo] нула ⟨z⟩ може да го претставува и гласот /ts/.
мјенски nzoc [d͡zò] тапан
јапонски mizu [mʲiˈd͡zɯ] вода Некои говорници.
ји zzy [d͡zɪ˧] јава
кабардински дзын [d͡zən] фрла
каталонски[3] dotze [ˈdodd͡zə] дванаесет
македонски ѕвезда [ˈd͡zvɛzda] ѕвезда
нгве дијалект нваметау [mə̀d͡zə̀] патека
окситански родански провансалски joine [ˈd͡zujne] млад
паштунски پنځه [pind͡zə] пет
полски[4] dzwon [d͡zvɔn] ѕвоно
руски плацдарм [plɐd͡zˈdarm] глава на мост Алофон на /t͡s/ пред звучни согласки.
северноќаншки ? [ɣd͡zə] зајак
словачки sadzba [sad͡zba] тарифа
убишки [məˈd͡za] светлина
украински дзвін [d͡zwin] ѕвоно
унгарски bodza [bod͡zːɒ] боз
француски квебечки samedi [samˈd͡zi] сабота
хебрејски תזונה [d͡zuna] исхрана

Поврзано[уреди | уреди извор]

Наводи[уреди | уреди извор]

  1. Shosted & Chikovani (2006:255)
  2. Rogers & d'Arcangeli (2004:117)
  3. Hualde (1992:370)
  4. Jassem (2003:103)

Библиографија[уреди | уреди извор]

  • Hualde, José (1992), Catalan, Routledge, ISBN 0-415-05498-2
  • Jassem, Wiktor (2003), „Polish“, Journal of the International Phonetic Association, 33 (1): 103–107, doi:10.1017/S0025100303001191
  • Rogers, Derek; d'Arcangeli, Luciana (2004), „Italian“, Journal of the International Phonetic Association, 34 (1): 117–121, doi:10.1017/S0025100304001628
  • Shosted, Ryan K.; Vakhtang, Chikovani (2006), „Standard Georgian“, Journal of the International Phonetic Association, 36 (2): 255–264, doi:10.1017/S0025100306002659
Табела на белодробни согласки по МФА аудио
По место → Уснени Преднојазични Среднојазични Заднојазични Гласилни
↓ По начин Дво​уснени Уснено-​забни Заб​ни Венеч​ни Задно-​венеч. Свие​ни Предно-​непчени Задно​непчени Ресич​ни Голтни​чки Надгла​сил​ни Гласил​ни
Носни m ɱ n ɳ ɲ̥ ɲ ŋ̊ ŋ ɴ
Избувни p b t d ʈ ɖ c ɟ k ɡ q ɢ ʡ ʔ
Струјни ɸ β f v θ ð s z ʃ ʒ ʂ ʐ ç ʝ x ɣ χ ʁ ħ ʕ ʜ ʢ h ɦ
Приближни ʋ ɹ ɻ j ɰ
Трепетни ʙ r ɽ͡r ʀ я *
Едноударни ⱱ̟ ɾ ɽ ɢ̆ ʡ̯
Стран. струј. ɬ ɮ ɭ˔̊ ʎ̥˔ ʎ˔ ʟ̝̊ ʟ̝
Стран. прибл. l ɭ ʎ ʟ
Стран. едноуд. ɺ ɺ̠ ʎ̯
Небелодробни согласки
Чкрапави ʘ ǀ ǃ ǂ ǁ
ʘ̃ ʘ̃ˀ ʘ͡q ʘ͡qʼ
Уфрлени ɓ ɗ ʄ ɠ ʛ
Исфрлени ʈʼ
θʼ ɬʼ χʼ
tsʼ tɬʼ cʎ̝̥ʼ tʃʼ ʈʂʼ kxʼ kʟ̝̊ʼ
Слеани согласки
p̪f b̪v ts dz ʈʂ ɖʐ
ɟʝ cʎ̥˔ ɟʎ˔ kʟ̝̊ ɡʟ̝
Сложени согласки
Незаградни ʍ w ɥ ɧ
Заградни k͡p ɡ͡b ŋ͡m
Табелава содржи фонетски симболи што може да не се прикажат правилно кај некои прелистувачи. [Помош]
Онаму кајшто симболите се дадени во парови, „лев—десен“ претставува „безвучна—звучна“ согласка.
Исенчените полиња претставуваат неизводливи гласовни творби.
* Симболот го нема во МФА.