Прејди на содржината

Звучна забна струјна согласка

Од Википедија — слободната енциклопедија
Звучна забна струјна согласка
ð
МФА-бр.131
Шифрирање
Единица (дек.)ð
Уникод (хекс.)U+00F0
X-SAMPAD
КиршенбаумD

 
Звучна забна приближна согласка
ð
ð̞

 

Звучната забна струјна согласка е вид на согласен звук кој се користи во некои јазици. Знакот според МФА е ð, а еквивалентиот знак по X-SAMPA е D. Забните струјни согласки се нарекуваат уште и „меѓузабни“ бидејќи тие често се изговараат со јазикот помеѓу горните и долните заби, а не само со притискање на задниот дел од забите, како кај другите забни согласки.

Кириличната буква за овој глас е ҙ, која се јавува во башкирскиот јазик.

Особености

[уреди | уреди извор]

Звучната забна струјна согласка ги има следниве особености:

  • Начинот на творба е струен, што значи дека се добива со стеснување на воздушниот тек низ тесен провод во местото на творба, предизвикувајќи бурно струење. Го нема зажлебениот јазик и насочениот воздушен тек, ниту пак високата честота на шушкавите согласки.
  • Местото на творба е забно, што значи дека се создава со јазикот во допир со горните или долните заби или обете. (Највеќето избувни и течни согласки што се опишуваат како забни се всушност забно-венечни.)
  • Фонацијата е звучна, што значи дека гласните жици треперат при творбата.
  • Ова е устена согласка, што значи дека воздухот излегува само низ устата.
  • Ова е средна согласка, што значи дека се создава со насочување на воздушниот тек долж средината на јазикот наместо по страните.
  • Воздушниот механизам е белодробно издишен, што значи дека се создава со истиснување на воздух единствено низ белите дробови и дијафрагмата, што важи за највеќето гласови.

Во следниве транскрипции, подредниот дијакритички знак може да се употреби за означување на приближната согласка [ð̞].

ЈазикЗборМФАЗначењеБелешки
албанскиi verdhë[i vɛːɾð]'злато'
алеутскиАткански дијалектdax̂[ðɑχ]'око'
англискиthis[ðɪs]'ова'
арапскиСтандарден[1]ذهب[ðaˈhab]'злато'
берта[fɛ̀ːðɑ̀nɑ́]'мете'
велшкиbardd[bɑrð]'бард'
гвичинскиniidhàn[niːðân]'сакаш'
грчкиδάφνη[ˈðafni]'дафина', 'ловор'
данскиvide[ˈʋiːðə]'знае'
елфдалскиbaiða[ˈbaɪða]'чека'
западен новоарамејски?[aħːað]'еден'
кабилскиuḇ[ðuβ]'истоштен'
каталонски[2]cadàver[kəˈðaβə]'мртовец'
окситанскигасконскиque divi[ke ˈðiwi]'што јас треба...'
португалскиевропски[3]nada[ˡnaðɐ]'ништо'Северни и централни дијалекти.[4]
сардинскиnidu[ˡniðu]'гнездо'
свахилиdhambi[ðɑmbi]'грев'
сиуанскилакота?[ˈðaptã]'пет'
тамилскиஒன்பது[onbʌðɯ]'девет'
тананаdhet[ðet]'џигер'
тучонскиСеверенedhó[eðǒ]'кожа'
јужно наречјеadhǜ[aðɨ̂]
фиџискиciwa[ðiwa] align="center"| 'девет'
ханë̀dhä̀[ə̂ðɑ̂]'кожа'
харасиски[ðebeːr]'пчела'
шпански[5]dedo[ˈd̪e̞ð̞o̞]'прст'

Поврзано

[уреди | уреди извор]
  1. Thelwall (1990:37)
  2. Carbonell & Llisterri (1992:55)
  3. Cruz-Ferreira (1995:92)
  4. Mateus & d'Andrade (2000:11)
  5. Martínez-Celdrán et al (2003:255)
Табела на белодробни согласки по МФА аудио
По место  Уснени Преднојазични Среднојазични Заднојазични Гласилни
 По начин Двоуснени Уснено-забни Забни Венечни Задно-венеч. Свиени Предно-непчени Заднонепчени Ресични Голтнички Надгласилни Гласилни
Носни m ɱ n ɳ ɲ̥ ɲ ŋ̊ ŋ ɴ
Избувни p b t d ʈ ɖ c ɟ k ɡ q ɢ ʡ ʔ
Струјни ɸ β f v θ ð s z ʃ ʒ ʂ ʐ ç ʝ x ɣ χ ʁ ħ ʕ ʜ ʢ h ɦ
Приближни ʋ ɹ ɻ j ɰ
Трепетни ʙ r ɽ͡r ʀ я*
Едноударни ⱱ̟ ɾ ɽ ɢ̆ ʡ̯
Стран. струј. ɬ ɮ ɭ˔̊ ʎ̥˔ ʎ˔ ʟ̝̊ ʟ̝
Стран. прибл. l ɭ ʎ ʟ
Стран. едноуд. ɺ ɺ̠ ʎ̯
Небелодробни согласки
Чкрапави ʘ ǀ ǃ ǂ ǁ
ʘ̃ ʘ̃ˀ ʘ͡q ʘ͡qʼ
Уфрлени ɓ ɗ ʄ ɠ ʛ
Исфрлени ʈʼ
θʼ ɬʼ χʼ
tsʼ tɬʼ cʎ̝̥ʼ tʃʼ ʈʂʼ kxʼ kʟ̝̊ʼ
Слеани согласки
p̪f b̪v ts dz ʈʂ ɖʐ
ɟʝ cʎ̥˔ ɟʎ˔ kʟ̝̊ ɡʟ̝
Сложени согласки
Незаградни ʍ w ɥ ɧ
Заградни k͡p ɡ͡b ŋ͡m
Табелава содржи фонетски симболи што може да не се прикажат правилно кај некои прелистувачи. [Помош]
Онаму кајшто симболите се дадени во парови, „левдесен“ претставува „безвучназвучна“ согласка.
Исенчените полиња претставуваат неизводливи гласовни творби.
* Симболот го нема во МФА.