Преднонепчена странична приближна согласка

Од Википедија — слободната енциклопедија
Преднонепчена странична приближна согласка
ʎ
МФА-бр.157
Шифрирање
Единица (дек.)ʎ
Уникод (хекс.)U+028E
X-SAMPAL
Киршенбаумl^

 

Преднонепчената странична приближна согласка е вид на согласка присутна во некои јазици. Нејзиниот симбол во Меѓународната фонетска азбука е ⟨ʎ ⟩, превртено мало „у“[1], а X-SAMPA ја претставува со L.

Во македонскиот јазик, овој глас е присутен во љ и лј.[2]

Особености[уреди | уреди извор]

Преднонепчената странична приближна согласка ги има следниве особености:

  • Начинот на творба е приближен, што значи дека се добива со приближување (стеснување) на гласниот апарат во местото на творба, но не доволно за да се создаде бурен воздушен тек.
  • Местото на творба е преднонепчено, што значи дека се создава со средниот или задниот дел на јазикот кога е повишен до предното (тврдо) непце.
  • Фонацијата е звучна, што значи дека гласните жици треперат при творбата.
  • Ова е устена согласка, што значи дека воздухот излегува само низ устата.
  • Согласката е странична, што значи дека се добива со насочување на воздушниот тек по страните на јазикот, наместо по средината.
  • Воздушниот механизам е белодробно издишен, што значи дека се создава со истиснување на воздух единствено низ белите дробови и дијафрагмата, што важи за највеќето гласови.

Јазици[уреди | уреди извор]

Многу јазици за кои се смета дека ја имаат оваа согласка, всушност имаат венечно-преднонепчена странична согласка. Тука спаѓаат и македонскиот, португалскиот и други јазици. Ова важи за неколку од долунаведените јазици:

Јазик Збор МФА Значење Белешки
ајмарски llaki [ʎaki] тажен
астуриски северно наречје llana [ʎänä] 'wool' Онаму кајшто отсуствува /ʎ/ поради неговото претворање во глас поблизок на „ј“, се заменува со други гласови (зависно од дијалектот) и се пишува со ⟨ḷ⟩
баскиски bonbilla [bombiʎa] главица
галисиски ollo [ˈoʎo] око Многу галисиски говорници денес го изговараат поблиску до „ј“ поради влијанието на шпанските наречја.
грчки[3][4] λιακάδα lyakádha [ʎaˈkaða] сончева светлина
италијански[5] figlio [ˈfiʎːo] син Вистински преднонепчен глас.
кечуански[6] qallu [qaʎu] јазик
леонски llibru [ˈʎiβɾu] книга
македонски љубов [ʎubɔv] љубов Погл. Македонска фонологија
норвешки северно и централно наречје[7] alle [ɑʎːe] сите
окситански miralhar [miraˈʎa] одразува
гасконски hilh [hiʎ] син
сисански piyl [piʎ] риба
словачки ľúbiť [ˈʎuːbɪc] сака
унгарски северно наречје[8] lyuk [ˈʎuk] дупка Современиот литературен унгарски јазик ја има претрпено гласовната промена од „ly“ во „j“.
фарски fylgja [fɪʎd͡ʒa] следи
франкопровансалски balyi [baʎi] дава
шпански[9] кастиљски millón [miˈʎo̞n] милион Вистински преднонепчен глас. Кај највеќето други наречја, овој глас се претворил во /ʝ/ (појава наречена „јеизмо“).

Поврзано[уреди | уреди извор]

Наводи[уреди | уреди извор]

  1. различно од малата ламбда ⟨λ⟩
  2. Со извесна разлика - погл. Македонска фонологија
  3. http://eresearch.qmu.ac.uk/153/
  4. http://www.foundalis.com/lan/grphdetl.htm#p_palatalization
  5. Rogers & d'Arcangeli (2004:117)
  6. Ladefoged (2005:149)
  7. Skjekkeland (1997:105–107)
  8. BENKŐ Loránd; IMRE Samu (ed.): The Hungarian Language. Janua Linguarum, Series Practica, No. 134. The Hague: Mouton de Gruyter (1972).
  9. Martínez-Celdrán, Fernández-Planas & Carrera-Sabaté (2003:255)

Bibliography[уреди | уреди извор]

  • Carbonell, Joan F.; Llisterri, Joaquim (1992), „Catalan“, Journal of the International Phonetic Association, 22 (1–2): 53–56, doi:10.1017/S0025100300004618
  • Cruz-Ferreira, Madalena (1995), „European Portuguese“, Journal of the International Phonetic Association, 25 (2): 90–94, doi:10.1017/S0025100300005223
  • Ladefoged, Peter (2005), Vowels and Consonants (Second. изд.), Blackwell
  • Martínez-Celdrán, Eugenio; Fernández-Planas, Ana Ma.; Carrera-Sabaté, Josefina (2003), „Castilian Spanish“, Journal of the International Phonetic Association, 33 (2): 255–259, doi:10.1017/S0025100303001373
  • Rogers, Derek; d'Arcangeli, Luciana (2004), „Italian“, Journal of the International Phonetic Association, 34 (1): 117–121, doi:10.1017/S0025100304001628
  • Skjekkeland, Martin (1997), Dei norske dialektane: Tradisjonelle særdrag i jamføring med skriftmåla, Høyskoleforlaget (Norwegian Academic Press)
Табела на белодробни согласки по МФА аудио
По место → Уснени Преднојазични Среднојазични Заднојазични Гласилни
↓ По начин Дво​уснени Уснено-​забни Заб​ни Венеч​ни Задно-​венеч. Свие​ни Предно-​непчени Задно​непчени Ресич​ни Голтни​чки Надгла​сил​ни Гласил​ни
Носни m ɱ n ɳ ɲ̥ ɲ ŋ̊ ŋ ɴ
Избувни p b t d ʈ ɖ c ɟ k ɡ q ɢ ʡ ʔ
Струјни ɸ β f v θ ð s z ʃ ʒ ʂ ʐ ç ʝ x ɣ χ ʁ ħ ʕ ʜ ʢ h ɦ
Приближни ʋ ɹ ɻ j ɰ
Трепетни ʙ r ɽ͡r ʀ я *
Едноударни ⱱ̟ ɾ ɽ ɢ̆ ʡ̯
Стран. струј. ɬ ɮ ɭ˔̊ ʎ̥˔ ʎ˔ ʟ̝̊ ʟ̝
Стран. прибл. l ɭ ʎ ʟ
Стран. едноуд. ɺ ɺ̠ ʎ̯
Небелодробни согласки
Чкрапави ʘ ǀ ǃ ǂ ǁ
ʘ̃ ʘ̃ˀ ʘ͡q ʘ͡qʼ
Уфрлени ɓ ɗ ʄ ɠ ʛ
Исфрлени ʈʼ
θʼ ɬʼ χʼ
tsʼ tɬʼ cʎ̝̥ʼ tʃʼ ʈʂʼ kxʼ kʟ̝̊ʼ
Слеани согласки
p̪f b̪v ts dz ʈʂ ɖʐ
ɟʝ cʎ̥˔ ɟʎ˔ kʟ̝̊ ɡʟ̝
Сложени согласки
Незаградни ʍ w ɥ ɧ
Заградни k͡p ɡ͡b ŋ͡m
Табелава содржи фонетски симболи што може да не се прикажат правилно кај некои прелистувачи. [Помош]
Онаму кајшто симболите се дадени во парови, „лев—десен“ претставува „безвучна—звучна“ согласка.
Исенчените полиња претставуваат неизводливи гласовни творби.
* Симболот го нема во МФА.