Звучна преднонепчена избувна согласка
Изглед
| Звучна преднонепчена избувна согласка | |||
|---|---|---|---|
| ɟ | |||
| |||
| МФА-бр. | 108 | ||
| Шифрирање | |||
| Единица (дек.) | ɟ | ||
| Уникод (хекс.) | U+025F | ||
| X-SAMPA | J\ | ||
| Киршенбаум | J | ||
Звучната преднонепчена избувна согласка (звучен палатален плозив) — вид согласен звук кај некои јазици, меѓу кои и македонскиот со буквата „ѓ“. Знакот по МФА за овој звук е ɟ, а еквивалентиоот знак по X-SAMPA е J\. МФА симболот може да се смета за мала буква j без точка со напречна црта или превртено мало f.
Особености
[уреди | уреди извор]Звучната преднонепчена избувна согласка ги има следниве особености:
- Начинот на творба е препречен, што значи дека се добива со попречување на воздушниот тек во говорниот апарат. Бидејќи согласката е воедно и усна, без носен испуст, воздушниот тек е сосема попречен, па затоа согласката е избувна.
- Местото на творба е преднонепчено, што значи дека се создава со средниот или задниот дел на јазикот кога е повишен до предното (тврдо) непце.
- Фонацијата е звучна, што значи дека гласните жици треперат при творбата.
- Ова е устена согласка, што значи дека воздухот излегува само низ устата.
- Ова е средна согласка, што значи дека се создава со насочување на воздушниот тек долж средината на јазикот наместо по страните.
- Воздушниот механизам е белодробно издишен, што значи дека се создава со истиснување на воздух единствено низ белите дробови и дијафрагмата, што важи за највеќето гласови.
Јазици
[уреди | уреди извор]| Јазик | Збор | МФА | Значење | Белешки | |
|---|---|---|---|---|---|
| албански | gjuha | [ˈɟuha] | 'јазик' | ||
| арапски[1] | судански | треба пример | -- | -- | Некои дијалекти; соодветствува на /dʒ/ кај другите наречја. |
| јеменски | треба пример | -- | -- | ||
| асу | [mbuɟi] | 'коза' | |||
| баскиски | anddere | [aɲɟeɾe] | 'кукла' | ||
| динкански | jir | [ɟir] | 'тап' | ||
| грчки | μετάγγιση | [me̞ˈtaɲɟisi] | 'трансфузија' | ||
| ирски | Gaeilge | [ˈgeːlʲɟə] | 'гелски' | Видете Фонологија на ирскиот јазик | |
| каталонски | Мајоркански[2] | треба пример | -- | -- | Соодветствува на /g/ кај другите наречја. |
| латвиски | ģimene | [ˈɟimene] | 'семејство' | ||
| македонски | раѓање | [ˈraɟaɲɛ] | 'раѓање' | ||
| норвешки | северни дијалекти | fadder | [fɑɟːeɾ] | 'кум' | |
| оскитански | оверњански | diguèt | [ɟiˈgɛ] | 'рече' | |
| лимузенски | dissèt | [ɟiˈʃɛ] | |||
| словачки | ďaleký | [ˈɟaʎɛkiː] | 'далеку' | ||
| турски | güneş | [ɟyˈneʃ] | 'сонце' | ||
| унгарски | gyám | [ɟaːm] | 'старател' | ||
| чешки | dělám | [ɟɛlaːm] | 'правам' | ||
Поврзано
[уреди | уреди извор]Наводи
[уреди | уреди извор]- ↑ Watson (2002:16)
- ↑ Recasens & Espinosa (2005:1)
Табела на белодробни согласки по МФА | ||||||||||||||||||||||||
| По место → | Уснени | Преднојазични | Среднојазични | Заднојазични | Гласилни | |||||||||||||||||||
| ↓ По начин | Двоуснени | Уснено-забни | Забни | Венечни | Задно-венеч. | Свиени | Предно-непчени | Заднонепчени | Ресични | Голтнички | Надгласилни | Гласилни | ||||||||||||
| Носни | m̥ | m | ɱ | n̪ | n̥ | n | n̠ | ɳ | ɲ̥ | ɲ | ŋ̊ | ŋ | ɴ | |||||||||||
| Избувни | p | b | p̪ | b̪ | t̪ | d̪ | t | d | ʈ | ɖ | c | ɟ | k | ɡ | q | ɢ | ʡ | ʔ | ||||||
| Струјни | ɸ | β | f | v | θ | ð | s | z | ʃ | ʒ | ʂ | ʐ | ç | ʝ | x | ɣ | χ | ʁ | ħ | ʕ | ʜ | ʢ | h | ɦ |
| Приближни | ʋ | ɹ | ɻ | j | ɰ | |||||||||||||||||||
| Трепетни | ʙ | r | ɽ͡r | ʀ | я * | |||||||||||||||||||
| Едноударни | ⱱ̟ | ⱱ | ɾ | ɽ | ɢ̆ | ʡ̯ | ||||||||||||||||||
| Стран. струј. | ɬ | ɮ | ɭ˔̊ | ʎ̥˔ | ʎ˔ | ʟ̝̊ | ʟ̝ | |||||||||||||||||
| Стран. прибл. | l | ɭ | ʎ | ʟ | ||||||||||||||||||||
| Стран. едноуд. | ɺ | ɺ̠ | ʎ̯ | |||||||||||||||||||||
| Чкрапави | ʘ | ǀ | ǃ | ǂ | ǁ | ||
| ʘ̃ | ʘ̃ˀ | ʘ͡q | ʘ͡qʼ | ||||
| Уфрлени | ɓ | ɗ | ʄ | ᶑ | ɠ | ʛ | |
| Исфрлени | pʼ | tʼ | cʼ | ʈʼ | kʼ | qʼ | |
| fʼ | θʼ | sʼ | ɬʼ | xʼ | χʼ | ||
| tsʼ | tɬʼ | cʎ̝̥ʼ | tʃʼ | ʈʂʼ | kxʼ | kʟ̝̊ʼ | |
| p̪f | b̪v | ts | dz | tʃ | dʒ | tɕ | dʑ | ʈʂ | ɖʐ |
| tɬ | dɮ | cç | ɟʝ | cʎ̥˔ | ɟʎ˔ | kʟ̝̊ | ɡʟ̝ |
| Незаградни | ʍ | w | ɥ | ɧ |
| Заградни | k͡p | ɡ͡b | ŋ͡m | |
| Табелава содржи фонетски симболи што може да не се прикажат правилно кај некои прелистувачи. [Помош] |
| Онаму кајшто симболите се дадени во парови, „лев—десен“ претставува „безвучна—звучна“ согласка. |
| Исенчените полиња претставуваат неизводливи гласовни творби. |
| * Симболот го нема во МФА. |
