Ѓерв

Од Википедија — слободната енциклопедија
Ꙉꙉ
Кирилица
Словенски букви
А Б В Г Ґ Д Ѓ Ђ
Е Ѐ Ё Є Ж З Ѕ И
Ѝ І Ї Й Ј К Л Љ
М Н Њ О П Р С Т
Ќ Ћ У Ў Ф Х Ц Ч
Џ Ш Щ Ъ Ы Ь Э Ю
Я
Несловенски букви
Ӑ Ӓ Ә Ӛ Ӕ Ғ Ҕ Ӻ
Ӷ Ԁ Ԃ Ӗ Ӂ Җ Ӝ
Ԅ Ҙ Ӟ Ԑ Ӡ Ԇ Ӣ Ҋ
Ӥ Қ Ӄ Ҡ Ҟ Ҝ Ԟ Ԛ
Ӆ Ԓ Ԡ Ԉ Ԕ Ӎ Ӊ Ң
Ӈ Ҥ Ԣ Ԋ Ӧ Ө Ӫ Ҩ
Ԥ Ҧ Ҏ Ԗ Ҫ Ԍ Ҭ Ԏ
Ӯ Ӱ Ӳ Ү Ұ Ҳ Ӽ Ӿ
Һ Ԧ Ҵ Ҷ Ӵ Ӌ Ҹ
Ҽ Ҿ Ӹ Ҍ Ӭ Ԙ Ԝ Ӏ
Словенски букви
вон употреба
Ҁ Ѻ Ѹ Ѡ Ѿ Ѣ Ѥ
Ѧ Ѫ Ѩ Ѭ Ѯ Ѱ Ѳ Ѵ
Ѷ

Босанско кирилично писмо, со Ѓерв.

Ѓерв (Голема буква: Ꙉ, ситна буква: ꙉ) е една од буквите од кирилицата што се користела во старата кирилица и босанската кирилица. Се користел во многу рани српско-хрватски споменици за да ги претстави звуците /dʑ/ и /tɕ/ (модерни đ/ђ/ѓ и ć/ћ/ќ).[1] Постои во табелата со кирилица Extended-B како U+A648 и U+A649. Тоа е основата на современите букви Ћ и Ђ; првото всушност било директно оживување на Ѓерв и се сметало за истото писмо.[1]

Ѓерв вообичаено се користел и на српската кирилица, каде што била официјално употребувана буква. Кога се ставал пред буквите н и л се претставувал за гласовите /ɲ/ и /ʎ/, кои денес се претставени соодветно со Њ и Љ.

Правописни реформи и формирање на буквите Ћ и Ђ[уреди | уреди извор]

Писмото Ђ е формирано во 1818 година од Вук Стефановиќ Караџиќ по неколку предлози за реформирање на Ѓерв од Лукијан Мушицки и Глигорије Гершиќ.[2][3][1] Меѓутоа, буквата Ћ (исто така заснована на Ѓерв) првпат ја употребил Доситеј Обрадовиќ во директна реформа на буквата Ѓерв.[4][5]

Кодови за пресметување[уреди | уреди извор]

Знак
Уникоден назив КИРИЛИЦА ГОЛЕМА БУКВА ЃЕРВ КИРИЛИЦА МАЛА БУКВА ЃЕРВ
Бр. систем дец. хекс. дец. хекс.
Уникод 42568 U+A648 42569 U+A649
UTF-8 234 153 136 EA 99 88 234 153 137 EA 99 89
Бројчена ознака Ꙉ Ꙉ ꙉ ꙉ

Наводи[уреди | уреди извор]

  1. 1,0 1,1 1,2 Maretić, Tomislav. Gramatika i stilistika hrvatskoga ili srpskoga književnog jezika, p. 14-15. 1899.
  2. Lalević, Miodrag S. (1953). Potsetnik iz srpskohrvatskog jezika i pravopisa: s pravopisnim i jezičkim savetnikom. Rad. стр. 75. Облик му је у Вуковој азбуци дао песник Лукијан Мушицки
  3. Петар Ђорђић. Историја српске ћирилице. Београд, 1971.
  4. Maretić, Tomislav. Gramatika i stilistika hrvatskoga ili srpskoga književnog jezika. 1899.
  5. Campbell, George L.; Moseley, Christopher (2013-05-07). The Routledge Handbook of Scripts and Alphabets (англиски). Routledge. стр. 85. ISBN 978-1-135-22296-3.