Мирандски јазик

Од Википедија — слободната енциклопедија
Мирандски
Mirandés
Застапен воПортугалија
ПодрачјеСевероисток (Миранда ду Дору, Сендин , Вимиозу и Могадору)
Говорници15.000  (2000)e18
(10.000 го користат редовно, 5.000 кога се враќаат во областа. 2.000 сендински во Сендин)[1]
Јазично семејство
Статус
Службен воСослужбен јазик. Специјален статус на заштита во Миранда ду Дору, Португалија. Службен јазик во четири општини, североисточна Португалија (1999, Закон бр. 7-99 од 29 јануари).[2]
Регулативен органИнститут за мирандски јазик
Јазични кодови
ISO 639-2mwl
ISO 639-3mwl
Linguasphere51-AAA-cb
{{{mapalt}}}
Местоположба на општината Миранда ду Дору, која поседува голем број на мирандски говорници.
Уличен знак во селото Генизио, со уличното име на мирандски и на португалски

Мирандски јазик (именување: mirandés или lhéngua mirandesa; португалски: mirandês или língua mirandesa) — романски јазик кој припаѓа на астуролеонската јазична група, ретко говорен во мала област на североистокот на Португалија, во општините Миранда ду Дору, Вимиозу и Могадору. Португалскиот парламент му доделил сослужбен статус (заедно со португалскиот јазик) за локални прашања на 17 септември 1998 година со законот 7/99 на 29 јануари 1999 година.

Мирандскиот има различна фонологија, морфологија и синтакса, и е различен најмалку од создавањето на Португалија во XII век. Има корени од говорниот латински на северот на Пиринејскиот Полуостров (португалскиот се развил на северозападот).

Претставува потомок на древниот астуролеонски јазик во северниот дел на Иберија, последниот остаток на древниот јазик на Кралството Леон и блиску поврзан со современите астуролеонски јазици во Шпанија. Меѓутиа, овие спојувања во Шпанија не влијаеле на мирандскиот, кој ги зачувал различните јазични разлики во врска со обата јазика, португалски и шпански. Голем дел од лексиката се совпаѓа со обласните португалски дијалекти.

Говорници[уреди | уреди извор]

Во XIX век, Жозе Леите де Васконселос го опишал како „јазикот на фармите, работата, домот и љубовта помеѓу Мирандците“. Од 1986-1987 година бил предаван на учениците помеѓу 10 и 11 години и сега се опоравува.

Денес, мирандскиот има помалку од 5000 говорници (но бројот може да се зголеми на 15.000 ако се бројат и говорниците кои го имаат како втор јазик) во селата во општината Миранда ду Дору и во некои источни села (како Вилар Секо и Ангеира; во Касарелјос, се смета за исчезнат) на општината Вимиозу и некое јазично влијание може да се сретне во други села на општината Вимиозу и општините Могадору, Маседу ди Кавалејруш и Браганса.

Варијанти[уреди | уреди извор]

Постојат три варијанти на мирандскиот јазик: Граничен мирандски (Mirandés Raiano), Средиштен мирандски (Mirandés Central) и Сендински (Sendinés). Повеќето мирандски говорници, исто така, говорат и португалски.

Главни разлики помеѓу мирандски во Португалија и астуролеонските јазици во Шпанија се предизвикани од преовладувачките јазици во секоја област. Мирандскиот е под фонетско влијание и во лексиката од португалскиот, а астуролеонските јазици во Шпанија од шпанскиот (кастиљски). Сите имаат различен правопис, кој фонетски ги прикажува соодветните главни национални јазици. Друга разлика е таа дека мирандскиот и леонскиот останале многу конзервативни, додека астурскиот доживеал поголема промена.

Особини[уреди | уреди извор]

Фонологија[уреди | уреди извор]

Некои историски промени во мирандскиот се:

Ибероромански Мирандски Европски
португалски
Северен/Средиштен
кастиљски шпански
/tʃ/ /tʃ/
ch
/ʃ/
ch
/tʃ/
ch
/ʃ/ /ʃ/
x
/ʃ/
x
/x/
j
/ʒ/ /ʒ/
g / j
/ʒ/
g / j
/x/
g / j
/s̻/ /s̻/
c / ç
/s̻/
c / ç
/θ/
c
/z̻/ /z̻/
z
/z̻/
z
/θ/
z
/s̺/ /s̺/
s / -ss-
/s̻/
/ -ss-
/s̺/
s
/z̺/ /z̺/
s
/z̻/
s
/s̺/
s

/s̺/ и /z̺/ ги означуваат врвнојазичните шушкави согласки (како во современите каталонски, северно-средиштен поански и крајбрежниот северно европски португалски), додека /s̻/ и /z̻/ се назабени рамнојазични шушкави согласки (како современите португалски и француски).

Португалското пишување сè уште ги разликува сите седум и е сосема ист со мирандскиот во тој поглед, но во изговорот ги има намалено на четири /s, z, ʃ, ʒ/, освен во северните португалски дијалекти, вклучувајќи ги оние каде мирандскиот се говори. Северните/средишните шпански дијалекти исто така ги имаат намалено на четири, но на различен начин: /tʃ, θ, s̺, x/. Во Андалусија и Латинска Америка ги имаат намалено на три: /tʃ, s̻, h/.

  • Задржување на првичното /f/ од латинскиот, како скоро сите дијалекти на западнороманските јазици (најголемо отстапување е шпанскиот, каде /f/ > /h/ > ∅).
  • Првичните согласни групи во латинскиот јазик: /pl/, /kl/, /fl/ прераснале во /ʃ/.
  • Прароманските средновековни групи -ly- и -cl- станале /ʎ/.
  • Групата /-mb-/ е зачувана.
  • Прароманската -mn- станало /m/: lūm'nem > lume.
  • Надолни двогласници /ei/, /ou/ се зачувани.
  • Крајното -o станува /u/.
  • Нагласените шушкави согласки сè уште се зачувани.
  • Задржување на меѓусамогласното /l/, /n/.
  • Западнороманските /ɛ/, /ɔ/ станале двогласни во /jɛ/, /wo/, за разлика од шпанските /we/. Ова не се случува само пред преднонепчените (како во арагонски), туку и пред носните, исто така.
  • /l/ е палатализиран збор (како во каталонскиот и во другите астуролеонски јазици).

Морфологија[уреди | уреди извор]

Како во конзервативниот португалски, мирандскиот сè уште ги користи следниве синтетички времиња:

  • синтетичко предминато време во -ra.
  • иден начин во -r(e).
  • личен инфинитив во -r(e).

Пример на текст[уреди | уреди извор]

Следното е пример на текст на мирандски јазик, напишан од Амадеу Фереира и објавен во весникот „Публико“ на 24 јули 2007 година.

мирандски португалски македонски

Muitas lhénguas ténen proua de ls sous pergaminos antigos, de la lhiteratura screbida hai cientos d'anhos i de scritores hai muito afamados, hoije bandeiras dessas lhénguas. Mas outras hai que nun puoden tener proua de nada desso, cumo ye l causo de la lhéngua mirandesa.

Muitas línguas têm orgulho dos seus pergaminhos antigos, da literatura escrita há centenas de anos e de escritores muito famosos, hoje bandeiras dessas línguas. Mas há outras que não podem ter orgulho de nada disso, como é o caso da língua mirandesa.

Многу јазици се горди на нивните древни свиоци, на книжевноста напишана пред стотици години и на познати писатели, денес знамиња на овие јазици. Но, другите не можат да бидат горди на тоа, како што е случајот во мирандскиот јазик.

Потоа, споредба на претходниот текст на трите современи јазици на астуролеонската група:

мирандски леонски астурски

Muitas lhénguas ténen proua de ls sous pergaminos antigos, de la lhiteratura screbida hai cientos d'anhos i de scritores hai muito afamados, hoije bandeiras dessas lhénguas. Mas outras hai que nun puoden tener proua de nada desso, cumo ye l causo de la lhéngua mirandesa.

Muitas llinguas tien arguyu de los sous pergaminos antiguos, de la lliteratura escrita van cientos d'annos y d'escritores bien famosos; guei bandeiras d'eisas llinguas. Peru hai outras que nun pueden tener arguyu de nada d'eisu, cumu ye'l casu de la llingua mirandesa.

Munches llingües tienen arguyu de los sos pergaminos antiguos, de la lliteratura escrita hai cientos d'años y d'escritores enforma famosos, güei banderes d'eses llingües. Pero hai otres que nun pueden tener arguyu de nada d'eso, como ye'l casu de la llingua mirandesa.

Национално внимание[уреди | уреди извор]

Јавен знак со историјата на катедралата во Миранда ду Дору, напишан на мирандски.

Мирандскиот, со својот статус како втор службен јазик во Португалија, по португалскиот, бил предмет во поново време на одреден публицитет и внимание во другите делови на Португалија. Месечна хроника на мирандски, од истражувачот и писателот Амадеу Фереира, се појавува во дневниот португалски национален весник „Публико“. Првото издание на „Авантурите на Астерикс“ именувано како Asterix, L Goulés („Астерикс Галот“), било издадено на мирандски од Амадеу Фереира во 2005 година и продавано низ Португалија. Амадеу Фереира исто така на мирандски ја превел и поемата од Луис де Камоес, „Лузијада“ (Ls Lusíadas), под неговиот псевдоним Франсиско Niebro и ја објавил во 2009 година.[3] Во 2011 година, четири евангелија на Новиот завет од Библијата биле преведени на мирандски, а во 2013 година и целата Библија била преведена на мирандски од Домингос Аугусто Фереира.[4]

Поврзано[уреди | уреди извор]

Наводи[уреди | уреди извор]

  1. „Мирандси“. Ethnologue.com. 1999-02-19. Посетено на 2015-04-10.
  2. „Мирандски“. Ethnologue. 19 февруари 1999. Посетено на 10 април 2015.
  3. „Oito anos para traduzir "Os Lusíadas" em língua mirandesa - Cartaz - DN“. Dn.pt. Архивирано од изворникот на 2015-09-23. Посетено на 21 август 2014.
  4. Галван, Вирџинија. „Exposição "Bíblia Sagrada" traduzida em mirandês em Miranda do Douro“. Local.Pt. Посетено на 21 август 2014.

Надворешни врски[уреди | уреди извор]