Прејди на содржината

Емилијански јазик

Од Википедија — слободната енциклопедија
Емилијански јазик
Emiliano
Emigliân
Застапен воИталија
Говорници2 милиони  (2008)[1][2]
Јазично семејство
Дијалекти
централноемилијански[3]
источноемилијански[3]
западноемилијански[3]
Писмолатиница
Јазични кодови
ISO 639-3egl
Linguasphere51-AAA-oka ... -okh

Емилијанскиот е западноромански јазик, кој претежно се зборува во регионот Емилија во Италија. Според податоците на УНЕСКО, јазикот го зборуваат околу 2 милиони луѓе и според истата организација јазикот се смета за „дефинитивно загрозен“.[1] Според SIL International јазикот го зборуваат 3 милиони.[4]

Иако често јазикот се смета за италијански дијалект, сепак емилијанскиот не потекнува од италијанскиот. Одликите на јазикот се слични со францускиот, окситанскиот и каталонскиот јазик кои се дел од групата наречена „западни новолатински“, а италијанскиот е дел од групата на „источни новолатински“. Нема стандардна норма на емилијанскиот јазик.

Класификација

[уреди | уреди извор]

Емилијанскиот е дел од подгрупата на емилијанско-ромањолски јазици од групата на галоиталски јазици. Јазикот е доста меѓусебно разбирлив со емилијанските дијалекти и ромањолскиот јазик.

Географска распространетост

[уреди | уреди извор]

Емилијанските дијалекти се зборуваат во северноиталијанските региони Емилија и Ломбардија. Исто така, дијалектите може да се најдат во некои делови на регионите Тоскана и Венеција.

Емилијанскиот не е признат како малцински јазик од страна на Италија и ЕУ. Италија ја потпишала Европската повелба за регионални и малцински јазици на 27 јуни 2000 година, но не ја ратификувала (исто како Грција).

Дијалекти

[уреди | уреди извор]
Карта на Емилијанско-ромањолските јазици.

Општо гледано, јазикот е поделен на следниве дијалекти: централноемилијански, источноемилијански и западноемилијански.[3] Според SIL International јазикот е составен од следниве дијалекти:[4]

Правопис

[уреди | уреди извор]

Емилијанскиот се пишува со латиница. Писмото со кое се пишува јазикот не е стандардизирано, па така има различни правописни норми. Јазикот претежно се изучува орално. Сепак во 1865 година била објавена библија на емилијанско-ромањолски јазик.[5]

македонскиемилијански
да, Ói (болоњски); (пјаченски)
не (болоњски); no (пјаченски)
те сакамA t vói bän (бол.); a t' vöi bëin (пја.)
благодарамA t aringrâzi (бол.); a t' ringrasi (пја.)
добро утроBån dé (бол.); bon giùran (пја.)
довидувањеA se vdrän (бол.); arvëdas (пја.)
јас или a (бол.); me или mi (пја.)
иE (пја.)
градZitè
кафеCafà (бол.); café (пја.)
виноVén (бол.); vëin (пја.)
водаÂcua
деветNôv (бол.); növ (пја,)
сонцеSåul (бол.); sul (пја.)
оганFûg
островÎsla
млекоLât
јазикLangua
нашNòster
новNôv
кожаPèl
дождPiôva
триTrî (m) or Trai (f)
  1. 1 2 „Languages Atlas“. UNESCO.
  2. „Emilian of Italy“. joshuaproject.net.
  3. 1 2 3 4 5 „The Emilian Language“. multitree.org.
  4. 1 2 „Request for New Language Code Element in ISO 639-3“ (PDF). SIL International.
  5. „Emiliano-Romagnolo [eml]. forum-intl.net. Архивирано од изворникот на 2020-05-04. Посетено на 2013-08-12.

Библиографија

[уреди | уреди извор]
  • Colombini, F. 2007. La negazione nei dialetti emiliani: microvariazione nell’area modenese. University of Padua, MA Thesis.

Дополнителни информации

[уреди | уреди извор]
  • Pietro Mainoldi, Manuale dell'odierno dialetto bolognese, Suoni e segni, Grammatica - Vocabolario, Bologna, Società tipografica Mareggiani 1950 (Rist. anast.: Sala Bolognese, A. Forni 2000)
  • Fabio Foresti, Bibliografia dialettale dell'Emilia-Romagna e della Repubblica di San Marino (BDER), Bologna, IBACN Emilia-Romagna / Compositori 1997
  • E. F. Tuttle, Nasalization in Northern Italy: Syllabic Constraints and Strength Scales as Developmental Parameters, Rivista di Linguistica, III: 23-92 (1991)
  • Luigi Lepri e Daniele Vitali, Dizionario Bolognese-Italiano Italiano-Bolognese, ed. Pendragon 2007

Надворешни врски

[уреди | уреди извор]