Мионско неутрино

Од Википедија — слободната енциклопедија
Мионско неутрино
Составелементарна честичка
Статистикафермионска
Поколениевторо
Заемодејстваслабо, гравитација
Симбол
ν
μ
Античестичкамионско антинеутрино (
ν
μ
)
Предвиденна(1940-ти)
ОткриенаЛеон Ледерман, Мелвин Шварц и Џек Штајнбергер (1962)
Масамала но не е нула
Ел. полнеж0 e
Боен полнежне
Спин12
Слаб изоспин12
Слаб хиперполнеж−1
Хиралностлева (за десни, вид. тромаво неутрино)

Мионско неутриносубатомска лептонска елементарна честичка со симбол
ν
μ
и без вкупен електричен полнеж. Заедно со мионот го образуваат второто поколение на лептони, и оттука е наречено мионско нутрино. Претпоставката за неговото постоење е првпат направена на почетокот на 1940-тите од неколку научници, а откриено е во 1962 г. од Леон Ледерман, Мелвин Шварц и Џек Стајнбергер, за што тие ја добиле Нобеловата награда за физика во 1988 г.

Откривање[уреди | уреди извор]

Во 1962 г. Ледерман, Шварц и Стајнбергер утврдиле дека постои повеќе од еден вид неутрина со вршење на опити во Брукхејвенската национална лабораторија[1], забележувајќи ги заемодејствата на мионското неутрино (дотогаш претпоставено, под името неутрето[2]), со што станале нобеловци.[3]

Поврзано[уреди | уреди извор]

Наводи[уреди | уреди извор]

  1. G. Danby; J.-M. Gaillard; K. Goulianos; L. M. Lederman; N. B. Mistry; M. Schwartz; J. Steinberger (1962). „Observation of high-energy neutrino reactions and the existence of two kinds of neutrinos“. Physical Review Letters. 9: 36. Bibcode:1962PhRvL...9...36D. doi:10.1103/PhysRevLett.9.36. Архивирано од изворникот на 2012-12-05. Посетено на 2017-01-15.
  2. I.V. Anicin (2005). „The Neutrino – Its Past, Present and Future“. SFIN (Institute of Physics, Belgrade) year XV, Series A: Conferences, No. A. 2: 3–59. arXiv:physics/0503172. Bibcode:2005physics...3172A.
  3. „The Nobel Prize in Physics 1988“. The Nobel Foundation. Посетено на 2010-02-11.

Литература[уреди | уреди извор]