Ерисовско-светогорско-ардамерска епархија

Од Википедија — слободната енциклопедија
Ерисовско-светогорско-ардамерска епархија

Ιερά Μητρόπολη Ιερισσού, Αγίου Όρους και Αρδαμερίου
Епархија
Митрополијата во Леригово
Место
ЗемјаЕгејска Македонија, Грција
МитрополитТеоклит
Архијерејски намесништва7
СедиштеЛеригово
Информации
Катедрала
Матична цркваЦариградска патријаршија
(под управа на Грчката православна црква)
Карта
Опфат на епархијата
Опфат на епархијата
Мрежно место
web.im-ierissou.gr
Архијерејски намесништва на епархијата

Ерисовско-светогорско-ардамерска епархија (грчки: Ιερά Μητρόπολη Ιερισσού, Αγίου Όρους και Αρδαμερίου) — епархија на Цариградската патријаршија, управувана од Грчката православна црква, со седиште во градот Леригово, на полуостровот Халкидик, Егејска Македонија. Од 2012 г. епархијата ја возглавува митрополитот Теоклит.[1]

Историја[уреди | уреди извор]

Катедралната црква „Св. Стефан“ во Леригово.
Црквата „Св. Бессребреници“ во Леригово.

Ерисовско-светогорска епархија[уреди | уреди извор]

Ерисовската епископија е спомната за првпат на почетокот на IV век, кога царот Константин Велики, барајќи погодно место за изградба на Новиот Рим, го посетил регионот и се сретнал со епископот Макариј Ерисовско-стагирски (Ιερισσού και Σταγείρων). Епископијата била потчинета на Солунската митрополија до крајот на XIII век, кога е воздигната во митрополија.

во 1313 г. Света Гора станала ставропигија под непосредна управа на вселенскиот патријарх и епархијата била ограничена до североисточниот дел на Халкидик. По османлиското освојување, епархијата е снижена на епископија, потчинета на Солунската митрополија. Во XVII век епархиското седиште е преместено во Извор, а во XIX век во Леригово.

На 7 октомври 1924 г. епископијата е воздигната во Ерисовско-светогорска митрополија. Во 1940 г. кон неа е придодадена територијата на Ардамерската митрополија и така епархијата го добила името „Ерисовско-светогорско-ардамерска“.[2]

Печат на епископот Василиј Ерисовски, XI век
Име Грчки Години
Макариј I Μακάριος за време на царот Аркадиј (395 – 408)
Анонимен Aνώνυμος 883
Илија Ηλίας 900
Никифор I Νικηφόρος 1013, 1018
Николај I Νικόλαος 1032
Георгиј Γεώργιος 1085
Гаврил Γαβριήλ
Василиј I Βασίλειος 1105
Василиј II Βασίλειος 1180
Теофил Θεόφιλος 1180, првиот спомнат како Ерисовско-светогорски
Николај II Νικόλαος 1200
Теодосиј Θεοδόσιος 1290
Григориј Γρηγόριος почетокот на XIV век
Нифонт I Νήφων 1314
Јаков I Триканас Ιάκωβος Τρικανάς 1329, Ерисовско-ветогорски митрополит и ипертим
Нифонт II Νήφων 1330
Јаков II Ιάκωβος 1334
Доротеј Δωρόθεος 1338
Анонимен Aνώνυμος
Нифонт III Νήφων 1347
Јаков III Ιάκωβος 1365
Давид I Δαβίδ 1366, 1369, 1370, од таа година како епископ
Исак Ισαάκ 1375, 1378
Анонимен Aνώνυμος 1372
Софрониј Σωφρόνιος 1399
Никандар Νίκανδρος 1441
Макариј II Μακάριος 1528, 1544
Иларион I Ιλαρίων 1555
Јаков IV Ιάκωβος 1561
Давид II Δαβίδ 1564, 1565
Евгениј Ευγένιος 1569
Игнатиј I Ιγνάτιος за време на патријархот Еремија II
Акакиј Ακάκιος за време на патријархот Еремија II, 10 февруари 1580 г.[3]
Харалампиј Χαραλάμπης 1613
Никифор II Νικηφόρος 1622
Теофан Ардамерски, Θεοφάνης намесник Ерисовски
Христофор Χριστόφορος 1677
Макариј III Μακάριος 1702
Игнатиј II Ιγνάτιος 1702
Антим Άνθιμος 1706, 1710
Даниил Δανιήλ 1720
Стефан Στέφανος 1748, 1755
Теодосиј Θεοδόσιος 1755 – 1767
Јаков V Ιάκωβος 1767 – 1780
Герасим Γεράσιμος 1789, дал оставка
Игнатиј III Ιγνάτιος 1789 – меѓу 1836 и 1838
Јоаникиј Ιωαννίκιος 1838 – 1869
Атанасиј Διονύσιος 1870 – 1871
Дионисиј Διονύσιος 1871 – 1875
Амвросиј Αμβρόσιος Κασσαράς 1875 – 1877
Теоклит Θεόκλητος Παπαϊωάννου 1877 – 1879
Мелетиј Μελέτιος Βυζάντιος 1879 – 1890
Иларион Ιλαρίων Μακαρώνης 1890 – 1899
Јоаким Ιωακείμ Παπαναστασίου 1899 – 1906
Партениј Παρθένιος Κελαϊδής 1906 – 1911[4]
Сократ Σωκράτης Σταυρίδης 1911 – 1934

Ардамерска епархија[уреди | уреди извор]

Печат на Ардамерската епископија со потпит на епископот Јоаким Струмбис.
Почеток и крај на писмо од епископот Софрониј Ардамерски до митрополитот Софрониј II Солунски од 20 март 1891 г.

Ардамерската епископија се појавила во IXX век како Еркулска (Ερκούλων) со седиште во Еркула или Еркулион, денешно Ардамери. Спомната е во житието на Константин Велики (Патмоски ракопис бр. 179) от IX – X век.[5] Во тактикон од 980 г. е спомната Ардамерска епископија како една од 11-те потчинети на Солунската митрополија, пред Ерисовско-светогорската и Литисјата и Рендинската.[6] Во 1638 г. нејзиното седуште е преместено во Галачишта и епископијата така станала Ардамерско-галачишка (Αρδαμερίου και Γαλατίστης).[7]

Во XIX век катедрална црква била „Св. Димитриј“ во Галачишта.[8] според сознание од 1839 г.[9]

Со тргањето на епископот Јоаким во февруари 1922 г., на 10, 12 и 13 декември 1922 г. Епархискиот синод на Солунската митрополија одржал седница и му го дал намесништвото на епархијата на ерисовско-светогорскиот епископ Сократ и решил да побара Вселенската патријаршија спојување на Ерисовско-светогорскатата со Ардамерската епископија. На 9 јануари 1923 г. Светиот синод го прифатил барањето. Меѓутоа, на 7 октомври 1924 г. епархијата е издигната во митрополија и истиот ден за митрополит е избран архиѓаконот Калиник Креацулис.[10]

Калиник дал оставка во февруари 1934 г. поради лошо здравје, а епархијата е одново ја презел Сократ Ерисовски.[10] На почетокот на ноември 1936 г. Светиот синод[10] решил да ја укине Ардамерско-галачишката митрополија и ја споил со соседната Касандриска, со исклучок на Загливерско, кое е припоено кон Солунската митрополија. По четири години во 1940 г. територијата на поранешната Ардамерска митрополија е придодаден кон Ерисовско-светогорската, поради што таа е преименувана во Светогорско-ерисовско-ардамерска.[2][11]

Име Грчки Години
Јован Ιωάννης 2 август 943 г., како еркулски (’Ιωάννης ό όσιώτατος επίσκοπος Έρκούλων) во документ кој ја одредува границата меѓу светогорските монаси и ерисовци[6]
Илија Ηλίας зачуван е негов печат со натпис † Илија Ардамерски († Ήλίας Άρδαμερίων)[6]
Димитриј Δημήτριος 1081
Теодосиј Θεοδόσιος 1310, 1318
Григориј Γρηγόριος средината на XIV век
Филотеј Φιλόθεος 1541
Јоасаф Ιωάσαφ 1541
Акакиј Ακάκιος 1544
Галактион Γαλακτίων 1560
Матеј Ματθαίος 1569
Игнатиј I Ιγνάτιος 1580
Зосим Ζωσιμάς 1611
Самуил Σάμουήλ 1619
Мелетиј Μελέτιος пред 1638
Теофан Θεοφάνης 1640, 1651, исто и намесник Ерисовски
Мелхиседек Μελχισεδέκ пред 1680
Антим Άνθιμος во 1677 г.
Теоклит Θεόκλητος во 1702, 1725
Анонимен Aνώνυμος спомнат на 19 декември 1738 г. во писмо на Јоаким II Солунски до поранешниот артенски митрополит Неофит II, монах на Света Гора[12]
Григориј Γρηγόριος спомнат околу 1767/1769 г.
Дионисиј Διονύσιος 1797, од Андрос
Игнатиј II Ιγνάτιος 1805 – 1821
Герасим Γεράσιμος во кондиката на Митилинската митрополија има сметка на митрополитот Калиник II Митилински, потпишана во јуни 1830 г. од неговиот наследник Порфириј и Герасим, патријаршиски егзарх Ардамерски[13]
Даниил Δανιήλ во 1832 г. започнале обновителни работи на манастирот „Св. Анастасија Узорешителница“ за време на епископите Мелетиј Солунски, Јаков Касандриски и Даниил, поранешен Ардамерски[13]
Антим Άνθιμος септември 1823 - 1831
Игнатиј III Ιγνάτιος 1831 - 1865
Антим Άνθιμος декември 1867 – март 1876
Константиј Κωνστάντιος Ματουλόπουλος 1876 – 1889
Софрониј Σωφρόνιος Νηστόπουλος 1890 – 1901
Доротеј Δωρόθεος Μοσχίδης 1901 – 1911
Јоаким Ιωακείμ Στρουμπής 1911 – 1922
Калиник Καλλίνικος Κρεατσούλης 1922 – 1934

Ерисовско-светогорско-ардамерска митрополија[уреди | уреди извор]

Име Грчки Години
Сократ Σωκράτης Σταυρίδης 1934 – 1944
Дионсиј Διονύσιος Παπανικολόπουλος 1944 – 1951
Кипријан Κυπριανός Πουλάκος 1951 – 1959
Павле Παύλος Σοφός 1960 – 1978
Никодим Νικόδημος Αναγνώστου 1981 – 2012
Теоклит Θεόκλητος Αθανασόπουλος 2012

Архијерејски намесништва[уреди | уреди извор]

Епархијата има седум архијерејски намесништва:

Архијерејски намесништва и парохиски цркви
Намесништво Грчки Нас. место Грчки Црква Грчки
1. Леригово и Казанџи Маала Ἀρναίας & Σταγείρων Леригово Ἀρναία Св. Стефан „Ἁγίου Στεφάνου“
Св. Бессребреници „Αγίων Ἀναργύρων“
Варвара Βαρβάρα „Св. Ѓорѓи“ „Ἁγίου Γεωργίου“
Ревеник Μεγάλη Παναγία „Св. Василиј“ „Ἁγίου Βασιλείου Μεγάλης“
Ново Село Νεοχώρι Св. Ѓорѓи „Ἁγίου Γεωργίου“
Паљухор Παλαιοχώρι Св. Архангели „Παμμεγίστων Ταξιαρχῶν“
Казанџи Маала Στάγιρα Рождество на пресв. Богородица „Γενεσίου Θεοτόκου“
Стано Στανός Воведение на пресв. Богородица „Εἰσοδίων Θεοτόκου“
Извор Στρατονίκη Св. Никола „Ἁγίου Νικολάου“
2. Ерисово и Метох Пирг Ἱερισσοῦ & Οὐρανουπόλεως Ерисово Ιερισσός Рождество на пресв. Богородица „Γενεσίου Θεοτόκου“
„Св. Никола“ „Ἁγίου Νικολάου“
Амолјани Αμμουλιανή Св. Никола „Ἁγίου Νικολάου“
Гомати Γομάτι „Пресв. Богородица“ „Παναγίας“
Провлака Νέα Ρόδα „Пресв. Богородица“ „Παναγίας“
Метох Пирг Ουρανούπολη „Св. Константин и Елена“ „Ἀγ. Κωνσταντίνου & Ἑλένης“
Стратони Στρατώνι „Св. Варвара“ „Ἁγίας Βαρβάρας“
3. Ардамери и Галачишта Ἀρδαμερίου & Γαλατίστης Ардамери Αρδαμέρι Успение на пресв. Богородица „Κοιμήσεως Θεοτόκου“
Галачишта Γαλάτιστα Успение на пресв. Богородица „Κοιμήσεως Θεοτόκου“
Св. Ѓорѓи „Ἁγίου Γεωργίου“
Решетник Άγιος Πρόδρομος Успение на пресв. Богородица „Κοιμήσεως Θεοτόκου“
Кајаџик Παλαιόκαστρο Св. Атанасиј „Ἁγίου Ἀθανασίου“
Перистера Περιστερά Св. Андреја „Ἁγίου Ἀνδρέου“
Ливади Λιβάδι Св. Атанасиј „Ἁγίου Ἀθανασίου“
4. Загливер Ζαγκλιβερίου & Περιχώρων Загливер Ζαγκλιβέρι Св. Ѓорѓи „Ἁγίου Γεωργίου“
„Св. Акилина“ „Ἁγίας Ἀκυλίνης“
Чифлик Άγιος Χαράλαμπος „Св. Атанасиј“ „Ὁσίου Ἀθανασίου“
Адам Αδάμ Св. Петка „Ἁγίας Παρασκευῆς“
Думбија Δουμπιά Св. Петка „Ἁγίας Παρασκευῆς“
Кариѓол Καλαμωτό „Живоносен Извор“ „Ζωοδόχου Πηγῆς“
Гирево Μεσόκωμο „Св. Ѓорѓи“ „Ἁγίου Γεωργίου“
Горна Равна Πετροκέρασα Св. Илија „Προφήτου Ἠλιοῦ“
Сана Σανά Св. Архангели „Παμμεγίστων Ταξιαρχῶν“
Саракина Σαρακήνα „Св. Преображение“ „Μεταμορφώσεως Σωτῆρος“
5. Пазаруда и Стролонгос Ἀπολλωνίας καὶ Μαδύτου Пазаруда Απολλωνία „Св. Ѓорѓи“ „Ἁγίου Γεωργίου“
Егри Буџак Νέα Ἀπολλωνία Св. Павле „Ἀποστόλου Παύλου“
Стролонгос Νέα Μάδυτος „Св. Јован Претеча“ „Τιμίου Προδρόμου“
Кокала Κοκκαλού „Св. Бессребреници“ „Ἁγίων Ἀναργύρων“
Аланли „Св. Атанасиј“ „Ἁγίου Ἀθανασίου“
Угурли Περιστερώνα „Св. Спиридон“ „Ἁγίου Σπυρίδωνος“
Лезик Μελισσουργός Св. Ѓорѓи „Ἁγίου Γεωργίου“
Егрибуџачки Бањи Λουτρά Νέας Απολλωνίας „Св. Преображение“ „Μεταμορφώσεως Σωτῆρος“
6. Ставрос и Олимпијада Σταυροῦ καί Ὀλυμπιάδος Ставрос Σταυρός „Св. Петка“ „Ἁγίας Παρασκευῆς“
„Св. Авксентиј“ „Ὁσίου Αὐξεντίου“
Горно Ставрос Άνω Σταυρός Св. Димитриј „Ἁγίου Δημητρίου“
Олимпијада Ολυμπιάδα „Св. Недела“ „Ἁγίας Κυριακῆς“
Моди Μόδι Св. Троица „Ἁγίας Τριάδος“
7. Палехор и Жервохорија Παλαιοχώρας & Ζερβοχωρίων Палехор Παλαιοχώρα „Св. Ѓорѓи“ „Ἁγίου Γεωργίου“
Топлик Γεροπλάτανος Св. Димитриј „Ἁγίου Δημητρίου“
Сопотник Ριζά Успение на пресв. Богородица „Κοιμήσεως Θεοτόκου“
Гермен Κρήμνη Св. Никола „Ἁγίου Νικολάου“
Долна Равна Μαραθούσα Св. Ѓорѓи „Ἁγίου Γεωργίου“
Дере Маала Πλατανοχώρι „Св. Преображение“ „Μεταμορφώσεως Σωτῆρος“[14]

Манастири[уреди | уреди извор]

Име Место Години
1. „Св. Христофор Леригово машки
2. „Св. Козма Етолски Леригово женски
3. „Св. Генадиј Схолариј Ливади машки
4. „Св. Благовештение Олимпијада женски
5. „Св. Преображение Егри Буџак женски
6. „Успение на пресв. Богородица Ревеник женски

Наводи[уреди | уреди извор]

  1. „Ιερά Μητρόπολη Ιερισσού, Αγίου Όρους και Αρδαμερίου“. Εκκλησία της Ελλάδος. Посетено на 20 април 2014.
  2. 2,0 2,1 Γλαβίνας, Απόστολος (1980). Αρχιερείς της Επισκοπής Αρδαμερίου (PDF) (грчки). „Μακεδονικά“, XX, Εταιρεία Μακεδονικών Σπουδών. стр. 28. Посетено на 10 септември 2014. Занемарен непознатиот параметар |lang-hide= (help)
  3. Ζέλλιου-Μαστοροκώστα, Ερατώ. „Η Επισκοπή - Αρχιεπισκοπή Κασσανδρείας έως την Επανάστασης του 1821“ (PDF). Παγχαλκιδικός Λόγος, Τεύχος 5ο, Οκτώβριος - Δεκέμβριος 2010, 8. Посетено на 3 јуни 2014.
  4. Μπακαλίδης, Αθανάσιος. "ΣΥΛΕΟΣ ΠΕΔΙΟΝ" "ΘΡΗΣΚΕΙΑ - ΛΑΪΚΗ ΛΑΤΡΕΙΑ". Архивирано од изворникот на 2014-09-05. Посетено на 5 септември 2014.
  5. Γλαβίνας, Απόστολος (1980). Αρχιερείς της Επισκοπής Αρδαμερίου (PDF) (грчки). „Μακεδονικά“, XX, Εταιρεία Μακεδονικών Σπουδών. стр. 9. Посетено на 10 септември 2014. Занемарен непознатиот параметар |lang-hide= (help)
  6. 6,0 6,1 6,2 Γλαβίνας, Απόστολος (1980). Αρχιερείς της Επισκοπής Αρδαμερίου (PDF) (грчки). „Μακεδονικά“, XX, Εταιρεία Μακεδονικών Σπουδών. стр. 10. Посетено на 10 септември 2014. Занемарен непознатиот параметар |lang-hide= (help)
  7. Μαϊδώνης, Αρχιμανδρίτης Χρυσόστομος (14–15 септември 2014). „Προσκυνηματικός Οδηγός Ιεράς Μητροπόλεως Ιερισσού“ (PDF). Κύτταρο Ιερισσού. Посетено на 18 јуни 2014.CS1-одржување: датумски формат (link)
  8. Φώτιος Χρυσανθόπουλος, уред. (1888). Βίοι Πελοποννησίων ανδρών και των εξώθεν εις την Πελοπόννησον ελθόντων κληρικών, στρατιωτικών και πολιτικών των αγωνισαμένων τον αγώνα της επαναστάσεως (грчки). Αθήνα: Σταύρος Ανδρόπουλος, Τυπογραφείο Π. Δ. Σακελλαρίου. Посетено на 10 април 2010. Занемарен непознатиот параметар |lang-hide= (help)
  9. Παρασκευά, Βάσσα (2008). ΤΟ ΕΡΓΟ ΤΩΝ ΓΑΛΑΤΣΙΑΝΩΝ ΑΓΙΟΓΡΑΦΩΝ ΒΕΝΙΑΜΙΝ Α΄ ΚΑΙ ΜΑΚΑΡΙΟΥ Β ΄ ΣΤΙΣ ΒΟΡΕΙΕΣ ΣΠΟΡΑΔΕΣ ΚΑΤΑ ΤΟΝ 19Ο ΑΙΩΝΑ (PDF) (грчки). Θεσσαλονίκη: Αριστοτέλειο Πανεπιστήμιο Θεσσαλονίκης. стр. 59. Посетено на 6 юни 2014. Занемарен непознатиот параметар |lang-hide= (help); Проверете ги датумските вредности во: |accessdate= (help)
  10. 10,0 10,1 10,2 Γλαβίνας, Απόστολος (1980). Αρχιερείς της Επισκοπής Αρδαμερίου (PDF) (грчки). „Μακεδονικά“, XX, Εταιρεία Μακεδονικών Σπουδών. стр. 27. Посетено на 10 септември 2014. Занемарен непознатиот параметар |lang-hide= (help)
  11. Μπίσμπος, Γεώργιος (2016). Η επισκοπή Αρδαμερίου στα τέλη του 19ου - στις αρχές του 20ου αιώνα βάσει ανέκδοτου κώδικα του ΙΑΜ (PDF) (грчки). Θεσσαλονίκη: Αριστοτέλειο Πανεπιστήμιο Θεσσαλονίκης. Занемарен непознатиот параметар |lang-hide= (help)
  12. Γλαβίνας, Απόστολος (1980). Αρχιερείς της Επισκοπής Αρδαμερίου (PDF) (грчки). „Μακεδονικά“, XX, Εταιρεία Μακεδονικών Σπουδών. стр. 17. Посетено на 10 септември 2014. Занемарен непознатиот параметар |lang-hide= (help)
  13. 13,0 13,1 Γλαβίνας, Απόστολος (1980). Αρχιερείς της Επισκοπής Αρδαμερίου (PDF) (грчки). „Μακεδονικά“, XX, Εταιρεία Μακεδονικών Σπουδών. стр. 24. Посетено на 10 септември 2014. Занемарен непознатиот параметар |lang-hide= (help)
  14. „Ἱεροί Ναοί“. Ιερά Μητρόπολη Ιερισσού, Αγίου Όρους και Αρδαμερίου. Архивирано од изворникот на 2014-06-06. Посетено на 3 јуни 2014.

Надворешни врски[уреди | уреди извор]