Игор Тудор
Игор Тудор | |||
---|---|---|---|
![]() | |||
Лични податоци | |||
Роден на | 16 април 1978 | ||
Роден во | Сплит, СФРЈ | ||
Држава |
![]() | ||
Висина | м | 1,93||
Играчки податоци | |||
Позиција | одбрана | ||
Сегашен клуб |
![]() | ||
Повлекување | 2008 (30 г.) | ||
Кариера* | |||
Години | Клуб | Наст.† | (Гол.)† |
1995-1999 |
![]() | 58 | (5) |
1996 |
→ | 5 | (1) |
1999-2007 |
![]() | 110 | (15) |
2005-2006 |
→![]() | 39 | (2) |
2007-2008 |
![]() | 8 | (1) |
Репрезентација | |||
1994 |
![]() | 1 | (0) |
1993 |
![]() | 4 | (0) |
1994-1995 |
![]() | 3 | (0) |
1995 |
![]() | 2 | (0) |
1993 |
![]() | 12 | (2) |
1997–2006 |
![]() | 55 | (3) |
Раководител на екипите | |||
2009-2010 |
![]() | ||
2011-2013 |
![]() | ||
2013-2015 |
![]() | ||
2015-2016 |
![]() | ||
2016-2017 |
![]() | ||
2017 |
![]() | ||
2018 |
![]() | ||
2019 |
![]() | ||
2020 |
![]() | ||
2020-2021 |
![]() | ||
2021-2022 |
![]() | ||
2022-2023 |
![]() | ||
2024 |
![]() | ||
2025- |
![]() |
Игор Тудор (роден на 16 април 1978 година, во Сплит) — хрватски фудбалски тренер и поранешен играч од одбраната. Во моментов ја води екипата на Јувентус.
Кариерата ја започнал во својата татковина со Хајдук Сплит, клубот со кој дебитирал во професионалниот фудбал и во кој подоцна и ја завршил својата играчка кариера. Помеѓу двата периода со Хајдук тој играл десеттина години во Италија, главно носејќи го дресот на Јувентус,[1][2] со кој освоил две првенствени титули (2001-2002 и 2002-2003) и одиграл едно финале во Лигата на шампионите (2003).
По завршувањето на играчката кариера, која ја завршил на само 30 години поради повторливи проблеми со глуждот на десната нога,[3] Тудор се посветил на тренерската кариера која ја започнал во 2013 година повторно со Хајдук. Од тогаш, тој водел уште многу екипи работејќи во пет различни земји: Хрватска, Грција, Турција, Италија и Франција.
Технички карактеристики
[уреди | уреди извор]Играч
[уреди | уреди извор]Играч надарен со физички[1] и технички[4][5] предиспозиции, – може да се дефинира како „физички стопер, кој е добар со топката како талентиран играч од средниот ред“[1] – иако не ги достигнал највисоките нивоа во играта, сепак може да се вметне меѓу најдобрите разновсрни играчи во својата генерација.
Започнувајќи ја кариерата како чист дефанзивец, главно на позицијата централен одбранбен играч, но повремено играјќи и како бек, тој бил успешно промовиран во средниот ред подоцна во неговата кариера поради забележителниот придонес што можел да го понуди во двете фази од играта: при бранење тој стоел како потпора пред последната линија, потпомогнат од неговата физичка сила и големина, додека пак во напад, бил корисен благодарение на добрата основна техника, со топката во нозете[1] покажувајќи добра визија за играта[6] и знаење како да ја диктира играта со неговите додавања.[1] Освен тоа, неговата вродена склоност кон нападот,[4] во итни ситуации[4][7][8] или во бурните завршници од натпреварите во кој неговиот тим заостанувал,[1] тој често бил „фрлен“ во мешаницата како централен напаѓач,[4][7][8] за да ја искористи својата способност во играта во воздухот[4][5] и да им помогне на соиграчите.[7]
Големата разноврсност[1] која, во комбинација со решителниот карактер често доведувајќи го на граница со груби манири, но и прилично големиот број на голови, понекогаш дури и одлучувачки,[6] го направиле Тудор сигурен елемент за својот тим.[1] Сепак, од друга страна, неговата кариера била поткопана од бројни повреди - правејќи го, и покрај се, да заработи репутација на „кристален џин“[1][6] – кои го забавиле неговиот напредок и му пречеле при конзистентноста во перформансите, што го довело до предвремено пензионирање од играчката активност[1] на само 30 години.

Тренер
[уреди | уреди извор]Седнувајќи на клупата, тој се покажал како тренер со карактер, кој може да се справи дури и со многу тешки моменти во средини каде владее негативна атмосфера.[1] Тактички, тој ги претпочита формациите 3-4-2-1 и 3-4-1-2,[1][6] а во помала мера и 3-5-2;[1] важни сегменти во играта што ја поставува Тудор се употребата на многу висок пресинг, со цел да се врати поседот на противничката половина и, следствено, спречување на обидите за градење на акција одзади.[9]
Клупска кариера
[уреди | уреди извор]Хајдук Сплит и Трогир
[уреди | уреди извор]Тудор ја започнал својата кариера во Хајдук Сплит, каде што и израснал. Своето деби за првиот тим го направил во сезоната 1995-1996, во поразот со 1-0 од Марсонија во осминафиналето на Купот на Хрватска. Откако бил испратен на позајмица во третата хрватска лига (во екипата на Трогир), со цел да стекне повеќе искуство, тој се вратил во Хајдук и бил стандарден првотимец на клубот во следните две сезони.
Јувентус и Сиена
[уреди | уреди извор]Во Сплит тој бил забележан од Јувентус, кој го купил во летото 1998 година,[10] за 4 милиони евра, што до продажбата на Нико Крањчар во 2005 година била најскапата продажба на сплитскиот клуб. Дебитирал за бјанконерите на 29 август, во натпреварот од Суперкупот на Италија, загубен со 1-2 од Лацио. Петтнаесеттина дена подоцна, на своето деби во Серија А, Тудор постигнал гол во победата со 4-3 на гостувањето кај Перуџа.

Тој останал во Торино следните шест и пол години,[1] етаблирајќи се како важен играч во одбраната, но пресвртот во неговата кариера се случил во сезоната 2001-2002, онаа што го донела враќањето на клупата на Јувентус на Марчело Липи, тренерот кој успешно го промовирал Тудор во играч од средниот ред: таа година Хрватот постигнал 4 многу важни гола во трката за скудетото (во градското дерби против Торино, во враќањето од негатива против Верона и Кјево, и во директниот дуел против еден од најголемите конкуренти Интер[1]). Следната сезона, неговиот гол во последната минута против Депортиво Ла Коруња бил одлучувачки за да може Јувентус да се пласира во четвртфиналето на Лигата на шампионите;[nb 1][1][6] во продолжение, Јувентус стигнал до финалето на натпреварувањето, губејќи го натпреварот за најважниот европски трофеј на пенали од Милан.
По шест сезони со Јувентус, крунисани со освојување на две скудета и два Суперкупа на Италија,[1] во јануари 2005 година, по многуте повреди кои ги лимитирале неговите настапи, како и конкуренцијата на неговата позиција од Лилијан Тирам и новото засилување Фабио Канаваро[11] тој отишол на позајмица во Сиена[12] каде што останал и целата наредна сезона, придонесувајќи за опстанокот на тосканскиот тим во Серија А во двете години.
Во летото 2006 година, откако Јувентус бил казнет со исфрлање во Серија Б, тој се вратил во престолнината на Пиемонт за да му помогне на клубот, но немал можност да настапи поради продолженото рехабилитирање од повредата задобиена во претсезоната;[13] откако клубот се обиде да го раскине неговиот договор на почетокот на февруари 2007 поради неговата продолжена недостапност,[13] сепак го задржале во тимот до природниот крај на сезоната, по самонамалувањето на платата од самиот играч.[14] Вкупно во дресот на Јувентус одиграл 174 натпревари и постигнал 21 гол.
Враќање во Хајдук и завршување на кариерата
[уреди | уреди извор]Борејќи се со повредите и мистериозната бактериска инфекција на глуждот, Тудор бил речиси принуден да ја заврши кариерата, но наместо тоа, во јуни 2007 година, тој одлучил да му се приклучи на неговиот поранешен клуб Хајдук Сплит, откако не добил обновување на неговиот договор со Јувентус. Своето враќање на терените го направил во натпреварот против Задар на 20 октомври 2007 година, што бил неговиот прв настап после 16 месеци неиграње. Сепак, не можејќи да се врати во претходната форма, на 22 јули 2008 година, Тудор го објавил своето предвремено пензионирање, што се должело на неговите периодични проблеми со повредата на глуждот.[15]
Репрезентативна кариера
[уреди | уреди извор]Тудор настапувал за хрватската сениорска репрезентација во периодот од 1997 до 2006 година. Тој, исто така, играл и во младинските селекции под 17, под 18, под 19 и под 21 година во периодот помеѓу 1993 и 2000 година.
Своето деби за сениорската репрезентација го направил во квалификациите за Светското првенство 1998, во ремито 1-1 со Украина во Киев, на 15 ноември 1997, влегувајќи од клупата за резерви на местото на Аљоша Асановиќ во 89-тата минута.[16] Последователно, по успешно минатите квалификации, тој бил дел од хрватскиот состав кој го освоил бронзениот медал на Мундијалот во Франција: таму, тој настапил три пати, против Јапонија, Романија и Холандија, сите како замена.
По Светското првенство 1998, тој направил 4 настапи во неуспешната квалификациска кампања на коцкестите во квалификациите за Европското првенство 2000, и бил стартер во сите натпревари. Тој, исто така, одиграл 6 натпревари во квалификациите за Светското првенство 2002, но го пропушти финалниот турнир во Јужна Кореја и Јапонија поради повреда.
Тој се вратил во репрезентацијата за време на квалификациските натпревари за Европското првенство 2004, играјќи во седум од нив. На завршниот турнир во Португалија, тој се појавил во два од трите натпревари на Хрватска во групата. Во неговиот прв настап на турнирот, ремито 2–2 против Франција, тој постигнал автогол со кој и дал предност на Франција од 1–0 во средината на првото полувреме. Неговиот втор настап на турнирот дошол во последниот натпревар во групата на Хрватска против Англија, каде што го постигнал вториот гол на Хрватска за да ги задржи нивните надежи живи откако тие се нашле во негатива од 3–1 во второто полувреме. Сепак, набрзо потоа Френк Лампард го постигнал четвртиот гол за Англија со што ги поставил конечните 4-2, резултат со кој Хрватска била елиминирана од турнирот по групната фаза.
Две години подоцна, Тудор бил во составот на Хрватска и на Светското првенство 2006 во Германија; тој ги започнал сите три натпревари на Хрватска во групната фаза, каде Хрватска била елиминирана од турнирот по ремито 2-2 со Австралија во последниот натпревар од групата, во кој Тудор направил прекршокот за пеналот од кој Австралија го постигнала првиот гол за израмнување на 1-1. Иако Тудор официјално не најавил дека повеќе нема да настапува за хрватската репрезентација, по завршувањето на Светското првенство 2006, тој не запишал ниту еден настап повеќе во национаниот дрес најмногу заради константните проблеми со повреди кој и го принудиле рано да ја заврши играчката кариера.
Хронологија на репрезетнативните настапи
[уреди | уреди извор]Тренерска кариера
[уреди | уреди извор]Почетоци
[уреди | уреди извор]Во август 2009, Тудор бил назначен за асистент тренер на италијанецот Едоардо Реја во Хајдук Сплит.[17] Во февруари 2010, кога Реја го напуштил Хајдук и ја презел тренерската функција во Лацио, Тудор одлучил да не оди со него во Италија.
Во декември 2011, бил назначен за тренер на У-17 тимот на Хајдук од спортскиот директор на клубот Сергије Крешиќ. По преземањето на оваа фунција, тој напоредно поминал некое време посетувајќи часови во тренинг центарот на Јувентус, каде учел тренерски занает од некогашниот соиграч од Јувентус, Антонио Конте. Со У-17 тимот успеал да стигне до финалето на купот во категоријата.
Хајдук Сплит и ПАОК
[уреди | уреди извор]
Во април 2013, Тудор бил назанчен за тренер на првиот тим на Хајдук, заменувајќи го отпуштениот Мишо Крстичевиќ.[18] Веќе во својте први месеци како тренер успеал на клубот да му донесе титула, триумфирајќи во Купот на Хрватска со вкупен резултат 5-4 против Локомотива. Во февруари 2015 бил отпуштен од функцијата по година и девет месец како тренер на Хајдук.[19]
Во јуни истата година Тудор седнал на клупата на грчкиот клуб ПАОК,[20] каде што останал до март 2016 година, кога бил ослободен од должностите, во тоа време клубот се наоѓал на четвртото место на првенствената табела, поради некои лоши резултати и неговите омаловажувачки коментари во однос на квалитетот на составот со кој располагал.[21]
Искуството во Турција: Карабукспор и Галатасарај
[уреди | уреди извор]Во јуни 2016 година, тој бил назначен за тренер на Карабукспор, турски клуб штотуку промовиран во Суперлигата, со кој потпишал едногодишен договор.[22] По добрите резултати кој ги постигнал со Карабукспор, тој го напуштил клубот во февруари 2017 година, за да ја прифати понудата на попознатиот турски клуб Галатасарај, со кој првенството го завршил на четвртото место. Тој, останал во клубот од Истанбул до декември 2017 година, кога бил отпуштен поради некои резултати кои се сметале за незадоволителни, и покрај тоа што тимот бил на второто место на првенствената табела.[23]
Удинезе
[уреди | уреди извор]
Во април 2018 година, тој бил ангажиран од италијанскиот клуб Удинезе, каде го заменил отпуштениот Масимо Оддо,[24] водејќи ги црно-белите до опстанокот во Серија А.[25] И покрај тоа што го спасил клубот од испаѓање, тој не бил потврден за тренер во следната сезона; сепак, во март 2019 година, тој се вратил на клупата во клубот од Удине за да го замени отпуштениот Давиде Никола,[26] водејќи го тимот уште еднаш до безбедните позиции на табелата.[27]
За разлика од претходно, овојпат во текот на летото, тој бил потврден за тренер и во следната сезона; сепак, негативниот старт на првенството со само 3 победи во првите 10 натпревари[28] довеле до тоа тој да биде отпуштен во ноември 2019 година.[29]
Враќање во Хајдук, асистент во Јувентус
[уреди | уреди извор]Во декември 2019 година, тој повторно се вратил да го води сплитски Хајдук,[30] завршувајќи го првенството 2019-2020 на петтото место.
Во август 2020 година, тој го раскинал договорот со сплитскиот клуб[31] за да се врати во Јувентус, тринаесет години по неговата играчка кариера во клубот, каде што ја преземал улогата на помошник на тренерот Андреа Пирло.[32] Јувентус, и покрај освојувањето на Купот и Суперкуп на Италија, доживеал надолна година, во која била изгубена титулата во Италија по девет години, па така на крајот од првенството Пирло и неговиот персонал, вклучувајќи го и Тудор, биле отпуштени.
Верона и Олимпик Марсеј
[уреди | уреди извор]На 14 септември 2021 година, тој седнал на клупата на Верона, заменувајќи го отпуштениот Еузебио Ди Франческо на почетокот на сезоната.[33] Тој го имал своето деби пет дена подоцна, освојувајќи ги првите бодови во сезоната за Хелас во првенството благодарение на домашниот успех над Рома (3-2).[34] Во Венето е автор на првенство над очекувањата, во кое постигнува лесен спас: постигнува победи против високо рангирани клубови како што се Лацио,[35] Јувентус[36] и Аталанта,[37] борејќи за излез во европските купови[38] и речиси го соборил клупскиот рекорд по бројот на освоени бодови во највисоката дивизија.[39] И покрај повеќе од позитивната година, на 28 мај 2022 година, Тудор и Верона се разделиле со заедничка согласност, поради несогласувања околу идните планови на клубот.[40]
На 4 јули, тој бил назначен за тренер на Олимпик Марсеј, во Лига 1.[41] По завршувањето на првенството, кое го завршил на третото место, на 1 јуни 2023 година, тој донел одлука да го напушти францускиот клуб.[42]
Лацио и враќање во Јувентус
[уреди | уреди извор]На 18 март 2024 година, тој бил назначен за нов тренер на Лацио, во тоа време деветти во Серија А, заменувајќи го Маурицио Сари кој поднел оставка.[43] Своето деби на клупата на бјанкочелестите го имал на 30 истиот месец, во победата на домашен терен над Јувентус (1-0) во првенството;[44] следниот месец повторно се среќава со бјанконерите, за време на полуфиналето на Купот на Италија, овојпат не успевајќи да ја избегне елиминацијата на Лацио во двомечот.[45] Со 18 освоени бодови во девет натпревари, првенството го завршил на седмото место, со што тимот од главниот град се квалификувал во УЕФА Лига Европа.[46] По несогласувањата со раководството во врска со идните планови на клубот,[47] тој поднел оставка на 5 јуни 2024 година.[48]
На 23 март 2025 година, тој се вратил во Јувентус по втор пат во тренерска улога, овојпат како главен тренер, заменувајќи го отпуштениот Тијаго Мота.[49] Дебитирал на клупата на Јувентус шест дена подоцна, со победа од 1-0 на домашен терен против Џенова.[50]
Статистика
[уреди | уреди извор]Клупска статистика
[уреди | уреди извор]Сезона | Клуб | Првенство | Национален куп | Континентален куп | Останати купови | Вкупно | |||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Лига | Наст | Гол | Лига | Наст | Гол | Лига | Наст | Гол | Лига | Наст | Гол | Наст | Гол | ||
1995-јан. 1996 | ![]() |
1.ХНЛ | 9 | 0 | КХ | 1 | 0 | - | - | - | - | - | - | 10 | 0 |
јан.-јун. 1996 | ![]() |
2.ХНЛ | 5 | 1 | - | - | - | - | - | - | - | - | - | 5 | 1 |
1996-1997 | ![]() |
1.ХНЛ | 23 | 1 | КХ | 3 | 0 | КУ | 3 | 0 | - | - | - | 29 | 1 |
1997-1998 | 1.ХНЛ | 26 | 4 | КХ | 5 | 1 | КУ | 5 | 1 | - | - | - | 36 | 6 | |
1998-1999 | ![]() |
А | 23+2[51] | 1+0 | КИ | 4 | 0 | ЛШ | 6 | 0 | СИ | 1 | 0 | 36 | 1 |
1999-2000 | А | 17 | 1 | КИ | 2 | 0 | Инт+КУ | 2+7 | 0+1 | - | - | - | 28 | 2 | |
2000-2001 | А | 25 | 6 | КИ | 2 | 0 | ЛШ | 5 | 1 | - | - | - | 32 | 7 | |
2001-2002 | А | 14 | 4 | КИ | 1 | 0 | ЛШ | 6 | 2 | - | - | - | 21 | 6 | |
2002-2003 | А | 14 | 1 | КИ | 2 | 0 | ЛШ | 11 | 1 | СИ | 0 | 0 | 27 | 2 | |
2003-2004 | А | 15 | 2 | КИ | 6 | 1 | ЛШ | 5 | 0 | СИ | 0 | 0 | 26 | 3 | |
2004-јан. 2005 | А | 2 | 0 | КИ | 1 | 0 | ЛШ | 1 | 0 | - | - | - | 4 | 0 | |
јан.-јун. 2005 | ![]() |
А | 15 | 1 | КИ | - | - | - | - | - | - | - | - | 15 | 1 |
2005-2006 | А | 24 | 1 | КИ | 0 | 0 | - | - | - | - | - | - | 24 | 1 | |
Вкупно Сиена | 39 | 2 | 0 | 0 | - | - | - | - | 39 | 2 | |||||
2006-2007 | ![]() |
Б | 0 | 0 | КИ | 0 | 0 | - | - | - | - | - | - | 0 | 0 |
Вкупно Јувентус | 110+2 | 15+0 | 18 | 1 | 43 | 5 | 1 | 0 | 174 | 21 | |||||
2007-2008 | ![]() |
1.ХНЛ | 8 | 1 | КХ | 0 | 0 | КУ | 0 | 0 | - | - | - | 8 | 1 |
Вкупно Хајдук Сплит | 66 | 6 | 9 | 1 | 8 | 1 | 0 | 0 | 83 | 8 | |||||
Вкупно во кариерата | 222 | 24 | 27 | 2 | 51 | 6 | 1 | 0 | 301 | 32 |
Репрезентативна статистика
[уреди | уреди извор]- Обновено на 27 март 2025
Репрезентација | Година | Настапи | Голови |
---|---|---|---|
![]() | |||
1997 | 1 | 0 | |
1998 | 10 | 0 | |
1999 | 3 | 0 | |
2000 | 3 | 0 | |
2001 | 8 | 0 | |
2002 | 1 | 0 | |
2003 | 7 | 0 | |
2004 | 8 | 1 | |
2005 | 7 | 2 | |
2006 | 7 | 0 | |
Вкупно | 55 | 3 |
Тренерска статистика
[уреди | уреди извор]Статистиката е ажурирана на 29 март 2025. Во болд се натпреварувањата кои Тудор ги освоил.
Сезона | Екипа | Првенство | Национален куп | Континентални купови | Останати купови | Вкупно | Победи % | Пласман | |||||||||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Натп | ОН | П | Н | И | Натп | ОН | П | Н | И | Натп | ОН | П | Н | И | Натп | ОН | П | Н | И | ОН | П | Н | И | % | |||
апр.-јун. 2013 | ![]() |
1. ХНЛ | 4 | 1 | 1 | 2 | КХ | 2 | 1 | 1 | 0 | ЛЕ | - | - | - | - | - | - | - | - | - | 6 | 2 | 2 | 2 | 33,33 | наз. 4. место , крај 4. место |
2013-2014 | 1. ХНЛ | 36 | 17 | 11 | 8 | КХ | 4 | 2 | 0 | 2 | ЛЕ | 4[52] | 1 | 1 | 2 | СХ | 1 | 0 | 1 | 0 | 45 | 20 | 13 | 12 | 44,44 | 3. место | |
2014-фев. 2015 | 1. ХНЛ | 19 | 9 | 5 | 5 | КХ | 2 | 2 | 0 | 0 | ЛЕ | 6[53] | 2 | 1 | 3 | - | - | - | - | - | 27 | 13 | 6 | 8 | 48,15 | отп. 3. место | |
2015-мар. 2016 | ![]() |
СЛ | 25 | 10 | 8 | 7 | КГ | 8 | 3 | 3 | 2 | ЛЕ | 12[54] | 4 | 6 | 2 | - | - | - | - | - | 45 | 17 | 17 | 11 | 37,78 | отп. 5. место |
2016-фев. 2017 | ![]() |
СЛ | 20 | 8 | 3 | 9 | КТ | 1 | 0 | 0 | 1 | - | - | - | - | - | - | - | - | - | - | 21 | 8 | 3 | 10 | 38,10 | ост. 10. место |
фев.-јун. 2017 | ![]() |
СЛ | 14 | 8 | 1 | 5 | КТ | - | - | - | - | - | - | - | - | - | - | - | - | - | - | 14 | 8 | 1 | 5 | 57,14 | наз. 3. место, крај 4. место |
јул.-дек. 2017 | СЛ | 16 | 10 | 2 | 4 | КТ | 2 | 1 | 0 | 1 | ЛЕ | 2[55] | 0 | 1 | 1 | - | - | - | - | - | 20 | 11 | 3 | 6 | 55,00 | отп. 3. место | |
Вкупно Галатасарај | 30 | 18 | 3 | 9 | 2 | 1 | 0 | 1 | 2 | 0 | 1 | 1 | - | - | - | - | 34 | 19 | 4 | 11 | 55,88 | ||||||
апр.-јун. 2018 | ![]() |
А | 4 | 2 | 1 | 1 | КИ | - | - | - | - | - | - | - | - | - | - | - | - | - | - | 4 | 2 | 1 | 1 | 50,00 | наз. 15. место, крај 14. место |
мар.-јун. 2019 | А | 11 | 5 | 3 | 3 | КИ | - | - | - | - | - | - | - | - | - | - | - | - | - | - | 11 | 5 | 3 | 3 | 45,45 | наз. 15. место, крај 12. место | |
јул.-ное. 2019 | A | 10 | 3 | 1 | 6 | КИ | 1 | 1 | 0 | 0 | - | - | - | - | - | - | - | - | - | - | 11 | 4 | 1 | 6 | 36,36 | отп. 15. место | |
Вкупно Удинезе | 25 | 10 | 5 | 10 | 1 | 1 | 0 | 0 | - | - | - | - | - | - | - | - | 26 | 11 | 5 | 10 | 42,31 | ||||||
јан.-јун. 2020 | ![]() |
1. ХНЛ | 17 | 8 | 1 | 8 | КХ | - | - | - | - | ЛЕ | - | - | - | - | - | - | - | - | - | 17 | 8 | 1 | 8 | 47,06 | наз. 2. место, крај 5. место |
јул.-авг. 2020 | 1. ХНЛ | 1 | 1 | 0 | 0 | КХ | - | - | - | - | ЛЕ | - | - | - | - | - | - | - | - | - | 1 | 1 | 0 | 0 | 100,00 | раск. договор | |
Вкупно Хајдук Сплит | 77 | 36 | 18 | 23 | 8 | 5 | 1 | 2 | 10 | 3 | 2 | 5 | 1 | 0 | 1 | 0 | 96 | 44 | 22 | 30 | 45,83 | ||||||
сеп. 2021-2022 | ![]() |
А | 35 | 14 | 11 | 10 | КИ | 1 | 0 | 0 | 1 | - | - | - | - | - | - | - | - | - | - | 36 | 14 | 11 | 11 | 38,89 | наз. 19. место, крај 9. место |
2022-2023 | ![]() |
Л1 | 38 | 22 | 7 | 9 | КФ | 4 | 3 | 1 | 0 | ЛШ | 6 | 2 | 0 | 4 | - | - | - | - | - | 48 | 27 | 8 | 13 | 56,25 | 3. место |
мар.-јун. 2024 | ![]() |
А | 9 | 5 | 3 | 1 | КИ | 2 | 1 | 0 | 1 | ЛШ | - | - | - | - | СИ | - | - | - | - | 11 | 6 | 3 | 2 | 54,55 | наз. 9. место, крај 7. место |
мар.-јун. 2025 | ![]() |
А | 1 | 1 | 0 | 0 | КИ | - | - | - | - | ЛШ | - | - | - | - | СИ+Скп | - | - | - | - | 1 | 1 | 0 | 0 | 100,00 | наз. 5. место, во тек |
Вкупно во кариерата | 260 | 124 | 58 | 78 | 27 | 14 | 5 | 8 | 30 | 9 | 9 | 12 | 1 | 0 | 1 | 0 | 318 | 147 | 73 | 98 | 46,23 |
Титули
[уреди | уреди извор]
Играч[уреди | уреди извор]Клупски[уреди | уреди извор]Јувентус[уреди | уреди извор]
Репрезентативни[уреди | уреди извор]Хрватска[уреди | уреди извор]
Поединечни[уреди | уреди извор] |
Тренер[уреди | уреди извор]Хајдук Сплит[уреди | уреди извор]
|
Наводи
[уреди | уреди извор]- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 Furio Zara (26 април 2018). „Allievo di Lippi, specialista in panchine bollenti: Tudor plasma la sua Udinese“.
- ↑ „Un ritorno in bianconero | Chi è Igor Tudor, il nuovo allenatore della Juventus“. 23 март 2025.
- ↑ Paolo Bardelli (24 јули 2008). „L'ex juventino Tudor lascia il calcio“.
- ↑ 4,0 4,1 4,2 4,3 4,4 Emanuele Gamba (11 ноември 1998). „La Juve inventa Tudor centravanti“. la Repubblica.
- ↑ 5,0 5,1 Marco Ansaldo (11 ноември 1998). „Le invenzioni di Lippi“. La Stampa. стр. 29.
- ↑ 6,0 6,1 6,2 6,3 6,4 Nino Caracciolo (24 април 2018). „Tudor, la scuola Reja e il bianconero nel destino: chi è il nuovo allenatore dell'Udinese“.
- ↑ 7,0 7,1 7,2 Salvatore Lo Presti (11 ноември 1998). „Lippi sposta la torre Tudor“. La Gazzetta dello Sport.
- ↑ 8,0 8,1 Fabio Vergnano (12 ноември 1998). „Ferrara cuore Juve ma Zidane va ko“. La Stampa. стр. 29.
- ↑ Salvatore Amato (2021-10-30). „Lavagna Tattica: il Verona di Tudor“. Архивирано од изворникот на 2022-06-27. Посетено на 9 ноември 2021. Занемарен непознатиот параметар
|dead-link=
(help)CS1-одржување: бот: непознат статус на изворната URL (link) - ↑ Salvatore Lo Presti (30 мај 1998). „Tudor ha già vinto il suo mondiale“. La Gazzetta dello Sport.
- ↑ „Tudor al Siena“. 27 јануари 2005.
- ↑ „Tudor tutta grinta per il Siena“. 28 јануари 2005.
- ↑ 13,0 13,1 „La Juve non vuole più Tudor“. 12 февруари 2007.
- ↑ Alberto Mauro (16 февруари 2007). „Sorpresa: Tudor resta alla Juve“.
- ↑ Paolo Bardelli (24 јули 2008). „L'ex juventino Tudor lascia il calcio“.
- ↑ „Player Database“. EU-football. Посетено на 7 January 2023.
- ↑ „Reja e Tudor ancora insieme a Formello“. 20 декември 2011. Архивирано од изворникот на 7 март 2016.
- ↑ „Smijenjen Krstičević, Tudor novi trener!“ (хрватски). 29 април 2013.
- ↑ „Unhappy Igor Tudor Resigns as Hajduk Split Coach“. Croatia Week. 5 February 2015.
- ↑ Raimondo De Magistris (19 јуни 2015). „UFFICIALE: Paok Salonicco, è l'ex Juventus Tudor il nuovo allenatore“.
- ↑ „PAOK fire Tudor“ (англиски). 9 март 2016.
- ↑ „Ufficiale – Karabukspor, Tudor nuovo allenatore“. 19 јуни 2016.
- ↑ „Galatasaray, secondo posto a un punto dalla vetta: Tudor esonerato“. 19 декември 2017.
- ↑ „Igor Tudor nuovo tecnico dell'Udinese“. 24 април 2018.
- ↑ Marco Conterio (21 мај 2018). „Udinese-Bologna 1-0, Fofana regala la salvezza a Tudor“.
- ↑ „Igor Tudor alla guida dell'Udinese“. 20 март 2019.
- ↑ „L'Udinese si salva, il Genoa rischia. L'Empoli sogna contro Torino e Inter“. 18 мај 2019.
- ↑ „Udinese: Tudor a rischio esonero, sono ore decisive“. 31 октомври 2019.
- ↑ „Igor Tudor sollevato dalla guida tecnica“. 1 ноември 2019.
- ↑ „Igor Tudor: Dat ću sve od sebe da Hajduk napravimo boljim Klubom!“ (хрватски). 23 декември 2019.
- ↑ „Igor Tudor više nije trener Hajduka“ (хрватски). 21 август 2020.
- ↑ „Lo staff di Andrea Pirlo“. 23 август 2020.
- ↑ „Igor Tudor è il nuovo allenatore del Verona“. 14 септември 2021. Архивирано од изворникот на 8 април 2022. Посетено на 14 септември 2021. Занемарен непознатиот параметар
|dead-link=
(help) - ↑ Stefano Silvestri (2021-09-19). „Serie A - Verona-Roma 3-2: Barak, Caprari e Faraoni firmano il colpo, Pellegrini non basta a Mourinho“.
- ↑ Diego Costa. „Verona-Lazio 4-1, Simeone fa poker e affonda i biancocelesti“. Занемарен непознатиот параметар
|data=
(се препорачува|date=
) (help) - ↑ Simone Eterno (2021-10-31). „Calcio, Serie A -Le pagelle di Verona-Juventus 2-1: Simeone show, male la Juve“.
- ↑ „Atalanta-Verona 1-2: Ceccherini e l'autogol di Koopmeiners affondano Gasperini“. 2022-04-18.
- ↑ Gianluca Tavellin (2022-02-18). „Tudor mette le mani avanti: «L'Europa non è un obiettivo»“.
- ↑ Tavellin: «Record mancato per un punto, ma il Verona di Tudor rimarrà nel cuore dei tifosi». L'Arena. 21 мај 2022. https://www.larena.it/argomenti/sport/hellas-verona/tavellin-record-mancato-per-un-punto-ma-il-verona-di-tudor-rimarra-nel-cuore-dei-tifosi-1.9422161.
- ↑ „Nota del Club - Igor Tudor“. 28 maggio 2022. Архивирано од изворникот на 27 јуни 2022. Посетено на 28 мај 2022. Занемарен непознатиот параметар
|dead-link=
(help); Проверете ги датумските вредности во:|date=
(help) - ↑ „Igor Tudor est le nouvel entraineur de l'OM“ (француски). 2022-07-04.
- ↑ „Ajaccio - OM : La conférence de presse“ (француски). 2023-06-01.
- ↑ „Igor Tudor nuovo responsabile della prima squadra“. 2024-03-18.
- ↑ „Serie A TIM | Lazio-Juventus 1-0, il tabellino“. 2024-03-30.
- ↑ „La Juventus conquista la finale del 15 maggio“. 2024-04-23.
- ↑ Massimo Ferraro (2024-05-26). „Serie A, gli ultimi verdetti: Roma fuori dalla Champions, il Torino sogna l'Europa. Qual è l'ultima squadra a retrocedere“.
- ↑ Alessandro De Felice (5 јуни 2024). „La Lazio e Tudor si separano: addio con effetto immediato“. Посетено на 5 јуни 2024.
- ↑ „Comunicato ufficiale“. 5 јуни 2024. Посетено на 5 јуни 2024.
- ↑ „Thiago Motta non è più l'allenatore della Juventus. La Prima Squadra Maschile affidata a Igor Tudor“. 23 март 2025.
- ↑ „Juventus-Genoa | La partita“. 29 март 2025.
- ↑ Бараж за Куп на УЕФА 1999-2000.
- ↑ Во квалификациските кола
- ↑ Во квалификациските кола
- ↑ 6 во квалификациските кола
- ↑ Во квалификациските кола
Видеа
[уреди | уреди извор]- ↑ Голот на Тудор против Депортиво Ла Коруња во Лигата на шампионите, youtube.com
Надворешни врски
[уреди | уреди извор]- Игор Тудор на soccerway
- Игор Тудор на transfermarkt
- Игор Тудор на espn
- Игор Тудор на Goal.com[мртва врска]
- Игор Тудор на hrnogomet.com
|
|
|
- Луѓе од Сплит
- Хрватски фудбалери
- Хрватски фудбалски тренери
- Фудбалери на ФК Хајдук Сплит
- Фудбалери на ФК Сиена
- Фудбалери на ФК Јувентус
- Фудбалери во Серија А
- Тренери на ФК Хајдук Сплит
- Тренери на ФК Галатасарај
- Тренери на ФК Удинезе
- Тренери на ФК Верона
- Тренери на ФК Олимпик Марсеј
- Тренери на ФК Лацио
- Тренери на ФК Јувентус
- Родени во 1978 година