Дела 15

Од Википедија — слободната енциклопедија
Дела 15
Дела 15,22–24 на латински (лево) и грчки (десно) во Лодовиот ракопис, 550 г.
КнигаДела на светите апостоли
КатегоријаЦрковна историја
Во БиблијатаНов завет
Ред. бр. во Библијата5

Дела 15 — петнаесеттата глава од книгата „Дела на светите апостоли“ на Новиот завет. Го обработува доаѓањето на апостолите Павле и Варнава во Ерусалим за да учествуваат на Ерусалимскиот собор и почетокот на второто мисионерско патување на Павле.[1] Книгата што ја содржи оваа глава нема наведен автор, но сите ранохристијански извори сметаат дека е дело на апостолот Лука Евангелист, како што е и Евангелието според Лука.[2]

Текст[уреди | уреди извор]

Изворниот текст е напишан на коински грчки и е поделен на 41 стих.

Ракописно сведоштво[уреди | уреди извор]

Еве некои рани раскописи во кои се содржи текстот на оваа глава:

На грчки
На латински

Места[уреди | уреди извор]

Во главата се споменуваат следниве места, наведени по редослед на јавување во неа:

Времеслед[уреди | уреди извор]

Доаѓањето на Павле и Варнава во Ерусалим и одржувањето на Ерусалимскиот собор се смета дека се случило некаде меѓу 48[6] и 50 г.

Расправа околу прашањето за обрежувањето (15,1–5)[уреди | уреди извор]

Спорот за обрежувањето започнал во Антиохија, каде „некои луѓе“ (грчки: τινες) дошле од Јудеја, подучувајќи дека тоа е неопходно за спасение според Мојсеевиот закон. Библиските коментатори[7] ги нарекуваат јудеизатори;[8] Павле ги нарекол нив и другите со такво учење „лажните браќа, кои дојдоа и се вовлекоа да ја гледаат нашата слобода, која ја имаме во Христос Исус, за да нѐ поробат“.[9]

Овој спор довел до решение Павле и Варнава да бидат испратени во Ерусалим за да најдат разврска на препирката. Во Ерусалим, во полза на обрежувањето говореле „некои од при­вр­за­ни­ци­те на фарисеите, што беа поверувале“.[10]

Ерусалимскиот собор (15,6–29)[уреди | уреди извор]

Раскажувачот го опишува Ерусалимскиот собор во рамките на сцените во Антиохија (почетокот во стих 1–5, а крајот во стих 30–35) за да се долови дејството кое се префрла од Ерусалим во Антиохија како матично место, и можеби нема сознанија за збиднувањата во Ерусалим откако Петар го напуштил градот во Дела 12,17.[11]

Стих 13[уреди | уреди извор]

А кога тие престанаа, тогаш проз­бо­ре Јаков и рече: „Мажи браќа, слуш­нете ме!“[12]

Соборот го послушува Јаков бидејќи тој е првиот од трите столба на црквата (вид. Галатјаните 2,9). Тој бил предводник на црквата во Ерусалим додека не бил каменуван до смрт по настојување на првосвештеникот во 62 г. Јаков бил полубрат на Исус, кој не поверувал сè додека Исус не му се појавил лично под неговото Воскресение (вид. 1 Коринтјаните 15,7).[13]

Стих 14[уреди | уреди извор]

Симон изложи како Бог најнапред ги посети незнабошците, за да избере од нив народ за Неговото име.[14]
  • „Симон“ овде на грчки е Συμεὼν,[15] што се користи за Симон Петар само тука и во 2 Петар 1,1.[16]

Враќање во Антиохија (15,30–35)[уреди | уреди извор]

Поткрепени од апостолскиот указ, Павле и Варнава победнички се вратиле во Антиохија, придружени од пратениците во Ерусалим, Јуда (наречен Варсава) и Сила (стих 22, 32), кои ги зацврстувале и охрабрувале (спор. Дела 14,22), исто како Варнава, кој првично бил пратен од Ерусалим во Антиохија (Дела 14,22-24).[1]

Павле и Варнава се разделуваат (15,36–41)[уреди | уреди извор]

Овој дел почнува со опис на Павловото второ патување (Дела 15,36-18,23) кое почнува по извесно време (стих 36), без формално ополномоштување како за првото, туку просто за да ги посети преобратените од претходната мисија (стих 36).[17] Павле разделил со Варнава пред да замине (стихови 37–39), а Варнава го снемува од останатите глави во „Дела“, иако Павле го спомнува во неговото прво послание до Коринтјаните (1 Коринтјаните 9,6). Сила од Ерусалим, кој е „пророк“ и помазан со Светиот Дух (Дела 15,32; како Павле и Варнава), станал новиот сопатник на Павле (стих 40). Павле и Сила тргнале на патување низ планините Таур, минувајќи низ Павловиот роден крај Киликија (стих 41), следејќи го патот низ јужна Анадолија (денес во Турција) преку превојот Киликиска Врата.[17] Подоцна проповедале во Македонија и Ахаја (1 Солуњаните 1,1; 2 Коринтјаните 1,19).[17]

Поврзано[уреди | уреди извор]

Наводи[уреди | уреди извор]

  1. 1,0 1,1 Alexander 2007, стр. 1047–1048.
  2. Holman Illustrated Bible Handbook. Holman Bible Publishers, Nashville, Tennessee. 2012.
  3. Continuation List Institute for New Testament Textual Research, University of Münster. посет. 29 март 2010 г
  4. 4,0 4,1 Aland, Kurt; Aland, Barbara (1995). The Text of the New Testament: An Introduction to the Critical Editions and to the Theory and Practice of Modern Textual Criticism. Erroll F. Rhodes (прев.). Grand Rapids: William B. Eerdmans Publishing Company. стр. 110. ISBN 978-0-8028-4098-1.
  5. Bruce M. Metzger, The Early Versions of the New Testament, Oxford University Press, 1977, p. 316.
  6. Robinson, John Arthur Thomas (1976) Redating the New Testament, Westminster Press. ISBN 978-1-57910-527-3
  7. M. Eugene Boring, Fred B. Craddock, The People's New Testament Commentary, Westminster John Knox Press, 2004
  8. People's New Testament, посет. 10 септември 2015 г
  9. Галатјаните 2,4 — Стандардна македонска библија со девтероканонски книги
  10. Дела 15,5
  11. Alexander 2007, стр. 1047.
  12. Дела 15,13
  13. The Nelson Study Bible. Thomas Nelson, Inc. 1997
  14. Дела 15,14
  15. Symeōn, Greek Text Analysis: Acts 15:14. Biblehub
  16. Strong's Greek Concordance 4826. Sumeón. Biblehub
  17. 17,0 17,1 17,2 Alexander 2007, стр. 1048.

Надворешни врски[уреди | уреди извор]