Пченица

Од Википедија, слободната енциклопедија
Прејди на: содржини, барај
Пченица
Научна класификација
Царство: Растенија
Нерангирано: Скриеносеменици
Нерангирано: Монокотиледони
Нерангирано: Комелиниди
Ред: Треви
Фамилија: Тревовидни
Потфамилија: Ливадарки
Племе: Пченици
Род: Пченица
L.
Видови

[1]

Пченицата (науч. Triticum) е најважна житна култура. Со преработка во мелниците од неа се добива брашно, од кое се прават леб и разни печива. Со неа се исхранува 40% од населението во светот. Пченицата најдобро успева во умерените топлински појаси и тоа во низините, котлините, речните долини и на други места. Најголеми светски производители на пченица се: Русија, Кина, Канада, САД, Аргентина, Австралија и др. Главни извозници на пченица се: САД, Канада и Австралија, а најголеми увозници се Јапонија и Индија.



Хранлива содржина на основните прехранбени култури[2]
ПРЕХРАНБЕНА КУЛТУРА: Пченка[А] Ориз[Б] Пченица[В] Компир[Г] Маниока[Д] Соја[Ѓ] Сладок компир[Е] Сирак[Ж] Јам[Џ] Готварска банана[Ш]
Состојка (на 100 гр) Количина Количина Количина Количина Количина Количина Количина Количина Количина Количина
Вода (гр) 76 12 11 79 60 68 77 9 70 65
Енергија (кЏ) 360 1528 1419 322 670 615 360 1419 494 511
Белковини (гр) 3,2 7,1 13,7 2,0 1,4 13,0 1,6 11,3 1,5 1,3
Маст (гр) 1,18 0,66 2,47 0,09 0,28 6,8 0,05 3,3 0,17 0,37
Јаглехидрати (гр) 19 80 71 17 38 11 20 75 28 32
Влакна (гр) 2,7 1,3 10,7 2,2 1,8 4,2 3 6,3 4,1 2,3
Шеќер (гр) 3,22 0,12 0 0,78 1,7 0 4,18 0 0,5 15
Калциум (мг) 2 28 34 12 16 197 30 28 17 3
Железо (мг) 0,52 4,31 3,52 0,78 0,27 3,55 0,61 4,4 0,54 0,6
Магнезиум (мг) 37 25 144 23 21 65 25 0 21 37
Фосфор (мг) 89 115 508 57 27 194 47 287 55 34
Калиум (мг) 270 115 431 421 271 620 337 350 816 499
Натриум (мг) 15 5 2 6 14 15 55 6 9 4
Цинк (мг) 0,45 1,09 4,16 0,29 0,34 0,99 0,3 0 0,24 0,14
Бакар (мг) 0,05 0,22 0,55 0,11 0,10 0,13 0,15 - 0,18 0,08
Манган (мг) 0,16 1,09 3,01 0,15 0,38 0,55 0,26 - 0,40 -
Селен (µг) 0,6 15,1 89,4 0,3 0,7 1,5 0,6 0 0,7 1,5
Витамин Ц (мг) 6,8 0 0 19,7 20,6 29 2,4 0 17,1 18,4
Тиамин (мг) 0,20 0,58 0,42 0,08 0,09 0,44 0,08 0,24 0,11 0,05
Рибофлавин (мг) 0,06 0,05 0,12 0,03 0,05 0,18 0,06 0,14 0,03 0,05
Ниацин (мг) 1,70 4,19 6,74 1,05 0,85 1,65 0,56 2,93 0,55 0,69
Пантотенска киселина (мг) 0,76 1,01 0,94 0,30 0,11 0,15 0,80 - 0,31 0,26
Витамин Б6 (мг) 0,06 0,16 0,42 0,30 0,09 0,07 0,21 - 0,29 0,30
Фолат - вкуп. (µг) 46 231 43 16 27 165 11 0 23 22
Витамин А (МЕ) 208 0 0 2 13 180 14187 0 138 1127
Витамин Е, α-токоферол (мг) 0,07 0,11 0 0,01 0,19 0 0,26 0 0,39 0,14
Витамин К (µг) 0,3 0,1 0 1,9 1,9 0 1,8 0 2,6 0,7
β-каротен (µг) 52 0 0 1 8 0 8509 0 83 457
Лутеин+зеаксантин (µг) 764 0 0 8 0 0 0 0 0 30
Заситени масни киселини (гр) 0,18 0,18 0,45 0,03 0,07 0,79 0,02 0,46 0,04 0,14
Мононезаситени масни киселини (гр) 0,35 0,21 0,34 0,00 0,08 1,28 0,00 0,99 0,01 0,03
Полинезаситени масни киселини (гр) 0,56 0,18 0,98 0,04 0,05 3,20 0,01 1,37 0,08 0,07
А  пченка, слатка, жолта, сирова Б  ориз, бел, долгнавест, обичен, сиров
В  пченица, тврда Г  компир, со лупка, сиров
Д  маниока, сирова Ѓ  соини зрна, зелени, сирови
Е  сладок компир, сиров Ж  сирак, сиров
Џ  јам, сиров Ш  готварска банана, сирова

Наводи[уреди]