Кипчачки јазици

Од Википедија — слободната енциклопедија
Кипчачки јазици
Географска
распространетост:

 Кипчачко-прабугарски   кипчачко-кумански   казашко-ногајски 

Класификација:туркиски
  • кипчачки јазици
Гранки:
западна група
северна група
јужна група

Кипчачки јазици (северозападни туркиски јазици) — подгрупа на туркиските јазици. Овие јазици се зборуваат воглавно во Средна Азија, но може да се најдат и заедници во Источна Европа и Азија. Кипчачките јазици ги зборуваат околу 12 милиони луѓе.

Особености[уреди | уреди извор]

Кипчачките јазици имаат големи сличности со останатите туркиски јазици. Сепак, покрај заедничките, овие јазици имаат некои уникатни јазични особини поради кои се класифицираат во посебна подгрупа.

Заеднички особини
  • промена на пратуркиското *d во /j/
  • загуба на почетно *h
Уникатни особини
  • изразена лабијална хармонија на самогласки
  • зачестеност на асибилација на почетна */j/
  • присуство на дифтонзи од крајна */ɡ/ и */b/ во рамките на еден слог

Јазици[уреди | уреди извор]

пратуркиски јазик
кипчачки јазици

 
западни кипчачки
северни кипчачки
јужни кипчачки

Поврзано[уреди | уреди извор]

Наводи[уреди | уреди извор]

  • Johanson, Lars and Csató, Éva Ágnes (1998). The Turkic Languages. London: Routledge. ISBN 0-415-08200-5.CS1-одржување: повеќе имиња: список на автори (link)
  • Menges, Karl H. (1995). The Turkic Languages and Peoples. Wiesbaden: Harrassowitz. ISBN 3-447-03533-1.