Ромски јазик
Ромски јазик Rromani ćhib | ||
---|---|---|
Зборуван во: | Европа, Азија и во светот. | |
Вкупно говорници: | 2,5 милиони | |
Јазично семејство: | индоевропски Индоирански Индоариски Ромски јазик | |
Статус | ||
Службен во: | признат како малцински јазик во:![]() ![]() ![]() ![]() ![]() ![]() ![]() ![]() ![]() ![]() | |
Регулиран од: | не е регулиран | |
Јазични кодови | ||
ISO 639-1: | нема | |
ISO 639-2: | rom | |
ISO 639-3: | варијанти: rom — Ромски (генеричко) rmn — балканскоромски rml — балтичкоромски rmc — карпатскоромски rmf — калофински ромски rmo — синтискоромски rmy — влашкоромски rmw — велшкоромски |
Ромски јазик
| |
Писмо | латиница |
Пример | Прв член од „Декларацијата за човекови права“ |
Текст | Sa e manušikane strukture bijandžona tromane thaj jekhutne ko digniteti thaj čapipa. Von si baxtarde em barvale gndaja thaj godžaja thaj trubun jekh avereja te kherjakeren ko vodži pralipaja. |
Македонски | Сите човечки суштествa се раѓaaт слободни и еднакви по достоинство и правa. Tиe се обдарени со разум и совест и требa да се однесувaaт еден кон друг во дуxот на општо човечкaтa припaдност. |
Портал: Јазици |
Ромскиот јазик [1] (изворно: rromani ćhib; разговорно наречен цигански[2]) е мајчиниот јазик на Ромите. Тој е дел од групата на индоариски јазици, поточно се класифицира или во централните индоариски јазици или во северозападни индоариски јазици. Доста често се класифицира и како своја посебна јазична гранка поради поголемиот број на сродни јазични варијанти.
Според ISO стандардите, јазикот е ставен во групата на макро јазици и се состои од седум под-јазици или големи дијалекти. Најголемиот дијалект е влашкоромскиот со околу 1,5 милиони говорници, потоа следат балканскоромскиот, карпатскоромскиот, синитскоромскиот, велшкоромскиот, калофинскиот и балтичкоромскиот.
Потекло на поимот[уреди | уреди извор]
Ромскиот јазик од страна на Ромите се нарекува řomani čhib („ромски јазик“) или řomanes („на ромски [начин]“).[3] Ова потекнува од ромскиот збор řom, што значи или „член на ромската група“ или „сопруг“.[3]
Зборови и фрази[уреди | уреди извор]
Sastipe | Здраво. |
Sar sijan? | Како си? |
So keres? | Што правиш? |
Ov sasto | Благодарам. |
Naj pala soste! | Повели! (за возврат на благодарам) |
Od kaj sijan? | Од каде си? |
Sar buchhos tuke? / So si tjiro nav? | Како се викаш? |
Me buchhov man o ... | Моето име е ... (машки род) |
Me buchhov man e ... | Моето име е... (женски род) |
Miro nav si o/e... | Моето име е... (алтернативен) |
Va | Да |
Na | Не |
Tjiri familija si vi tusa? | Дали е твојата фамилија со тебе? |
Kaj djas? | Каде одиш? |
Chi pachave tut | Не те разбирам |
Hacheres man? | Дали ме развираш? |
T'aves mansa | Дојди со мене |
Ava kari | Дојди тука |
Споредба со слични јазици[уреди | уреди извор]
Називи на бројки на ромски, ломавренски и домарски со Хинди за споредба.[4]
хинди | ромски | ломавренски | домарски | |
1 | ek | ekh, jekh | yak, yek | yika |
2 | do | duj | lui | dī |
3 | tīn | trin | tərin | tærən |
4 | cār | štar | išdör | štar |
5 | pāñc | pandž | pendž | pandž |
6 | che | šov | šeš | šaš |
7 | sāt | ifta | haft | xaut |
8 | āţh | oxto | hašt | xaišt |
9 | nau | inja | nu | na |
10 | das | deš | las | des |
20 | bīs | biš | vist | wīs |
100 | sau | šel | saj | saj |
Поврзано[уреди | уреди извор]
Наводи[уреди | уреди извор]
- ↑ „Ромски јазик“ - Британика (англиски)
- ↑ „цигански - резултати од пребарување | Дигитален речник на македонскиот јазик“. www.makedonski.info. Посетено на 2020-07-09.
- ↑ 3,0 3,1 Matras (2005, 1.1 Names)
- ↑ според: Ian Hancock, On Romani Origins and Identity, RADOC (2007)[1]
- Bakker Peter et al. 2000. What is the Romani language? Hatfield: University of Hertfordshire Press.
- Hancock, Ian. 2001. Ame sam e rromane džene / We are the Romani People. The Open Society Institute, New York.
- Lee, Ronald. 2005. Learn Romani Das-dúma Rromanes Hatfield: University of Hertfordshire Press
- Masica, Colin. 1991. The Indo-Aryan Languages. Cambridge: Cambridge University Press.
- Matras, Yaron. 2002. Romani: A linguistic introduction. Cambridge: Cambridge University Press.
- Sarău, Gheorghe. 1997. Rromii, India şi limba rromani. Bucureşti.
- Sarău, Gheorghe. 2000. Dicţionar rrom-român / Dikcionaro rromano-rumunikano. Dacia, Cluj-Napoca. ISBN 973-35-0987-6.
Надворешни врски[уреди | уреди извор]
- Позадина и статус на ромскиот јазик
- Стандардизација на ромскиот јазик
- Гелем гелем Архивирано на 9 мај 2008 г.
- Ромите во Европа
- Ромско јазично семејство
- веб српско-ромски речник[мртва врска]
|
|
- Никулци за индоирански јазици
- Ромски јазик
- Јазици во Полска
- Јазици во Словачка
- Јазици во Унгарија
- Јазици во Украина
- Јазици во Франција
- Јазици во Албанија
- Јазици во Бугарија
- Јазици во Србија
- Јазици на Косово
- Јазици во Шпанија
- Јазици во Португалија
- Јазици во Романија
- Јазици во Молдавија
- Јазици во Турција
- Јазици во Босна и Херцеговина
- Јазици во Шведска
- Јазици во Норвешка
- Јазици во Финска
- Јазици во Аргентина
- Јазици во Обединетото Кралство
- Јазици во Луксембург
- Јазици во Црна Гора
- Јазици во Холандија
- Јазици во Индија