Прејди на содржината

Зазански јазик

Од Википедија — слободната енциклопедија
Зазански
Застапен воТурција
НародЗази
Говорнициод 1,5 до 2,5 милиони[1][2] во Турција; непознат број во други земји  
Јазично семејство
индоевропско
Писмолатиница
Јазични кодови
ISO 639-2zza
ISO 639-3zza — опсежен код
Поединечни кодови:
kiu  кирманџкиски
diq  димлисли
Linguasphere58-AAA-ba
{{{mapalt}}}
Подрачја кајшто се зборува зазаки.

Зазански, или познат како зазаки, заза, кирманџки(ски), кирдки(ски) или димли(ски)ирански јазик, дел од подгрупата на индоирански јазици од семејството на индоевропски јазици.[3]. Јазикот се зборува од наодот Зази претежно во Турција и дели многу особини со гуранскиот, талишкиот и курдскиот јазик.[4][5] Зазанскиот го зборуваат околу 1,5 до 2,5 милиони луѓе. Според Невинс, јазикот го зборуваат од 2 до 4 милиони луѓе.[6][7]

Дијалекти

[уреди | уреди извор]

Зазакнскиот има 3 дијалекти:

  • северен дијалект[8]: овој дијалект се зборува во Тунџели, Ерзинџан, Ерзурум, Сивас, Гумушане, Мус, Кајсери и е составен од следните говори: западнодерсимски, источнодерсимски, вартоански и дијалектите во Сариз и Кочгири.
  • централен дијалект: дијалектот се зборува во Елазиг, Бинѓол, Солхан, Гирвас и Дијарбекир. Тој е составен од следните говори: бинголски, палуски и говорите во Хани, Кулп, Лиџе, Ергани и Пиран.
  • јужен дијалект[9]: дијалектот се зборува во Шанлаурфа, Дијарбекир Адијаман и Малатја. Дијалектот е составен од следните говори: сиверечки, џермички и дијалектите во Мутки и Аксарај.

Фонолошка споредба

[уреди | уреди извор]
праиндоевропски староперсиски пахлавски персиски авестиски партски зазански курдски македонски
*ḱ θ h h s s s s -
?
?
hīghimasyasyāgsasîриба
*ǵ(h) d d d z z z z -
ǵno-dān-dān-dān-zān-zān-zān-zān-знае
*kʷ č z z č ž j, ž, z ž -
*leuk-raučahzruzraočahžroje,rožден
*gʷ j z z j ž j ž -
*gwen-
?
zanzanjainižanjanižinжена
*d(h)w- duv- d- d- dv- b- b- d- -
*d(h)war-duvar-dardardvar-bar-bardarîврата
*sw- (h)uv- xw- x- xv- wx- w- xw- -
*swesor
?
xwāharxāharxvaharwxarwāxwehсестра
*-rd(h),*-ld(h) -rd -l -l -rd -r(δ) -r̄ uncertain -
*ḱeredθar(a)d-salsalsarəδ-
?
sarrilгодина
*-rǵ(h),*-lǵ(h) -rd -l -l -rz -rz -rz uncertain -
?
?
hil-hel-harəz-hirz-arz- (промена на значење)l-дозволи
*-m -m -m -m -m -m -m -v/w -
nomman-mmman-mmev, nāwиме
*w- v- w- b- v- w- v- b- -
*wīk'm̥tī
?
wīstbistvīsiti-wīstvistbîstдваесет

Азбуката на зазанскиот има 31 буква.[10]:

A, B, C, Ç, D, E, Ê, F, G, H, I, Î, J, K, L, M, N, O, P, Q, R, S, Ş, T, U, Û, V, W, X, Y, Z

a, b, c, ç, d, e, ê, f, g, h, i, î, j, k, l, m, n, o, p, q, r, s, ş, t, u, û, v, w, x, y, z

  1. Извештај за јазичниот код „diq“ - Ethnologue
  2. Извештај за јазичниот код „kiu“ - Ethnologue
  3. Ethnologue on Dimili
  4. Religion und Wahrheit - Google Books
  5. „The Position of Zazaki Among West Iranian languages by Paul Ludwig“ (PDF). Архивирано од изворникот (PDF) на 2008-04-09. Посетено на 2012-10-05.
  6. http://www.fas.harvard.edu/~lingdept/IndexicalityWorkshop/anandnevins04.pdf
  7. Ivan Nasidze et al. 2005. "MtDNA and Y-chromosome Variation in Kurdish Groups," Annals of Human Genetics 69:401-412. online
  8. Ethnologue on Kirmanjki
  9. Ethnolgue on Dimili
  10. Zazaki alphabet

Користена литература

[уреди | уреди извор]

Поврзано

[уреди | уреди извор]

Надворешни врски

[уреди | уреди извор]