Список на острови во Хрватска

Од Википедија — слободната енциклопедија
Карта на хрватските острови.

Во хрватскиот дел на Јадранско Море има 718 острови, 389 островчиња и 78 гребени.[1][2] правејќи го хрватскиот архипелаг втор по големина во Средоземно Море, веднаш по грчкиот. Од 718-те острови само 47 се населени, се зема во обзир на островот да живее макар и еден човек. Островите во Хрватска се населени уште во античко време, на пример Хвар е населен околу 3500-2500 година пред нашата ера. Најразвиени гранки од индустријата на островите се полјоделството, рибарството и туризмот. Од полјоделството предничи лозарството и одгледувањето на маслинки.

Најголеми острови[уреди | уреди извор]

Ова се најголемите острови во Хрватска почнувајќи од северозапад кон југоисток:

Северен Јадран:

Северна Далмација:

Средна и Јужна Далмација:

Напомена: Списокот не е целосен, така што очекувајте да се ажурира истиот.

Според големина[уреди | уреди извор]

  1. Црес, 405.7 км2
  2. Крк, 405.2 км2
  3. Брач, 396 км2
  4. Хвар, 299.7 км2
  5. Паг, 285 км2
  6. Корчула, 279 км2
  7. Дуги Оток, 124 км2
  8. Млет, 100.4 км2
  9. Раб, 93.6 км2
  10. Вис, 90.3 км2
  11. Лошињ, 74.4 км2
  12. Пашман, 63 км2
  13. Шолта, 51.9 км2
  14. Угљан, 50.2 км2
  15. Корнати, 50 км2
  16. Ластово, 46 км2
  17. Бриони, 36.3 км2
  18. Вир, 31,3 км2
  19. Чиово, 28.8 км2
  20. Олиб, 25.6 км2
  21. Муртер, 18.7 км2
  22. Уние, 17 км2
  23. Шипан, 16.5 км2
  24. Силба, 15 км2

Според население[уреди | уреди извор]

  1. Крк, 19.383
  2. Корчула, 15.522
  3. Брач, 13.956
  4. Хвар, 11.077
  5. Раб, 9.328
  6. Паг, 9.059
  7. Лошињ, 7.587
  8. Угљан, 6.049
  9. Чиово, 5.908
  10. Муртер, 4.895
  11. Вис, 3.445
  12. Црес, 3.079
  13. Вир, 3.000
  14. Пашман, 2.845
  15. Шолта, 1.700
  16. Дуги Оток, 1.655
  17. Млет, 1.088
  18. Ластово, 792
  19. Иж, 615
  20. Шипан, 419
  21. Првиќ, 403
  22. Силба, 292
  23. Зларин, 284
  24. Вргада, 249
  25. Лопуд, 249
  26. Молат, 197
  27. Каприје, 189
  28. Ист, 182
  29. Крапањ, 170
  30. Колочеп, 163
  31. Сусак, 151
  32. Голем Дрвеник, 150
  33. Олиб, 140
  34. Рава, 117
  35. Жирје, 103

Поврзано[уреди | уреди извор]

Наводи[уреди | уреди извор]

  1. Biondich, Mark (2005). Eastern Europe: An Introduction to the People, Lands, and Culture. ABC-CLIO. p. 414. ISBN 1-57607-800-0.
  2. "Mountains of the Croatian islands Архивирано на 26 април 2009 г.". Croatian National Tourist Board. Accessed 17 октомври 2009.

Надворешни врски[уреди | уреди извор]

  • „Актот за островите“ (PDF). Министерство за море, транспорт и инфраструктура. 2006-03-08. Архивирано од изворникот (PDF) на 2011-10-04. Посетено на 2009-03-20.